Fizalis (Physalis peruviana)

fizalis 3fizalis 2    Ova, izuzetno korisna i lekovita biljka odavno je poznata u ljudskoj ishrani, a poslednjih godina njena brojna blagotvorna svojstva, ponovo su u žiži interesovanja.

Kod nas poznata i pod imenom Ljoskavac, poreklom je iz Južne Amerike. Veličina plodova (bobica) otprilike je veličine divlje samonikle trešnje, slatko-kiselog ukusa. Ubraja se u povrće (slično lubenici i dinji) mada ima ukus voća.

Jednogodišnja je biljka, iz porodice Solanaceae, srodnik paradajza, pa se moze reći, da je i neka vrsta cherry paradajza. Poznato je da se na našem selu nekada nazivala, prosto „paradajzić“.

Fizalis se jede sirov, kako samostalno, tako i umešan u razne salate, i tada je najkorisniji organizmu. Takođe, priprema se i prerađen, odnosno, termički obrađen u obliku džemova, slatka i kompota.

Kod nas se moze naći, kao samonikla „divlja“ biljka, korovska, na brdovitim terenima. Lako ga je uočiti jer ima karakteristične narandžaste „lampione“, u čijoj unutrašnjosti je okrugli plod, takođe narandžaste boje. Može se koristiti već u septembru, mada je najbolji u poznu jesen kada „lampion“ postane proziran i potamni od zrenja. To je puna zrelost ploda i tada je veoma prijatan za jelo, slatkog ukusa sa nijansom kiselog, donekle nalik plodu narandže. Treba napomenuti da je jestiv samo plod bez ovitka, to jest „lampiona“…Često se postavlja pitanje koliko plodova se može odjednom pojesti? Odgovor je, ne treba preterivati, uostalom kao i sa svakom hranom, što konkretno znači pet do deset plodova odjednom, iako sam ja (na vlastitu odgovornost) uzimao i znatno više, bez (vidljivih) loših posledica.

Fizalis, odnosno, peruanska jagoda sadrži u sebi toliko korisnih i lekovitih materija da je to poduži spisak. Ima šećere, limunske kiseline, beta karotena, obilje vitamina C. Zatim minerale, pre svega fosfora i kalijuma, ali i niz drugih. Sadrži mnoge bioaktivne supstance kao, flavonoide, alkaloide i razne vrste biljnih steroida.

Po zdravlje čovekovo izuzetno povoljno deluje u sirovom stanju i značajno povecava imunitet. Takodje spada medju najjace antioksidanse i efikasno deluje protiv slobodnih radikala i ćelija kancera i leukemije. Deluje i kao snažan antibiotik, i u naučnim ogledima pokazao se veoma uspešan protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija (streptokoke i stafilokoke) ali i protiv virusa, efikasan je protiv malih boginja, čak ima tvrdnji da se može nositi i sa HIV-om. Veoma povoljno deluje i na povišeni krvni pritisak.

Ovo su samo neka lekovita svojstva a lista je prilično duga, tako da se može reći da je univerzalan lek sa bogatom koncetracijom lekovitih supstanci u plodu…U Južnoj Americi, svojoj postojbini, fizalis u narodnoj medicini ima zaista široku primenu. Tako, na primer, u Peruu, odakle najverovatnije i potiče, koristi se kod nervnih bolesti kao sedativ, zatim kao diuretik, protiv groznice i povraćanja, kao i bolesti bubrega i jetre. U Brazilu, koren fizalisa koristi se u lecenju dijabetesa, dok na Solomonskim ostrvima smatraju da povoljno deluje na neplodnost, a na Jamajci se koristi čaj od lišća protiv pobačaja i prevremenog porođaja. Indijanska plemena u amazonskoj prašumi koriste ga za bolesti jetre, protiv malarije, hepatitisa, protiv povišene temperature, astme, reumatizma, kod „ženskih bolesti“ i upala srednjeg uha.

Treba reći da se fizalis moze gajiti i kao baštenska biljka, i tada je plod krupniji i zbog toga poznat je i pod imenom „meksički paradajz“. Plod ovako gajen nije isključivo narandžaste boje, već postoje brojni varijeteti sa žutom, zelenožutom, zelenom i drugim bojama.

Za one koji imaju sopstveni vrt i žele da proizvedu ovu retko korisnu biljku, nekoliko reči o načinu uzgoja. U manje toplim podnebljima kao što je naše, retko može uspeti direktno sejanje semena na otvorenom, pa je zato najsigurnije prvo proizvesti rasad. To se radi pocetkom aprila, i seje se ispod plastične folije (plastenik). Tako folija privlačeći sunčeve zrake stvara u zemlji idealnu temperaturu koja povoljno deluje na seme. Kada nakon 30-40 dana rasad dovoljno naraste presadjuje se kao što se to radi npr. sa paradajzom ili kupusom. Na pripremljenom terenu izvan plastenika zasadjuje se rasad. Zemlja bi trebala da bude bogata prirodnim đubrivom kao što je humus iz šume ili glistenjak. Takođe može se dodati i kompost pravilno proizveden bez semenja korova i bez bilo kakvih hemikalija u sebi.  Poželjno je zasađeni rasad zalivati (čistom vodom) jer tada znatno brze napreduje.

Fizalis cveta u junu i julu, žuto-crne cvetice. Nakon cvetanja formiraju se  zeleni „lampioni“. Sa zrenjem koje počinje već krajem avgusta „lampioni“ postaju prvo žuti, a zatim narandžasti, i konačno tamne boje i prozirni, u punoj zrelosti krajem jeseni, u novembru.

Peruanska jagoda je veoma rodna i na jednoj biljci (stabljiki) može biti i stotinu „lampiona“ sa plodovima.

fizalis 4

2 mišljenja na „Fizalis (Physalis peruviana)“

  1. Treba razlikovati fizalis koji samoniklo raste u Srbiji i u narodu se zove ljoskavac, od onog koji potiče sa Anda u J.Americi i kog obično zovu andska jagoda. Iako obe biljke pripadaju rodu fizalis (lat.Physalis) nisu iste biljke. Prva,domaća, je Physalis alkekengi, a druga ,andska, je Physalis peruviana. Kao što, na primer, paprika babura i čili paprika pripadaju istom rodu Capsicum ali nisu iste biljke po svim svojim osobinama. Andska jagoda je snažnija, viša biljka od ljoskavca, sa većim brojem nešto krupnijih plodova koji se po svojim karakteristikama približava čeri paradajzu dok je loskavac sitniji i u punoj zrelosti manje ukusan ali ne i manje zdrav, na protiv. Obe biljke pripadaju porodici Solanaceae, pa ne treba preterivati u količini pojedenih svežih plodova. Otovnog alkaloida solanina, i drugih, naročito ima u luskastoj ovojnici ploda nalik lampionu (stog se pod tim imenom često koristi kao ukrasna biljka), no treba biti oprezan pri upotrebi, obavezno odstraniti luspe, a po potrebi nakon tog oprati ruke. Ne konzumirati nezrele bobice! Ove činjenice ne trba da nas udalje od upotrebe ove biljke u ishrani, jer se radi o zdravoj i lekovitoj biljci. Kao što, uostalom, niko ne strahuje od korišćenja krompira iako je nejestiv (otrovan) u svežem stanju (jer i on pripada istoj porodici Solanaceae). Pri termičkoj upotrebi sav, moguće zaostali, solanin se razlaže ali se pri tom gubi i deo poželjnog dejstva ostalih, itekako vrednih, jedinjenja. U pitanju je vrlo korisna biljka za održavanje imuniteta, sa vrlo snažnim antioksidantnim dejstvom. Imao sam obe biljke u bašti i preporučujem ih za upotrebu. Seme andske jagode se može naći kod specijalizovanih internet ponuđača, a ljoskavac ili u prirodi ili kod cvećara pod nazivom lampion.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s