Proteini (belančevine)

Čini se da je glavni kamen spoticanja izmedju zvanične nauke o ishrani i prirodne nauke o ishrani, baš u proteinima.

Oficijelna nauka o ishrani tvrdi da su proteini biljnog porekla, uprošćeno rečeno, „manje vredni“ od proteina životinjskog porekla. Naime, proteini biljnog porekla, prema ovoj tezi, „ne poseduju jednu ili više esencijalnih amino-kiselina“. Tako proizilazi, da su proteini mesa, ribe, mlečnih proizvoda ( od pasterizovanog mleka) i belance jaja (termički obrađenog), superiorniji jer sadrže svih devet esencijalnih amino-kiselina i zbog toga se smatraju proteinima visoke biološke vrednosti. Tako, proteini gore navedenih namirnica jesu „kompletni“ proteini.

U ovoj tvrdnji ima tako krupnih nelogičnosti da je jedva i potrebno komentarisati je. U presnoj ishrani meso, riba, pasterizovani mlečni proizvodi i belance termički obrađenih jaja, inferiorni su prema bilo kojoj namirnici biljnog porekla kada se koristi u presnom stanju, i samim tim ne mogu se ni upoređivati. Osim toga termičkom obradom belančevine (proteini) zgrušnjavaju se što znatno otežava apsorpciju u organizmu i tek se jedna trećina proteina unesenih u organizam iskoristi, a ostatak postaje, naprosto, balast u organizmu.

Nije teško dokazivati besmislenost tvrdnji zvanične nauke o ishrani, ako znamo da ljudski probavni organi nisu stvoreni da prerađuju meso, i kuvanu hranu uopšte uzev, jer je čovek, izvorno, plodojed i presni plodovi su njegova prirodna hrana. Svaki unos mesa i kuvane hrane, silovanje je probavnog trakta i samim tim i čitavog čovekovog organizma. Dakle, više štete nego koristi.

Poznato je da je debelo crevo kod čoveka, priblizno, pet puta duže nego kod predatora, što dovodi do dugog zadržavanja neprirodne hrane, i do truljenja unešene neprirodne hrane, što truje krv i izaziva bolesti. Osim toga, želudačna kiselina kod čoveka preslaba je da bi varila meso, koje je do danas sinonim za protein.

Često postoji (bezrazložan) strah da ne unosimo dovoljno proteina u organizam da je (u presnoj hrani posebno) realna bojazan od kvašiorkora to jest, slabe ishranjenosti proteinima.

Čini se da je danas, realno, veća opasnost od prevelikog unosa proteina u organizam nego od eventualnog „manjka“. Previse unesenih proteina a to je iznad 10% , posebno iz kuvane hrane, krajnje nepovoljno se odrazava na organizam, i uz prevelik unos lipida (masti), glavni je izazivač „bolesti obilja“ danas preovlađujućih u svetu, čija  sama imena deluju zastrašujuće .

Mit neophodnosti proteina životinjskog porekla, dugo se i žilavo držao, sve do druge polovine 20. stoleća kada je počelo njegovo rušenje. A konačnu (bar u stručnoj javnosti) detronizaciju obavilo je najveće istraživanje u oblasti ishrane tzv. „Kinesko istraživanje“ (Kineska studija) pod vođstvom dr Kolina Kembela, izvršeno nedavno.

Presna hrana, može se reći, spontano reguliše telesnu težinu i samim tim unos proteina je u srazmeri sa unosom ostalih bitnih materija za pravilno funkcionoisanje organizama, naravno, pod uslovom da se hrana (biljna isključivo) unosi bez preterivanja, jer su onda posledice zbog  zadržavanja hrane u crevima slične kao kod ishrane kuvanom hranom.

Osnovno je pravilo: jesti onoliko koliko se trošimo fizicki, ali i duhovno  i emocionalno,  jer i duhovna i emocionalna aktivnost troše materije potrebne organizmu.

Vitamini

Vitamini su supstance od velikog značaja za metabolizam, rast i razvoj organizma. Svaki vitamin pojedinačno ima posebne funkcije. Nedostatak određenog vitamina, ako je u znatnoj meri i u dužem periodu, dovodi do bolesti kao što su: rahitis, skorbut, beri-beri, pelagra…
Vitamini se prema zvaničnoj nauci o ishrani, dele na rastvorive u mastima (lipidima) i rastvorive u vodi.

Vitamini rastvorivi u mastima:

Vitamin A (Retinol) , stvara i održava zdravlje zuba, kostiju, mekih tkiva i kože i predstavalja podlogu za sintezu, pigmenata neophodnih za funkcionisanje mrežnjace oka. Retinol deluje na poboljšanje vida. Beta karotin, provitamin vitamina A, ima antioksidantna dejstva i štiti organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala. Vitamina A ima u presnom mleku i proizvodima od mleka, a beta karotina u povrću,bundevi, spanaću, šargarepi, zatim u voću (dinja, kajsija itd.)

Vitamin D . Vitamin D poboljšava apsorpciju kalcijuma u organizmu, a takođe i fosfora. Ima ga u suncokretu i semenkama bundeve. Treba reći da sunčanje podstiče sintezu (apsorpciju) ovog vitamina.

Vitamin E (tokoferol) bitan je antioksidans, potreban za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, takođe i za korišćenje vitamina K. Ima ga u jezgrastom voću, semenkama uljarica, pšenici, kukuruzu, maslinama i povrću.

Vitamin K, bitan za zgrušavanje krvi i zarastanje rana. Ima ga u povrću (kupus, spanać, karfiol, soja ) i u žitaricama.

Vitamini rastvorivi u vodi:

Tiamin (B-1), povoljno utiče na pretvaranje ugljenih hidrata u energiju. Nalazi se u povrću (pasulju, grašku, soji) i u integralnim žitaricama.

Riboflavin (B-2) , bitan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, takođe pomaže oslobađanju energije iz ugljenih hidrata.

Vitamin B-12 , služi za formiranje crvenih krvnih zrnaca i za pravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Ima ga u sirovom mleku i mlecnim proizvodima, sirovim jajima itd.

Pantotenska  kiselina, bitna je za metabolizam hrane. Ima je u integralnim zitaricama, mahunrkama, presnom mleku i proizvodima od mleka, sirovim jajima itd.

Folat (folna kiselina), bitna je za sintezu DNA. Nedostatak ove materije dovodi do teskih defekata pri rođenju, kao što je, na primer, deformacija kičme.

Vitamin C (askorbinska kiselina) svakako, najpopularniji vitamin, antioksidant koji potpomaže apsorpciju gvožđa  i podstiče zarastanje rana. Ima ga u paradajzu, jagodama, šipku, citrusnom voću i raznom povrću.


Minerali

Minerali su elementi kojih ima u prirodi i neophodno su potrebni za životne funkcije ljudskog organizma. Svaki pojedinačni mineral važan je za životne funkcije i izgradnju hormona i drugih molekula, kao i aktivnost enzima.

Najčešće ih ima u hrani, u obliku hemijskih jedinjenja koja se nazivaju soli. Ima ih i u vodi u obliku rastvorljivih jona.

Kalcijum, kako se smatra, najvazniji mineral, bitan je za izgradnju kostiju i zuba. Kalcijum se nalazi u većem broju biljaka ali je „najpoznatiji“ onaj iz mleka i mlečnih proizvoda (verovatno „preživi“ pasterizaciju i kuvanje pa se može pretpostaviti da ga ima i u tako „prerađenom“ mleku). No, danas je poznato (novija istraživanja na ovom polju dokazala su to) da ovaj kalcijum ne odgovara ljudskom organizmu, i da je onaj iz biljaka puno poželjniji, a ima i onih koji tvrde, da je jedino poželjan.

Gvozdje, mineral kojim se vrši prenos kiseonika uz pomoć crvenih krvnih zrnaca u sve delove tela. Ima ga u pasulju, sočivu, soji i drugom povrću. Takođe i u žarnoj koprivi.

Magnezijum, veoma važan mineral koji regulise funkcije mišića i nerava, stabilizuje srčani ritam i jača skeletni sistem. Ima ga u , bananama, kiviju, avokadu, jezgrastom voću, semenkama, povrću (krompir, pasulj) integralnim žitaricama itd.

Fosfor, mineral bitan za kosti i zube. Ima ga u biljnoj, presnoj hrani.

Kalijum, mineral koji pomaže telu da održi balans vode u krvi i tkivima. Ima ga u, bananama, citrusnom voću, povrću (mahunarkama),  itd.

Cink, mineral bitan za normalan rast, imunitet i zarastanje rana. Nedostatak cinka manifestuje se poremećajima poput anoreksije (gubitak apetita, bolest mršavosti), ageuzije (gubitak čula ukusa) i anozmije (gubitak čula mirisa). Cinka ima u jezgrastom voću, pasulju, soji, integralnim žitaricama, presnom mleku i proizvodima od mleka.

Šta su enzimi?

Enzimi su biološki aktivni proteini koji katalitički ubrzavaju hemijske procese u živom organizmu. Dakle, po definiciji zvanične nauke o ishrani, enzimi su biološki katalizatori.
Otkrio ih je 1940. godine Edvard Hauel (Edward Howell). Ovi nosioci života važniji su, ustvari,  i od popularizovanih i hvaljenih (često i sa jasnom GIF 3 POKRETNE SLICICE 2tendencijom) vitamina a takođe i od minerala! Nalaze se samo u presnoj, živoj hrani i ne mogu se sintetickim putem proizvoditi. Otuda njihova mala popularnost. “Anonimusi” koji život znače. Jasno je da takav status imaju zato što se sa njima ne moze praviti nikakav biznis. Na srecu!

(Ipak, nedavno su se pojavile informacije da su veštački enzimi „konačno, napretkom nauke i tehnologije „osvojeni“ i da se, istina po paprenoj ceni, mogu kupiti!)
Ove životne materije, koje su u stvari energija Sunca i Kosmosa, prisutne su u presnoj hrani sve dotle dok se termički ne obrađuje. Već na preko 42 stepena Celzijusa njihova životna moć prestaje. Zato su svi pasterizovani, termički obrađeni biljni proizvodi bez ove dragocene materije. Nedostatak ovih supstanci koje u sebi sadrže iskru zivota, indirektno izaziva mnoge pa i najteže bolesti. Bez enzima nema pravilne deobe ćelija, nema dobrog rasta i  razmnozavanja. Enzimi upravljaju hemijskim procesima pojedinačno u svakom organu kod čoveka, ali i kod životinja pa i biljaka!
Postoje dve vrste enzima: endogeni i egzogeni. Endogeni se još zovu i fermenti i njihova je funkcija da regulišu proces varenja. sunce iza oblaka crtež free
Egzogeni (“spoljašnji”) ili “pravi enzimi” aktivni su u ćelijskom metabolizmu. Za razliku od fermenata, “prave enzime” ljudsko telo ne može da proizvede već ih dobija, isključivo, spolja, to jest, unošenjem hrane bogate enzimima, a to je, pre svega, presna biljna hrana.
Hranom unešeni enzimi daju život ćelijama i omogućavaju im da se razvijaju i da naše telo napreduje i bude, jednostavno rečeno, “živo i zdravo“. Što više u organizam stigne novih enzima, to je telo životnije. Tako nastaje ENERGIJA na potpuno prirodan način. Telo postaje izdržljivije i otpornije na bolesti.
Dakle, jedini prirodni način unosa energije u ljudsko telo, jeste unos enzima iz presne hrane. Znamo i onaj drugi, veštački i nezdravi način uz pomoć belog šećera, pre svega, ali i alkohola i drugih droga, koje većina ljudi smatra “pravim” namirnicama. dudinje bele i roze
Enzimi su naročito korisni ljudima “u godinama” jer vitalizuju telo, to jest, oslobađaju ga, u velikoj meri, problema i tegoba starosti.
U kojim namirnicama su enzimi naročito prisutni? Najviše ih ima u  voću i presnom povrću. Naročito voću.
Bez unosa i prisustva enzima u ljudskom telu ni minerali nisu od prave koristi, jer su organski i simbiotski povezani.
Visok krvni pritisak je najočigledniji primer nedostatka enzima u organizmu. I mnoge druge teške i pogubne bolesti, takođe su posledica nedostatka ovih dragocenih materija.
U nedostatku enzima unesenih spolja (egzogenih), telo ih uzima uz pomoć fermenata za varenje, iz pankreasa, što je svakako, veoma štetan proces.

Sirova jaja

jaja free

Jaja su, po nekim autoritetima žive ishrane, korisna po organizam isključivo u sirovom stanju, i to žumance pre svega, jer sadrži lecitin koji stvara holesterolsku ravnotežu. Ako se kuva, makar i kao popularno „meko kuvano jaje od tri minuta“ lecitin gubi svoju moć i žumance deluje kao kuvana mast, što je veoma štetno po srce. Zato jaja nikada ne kuvati, ili još gore, pržiti na ulju ili masti.!

Živina treba, po mogućnosti, biti ORGANSKI (BIOLOŠKI) odgajana, dakle, da se slobodno kreće u prostranom ograđenom prostoru na kojem ima puno trave iz koje će uzimati veći deo hrane, dok dodatna hrana u obliku zrna kukuruza, pšenice i drugih žitarica, treba biti, takođe organske proizvodnje. Ali to su visoki standardi koji u našoj zemlji još nisu zaživeli, no i u razvijenom svetu to je tek na početku. Dovoljno će biti ako se živina (kokoške, ćurke, guske itd.) slobodno kreće po dvorištu. Najgora mogućnost je da se živina drži zatvorena u kavezu i hrani industrijskom „hranom“ poput raznih koncentrata ili, daleko bilo, „koštanog brašna“.

Lično iskustvo. Nekada sam teško mogao zamisliti da jedem sirova jaja, ali vremenom sam se navikao na tako nešto. Kada se jaja umiksaju sa raznim drugim sirovim namirnicama u jelu se njihovo prisustvo ni ne primeti i takav obrok je veoma ukusan jer je obilno zamašćen masnim sadržajima iz jaja. Često pomešam sirova jaja, koziji sir od sirovog mleka sa malim dodatkom sirovog, nerafinisanog ulja (zejtina), ili bez imalo ulja.

U tu smesu mogu se dodati još razni drugi presni proizvodi poput grubo mlevenih (bezglutenskih) žitarica poput kukuruza, integralnog pirinča, prosa, raznog povrća (luk, paradajz, krompir, cvekla…) mleveni orasi itd.

Treba napomenuti da se nije potrebno kruto držati (brojnih) recepata koji se mogu naći u knjigama o presnoj ishrani, poput: uzmite 276 grama ovoga i 148 grama onoga. Nepotrebno je, pa i smešno. Slobodno satojke stavite otprilike. Eksperimentišite i vremenom ćete doći do savršeno sastavljenog obroka ili kakve poslastice, koji su najukusniji i koji vam najviše odgovaraju.

Ima ljudi (i sve više ih je) koji u svojoj ishrani ne žele nikakve namirnice životinjskog porekla. Razlozi su razni, najčešće moralne prirode. Oni takođe mogu da se hrane zdravom, prirodnom to jest presnom hranom i ako izbace iz jelovnika presna jaja i sirovo mleko i mlečne proizvode. Bitno je da ne  prerađuju (ne kuvaju) presnu hranu. Nije prihvatljivo ni, danas sve više prisutno, kuvanje u pari na 95 stepeni Celzijusovih, iz komercijalnih razloga propagirano. Umesto jaja i mleka postoje adekvatne „zamene“ (mada je obrnut slučaj) pre svega u voću i u povrću ali i, jezgrastim plodovima i semenju uljarica kao i nekim žitaricama .

Na kraju treba podvući da se sirova jaja (a takođe i sirovo mleko) u poslednje vreme sve manje smatraju prihvatljivim u presnoj (živoj) ishrani, pogotovu se ne preporučuju ljudima sa hroničnim bolestima. Njihova jedina prednost je što sadrže vitamin B12, koji je jedno od najspornijih pitanja u ishrani biljnom hranom, no dokazano je da imaju i niz nedostataka u tolikoj meri da se izbacuju, rezolutno iz ove vrste ishrane.

Mleko i mlečni proizvodi

Uobičajeno je da se mleko pasterizuje na 80 stepeni Celzijusa. Zašto se to radi?

Zvanična nauka o ishrani kaže da je to “iz preventivnih razloga” da naš organizam ne bi napale bakterije i drugi mikroorganizmi iz sirovog mleka koji su, tobož opasni po zdravlje.

Nauka o prirodnoj ishrani opovrgla je ovu tezu i za to postoje brojni i uverljivi dokazi koje  sve više prihvataju i lekari zvanične medicine.

Stvarni razlog pasterizacije mleka sasvim je prizeman: tako konzervisano mleko trajnije je i samim tim pogodnije  za transport, i trgovanje, dakako.

Danas imamo “kratkotrajno” i “dugotrajno” mleko, a oba su, nažalost, pasterizovana, s tim što ovo drugo ima i specijalnih dodataka koji ga “podupiru” i čine dugo uptrebljivim ali beskorisnim, čak štaviše, štetnim jer je, ustvari, mrtav proizvod.

Samo,organski proizvedeno, nepasterizovano i nekuvano mleko, donekle (ali samo donekle) je upotrebljivo u svrhu ljudske ishrane. Takvo preporučuju neki od autoriteta presne ishrane.

Malom detetu majčino je mleko  jedina hrana u kojoj je sadržano sve za rast i  zdravlje. No to nije slučaj i sa mlekom domaćih životinja (najčešće kravlje i kozije) jer je sastav tih mleka bitno drugačiji i samim tim malo prihvatljiv. Ta mleka treba koristiti, dakle, samo u izuzetnim situacijama, npr. kada majka nije (iz raznih razloga) u mogućnosti da doji sopstveno dete. Tada se kravlje mleko razblažuje, u tačno propisanom odnosu, sa vodom.

Ipak, danas se ishrana (dece pogotovu) ne može zamisliti bez kravljeg mleka i mlečnih proizvoda, što je gotovo tragična situacija. Da je kravlje mleko bar proizvedeno na „normalan“ i prirodan način, organskom proizvodnjom to bi se, u malim količinama i moglo koristiti, ali ovakvo kako se danas, bezobzirno i nemilosrdno“štancuje“ naprosto je anti-zdravlje! Puno hemikalija raznih, nebrojenih i nemogućih, i povrh svega još i pasterizovano! I nije ni čudo što je današnja populacija suočena sa strašnim i bizarnim „bolestima obilja“ koje ljudi pre samo dva stoleća nisu mogli ni da zamisle. I vremenom, u skladu sa „napretkom“ pojavi se čudna i nemoguća bolest poput, npr. kandide.

Jedina prednost kravljeg mleka (pod ovim izrazom podrazumevam isključivo sirovo, organski proizvedeno) je ta što sadrži (a to je slučaj i sa jajima)  famozni vitamin b12 koji je jedno od najspornijih pitanja u ishrani presnom, biljnom hranom. Sve drugo jedva da je vredno razmatranja.

PS koristan i upečatljiv video sa ovom temom:  http://www.youtube.com/watch?v=1Dl7ipNzYsM

Možemo li bez soli?

 

Kuhinjska so, sveprisutna, sastoji se samo od dva elementa: natrijum i hlor,a ovaj drugi je u stvari koncentrovani otrov! Zbog navedenog kuhinjsku so treba odlučno izbaciti iz ishrane presnom hranom (ali i svakom drugom) jer je neorganska i strano je telo u našem organizmu. Zamena za kuhinjsku jeste morska so koja je, relativno, zdrava. Morska so sadrži 84 elemenata, ipak i nju treba koristiti oprezno i u veoma malim količinama (ne više od jedne kafene kašičice dnevno) jer ni takva kakva je nije savršena i prilično je slična kuhinjskoj, pa samim tim je i nepotrebna. Idealna situacija je, so, bilo koju izbaciti sasvim iz upotrebe. To je teško (znam po sebi) ostvarljivo jer su jela bez prisustva soli ( pa i ona sa presnom hranom) mnogima neukusna a nekima i bljutava. To je, naravno, stvar navike, i većina ljudi ne može ni zamisliti da jede nezasoljena jela. Ako je već tako, onda preporuka: što manje soli i to isključivo morske.

Kolika je preporučena dnevna količina? Zvuči neverovatno, ali to je samo 0,5 grama! Toliko je potrebno našem organizmu, sve ostalo je višak koji izaziva niz zdravstvenih nevolja, pre svega POVIŠENI KRVNI PRITISAK. Prema tvrdnjama svetskih autoriteta, čovek u organizam unese dnevno četiri grama natrijuma i to iz sirovih biljaka, povrća pre svega! Dakle, ne unoseći nimalo „prave“ soli, bilo morske ili kuhinjske.Svakako, treba paziti na unos soli u raznim proizvodima prehrambene industrije, a ima je svuda, u belom hlebu pre svega. I kada se sabere sav dnevni unos iz namirnica plus ona iz slanika dobija se zastrašujuća cifra.Zato treba izbegavati gotove namirnice prehrambene industrije. Najbolje je i najsigurnije da sami pripremamo jela jer tada znamo koje su količine soli u njima.

Nemali broj ljudi su, naprosto obožavaoci soli i sole već zasoljena jela i industrijske mesne prerađevine, salame i kobasice koje su natopljene solju!. To je, treba li reći, veoma štetno po organizam. Ljudski organizam može dnevno da apsorbuje najviše 3,5 grama soli, ostalo se taloži u organizmu, što izaziva razne bolesti među kojima je, kako je rečeno, na prvom mestu  povišeni krvni pritisak.  slanik free

Potrebne soli ima  u presnoj biljnoj hrani i to je sasvim dovoljno i nije potrebno jela ni soliti, no malo je ljudi koji mogu jesti jela u kojima nema soli. I meni samom je to, i dandanas, priličan problem. Ipak, treba težiti tome, a oni koji se dugo godina hrane isključivo presnom hranom dostigli su taj idealni nivo i nemaju potrebe za tim „začinom“. Poznato je da ima „primitivnih“ naroda koji nisu čuli za kuhinjsku so ili bilo koju drugu, i u svojoj ishrani koriste neprerađenu hranu, uglavnom biljnu. Kod tih naroda moderne bolesti kao što su: kancer, šećerna bolest, bolesti srca, povišen krvni pritisak i slične i ne postoje! Kuhinjska so koja se prodaje nekontrolisano, na džakove, otrov je za ljudski organizam i to rečeno doslovno i bez preterivanja! Nesrećno zaljubljen čovek (ili čovek u dugovima) može, tako sa čašom u vodi rastvorene soli, da oduzme sebi zivot! Štetnost kuhinjske soli po organizam može da se uporedjuje sa štetom koja nastaje upotrebom hemijskih lekova, prividno korisnih, a u stvari duboko štetnih. Posebno su, danas opasni razni „začini“ na bazi kuhinjske soli. Razne „vegete“, „začin-i C“ i slični, tobož korisni u kulinarstvu, jer nisu obična so, već nešto „više“.