Zdravi obrok

Varijanta 1

Glavni sastojak, na ovaj način sačinjenog obroka, jeste pšenica. Ona zauzima 70 procenata jela. Ostalo je sve drugo, što mogu biti najrazličitiji dodaci radi poboljšanja ukusa. Nešto poput začina. Mada je, moram reći , pšenica sama po sebi veoma ukusna, i može se jesti čak i sama… A što se tiče hranljivih sadržaja, u njoj je tako raznovrsnih da se može živeti gotovo od nje same. Ima skoro sve što je potrebno organizmu za normalno funkcionisanje.

Pšenicu je, za ovo jelo, potrebno naklijati što se odvija u staklenoj tegli. (Za jednu osobu koristiti standardnu  teglu od  jednog kilograma zapremine, za dva obroka,a za decu i tri). Oprana pšenica prelije se mlakom vodom, i ostavi nekoliko dana zatvorena. Vodu je potrebno odliti posle 12 sati stajanja (ne bacati je jer je puna vitalnih materija, već je zasladiti i piti kao sok) a, eventualno, može se ostaviti i u tegli dok zrna sasvim ne omeksaju, kao da su kuvana. Tada se ubacuju dodaci kojima zelimo da napravimo sasvim ukusno jelo.

Najčešće dodajem neki prirodni zaslađivač: med, ječmeni slad ili suvo grožđe, preko noći odležalo u vodi. Zatim dodam malo  kokosovog brašna i malo pivarskog kvasca. Takođe i kakao-a, najbolje sirovog neprženog, ako ga trenutno imam.

Treba napomenuti da je najbolje koristiti organski proizvedenu pšenicu, koja se već danas i kod  nas može nabaviti bez problema. Najbolja je stara sorta spelt. Ima je u gotovo svim dućanima prirodne hrane, a po nižoj ceni ( u nešto većoj količini) može se poručiti direktno od proizvođača sa sertifikatom. Istina, ovako proizvedena pšenica skuplja je prilično od, na konvencionalan način proizvedene, belije, ali je zato puno zdravija.

Kao dodatak ovom jelu može i kašika maslinovog ili hladno ceđenog suncokretovog ulja od organski proizvedenog suncokreta.

Sve sastojke dobro izmešati u tegli i dobicete veoma prijatan, ukusan i hranljiv dorucak, koji mogu koristiti sve generacije. Pogodan je veoma za đake, koji plastičnu teglu (iako nije idealna sa zdravstvenog gledišta) za ovakve namene praktičnu jer se neće razbiti, mogu poneti u školu. Naročito je pogodna tegla sa navojem u kojoj se prodaje suvi pivarski kvasac. Takođe i odrasli jednu ovakvu teglu napunjenu ovim zdravim jelom, mogu poneti na posao. Sa teglom poneti i, po mogućnosti, kasiku od drveta, jer je takva (ako je kvalitetno napravljena) najprijatnija za usta, ali i najzdravija. Starije osobe, ukoliko nemaju izrazitih problema sa probavnim organima, mogu isto tako jesti ovo jelo. S obzirom da je pšenica nešto teže svarljiva, takve osobe, poželjno je da uzmu manje količine odjednom, i da čitav obrok „razvuku“ na više sati.

Varijanta 2

Umesto organski proizvedene pšenice (i samim tim skuplje), možete koristiti BELIJU, koja se može kupiti u svim prodavnicama prehrambenih proizvoda. Treba samo obratiti pažnju da je sasvim čista, bez primesa, što se moze utvrditi prilično tačno, prostim uvidom u providnu plastičnu kesu u kojoj je zapakovana… Ovde su cene šarolike, i prilično neujednačene. U pravilu, najskuplja je i najkvalitetnija, ali ne mora tako biti uvek…Pre upotrebe dobro je oprati, a zatim doliti ponovo vodu, ovoga puta mlaku (nikako onu iz vodovoda!) i ostaviti zatvorenu teglu nekoliko dana da odstoji.

Umesto skupljih zaslađivača kao što su: med, ječmeni slad ili suvo grozđe, može se koristiti žuti secer koji je, otprilike upola jeftiniji. Takođe i kakao se može koristiti, onaj uobičajeni, prženi. Tu treba obratiti paznju i kupiti što skuplji (koji je opet daleko i znatno jeftiniji od sirovog) jer je to, donekle garancija da je kvalitetan, odnosno čist bez raznih primesa. Naravno, ne kuvati ga već samo izmešati sa pšenicom i drugim prilozima. Suncokretovo hladno ceđeno ulje, jeftinije je ono od konvencionalno proizvedenog suncokreta. Pivarski kvasac i kokosovo brasno, koriste se oni koji se kod nas mogu nabaviti za obe varijante pripreme ovog zdravog i ukusnog obroka.

Svakako, može se napraviti i slana verzija ovog hranljivog jela, u kojem bi isto tako bila oko dve trećine zastupljena pšenica. I tu se može kombinovati sa raznim namirnicama. Treba samo pustiti mašti na volju, i eksperimentisati. Naravno, staviti malo soli, i to ,isključivo,morske. Posle nekoliko pripremljenih obroka, doćićete do sastava koji vam najvise odgovara…

Ipak, za mene je ukusnija slatka varijanta, i zato preporuka

Prijatno

Alkaloidi: upotreba i zloupotreba

„Gotovo svi ljudi pre umiru od svojih lekova, nego od svojih bolesti“. Ova misao (pripisuje se Molijeru) govori o suštini lečenja, kako onog hemijskim lekovima, tako i biljnim, nesumnjivo, korisnijim ljudskom organizmu. I otrov, poznato je, može biti lek, ako se koristi u malim, odnosno adekvatnim dozama.

U današnjem ljudskom društvu, krcatom čudima i čudesima svih vrsta, imamo paradoksalnu situaciju da se neki alkaloidi koriste krajnje neumereno, i sasvim su legalni (država ih, dakle, ne „proteruje“ i ne sankcioniše) iako su, evidentno, štetni po ljudsko zdravlje.

Tako, sveprisutni, kofein danas se koristi u razmerama manije, a štetan je gotovo isto koliko i npr. kokain, takođe alkaloid, ali zakonom strogo zabranjen. Nije mi, naravno, namera da propagiram legalizaciju ove droge, ali nelogičnost, svakako postoji, i to evidentna…

Kafa se danas pije u enormnim količinama, a još gore je to što se umesto obične, prirodne vode, ili pak prirodnih sokova, pije Coca-Cola. A upravo tragično je što se legalno prodaju tzv. energetska pića (napitci) u kojima je koncentracija kofeina ( i drugih alkaloida) tolika da može slona da obori!

Solanin, alkaloid iz krompira, nesumnjivo zdravog i korisnog povrća, prava je babaroga za običnog coveka, i koristiti krompir u živom, termički neobrađenom obliku, smatra se apsolutno nedopustivim i štetnim. Da li je zaista tako?

Rečeni solanin deluje otrovno na ljudski organizam jedino ako se krompir koristi već proklijali i „bolesni“, onaj zelenkaste boje! Mladi krompir (ali i kasniji, ukoliko je potpuno zdrav i neproklijao) može se koristiti i u živom, termički neobrađenom, obliku! Naravno, u prikladnim (malim) količinama, u kojima je, nesumnjivo lekovit. Takav krompir lekovito deluje na mokraćne puteve, kod čira na želucu (gde čir nije raspuknut), blagotvoran je za creva, smanjuje kiselinu u želucu. I više od navedenog. Poznato je, naime, da se sirovi krompir koristi u lečenju najtežih bolesti (kancer, npr.). Tako, čuvena terapija Rudolfa Brojsa protiv kancera sokovima od povrća, podrazumeva i sok od krompira. Istina, on je od pet vrsta povrća koje se koriste (ostala četiri su: cvekla, šargarepa, rotkva i celer)  zastupljen u  najmanjoj količini, ali je prisutan u toj grupi  izrazito lekovitog povrća.

Ovo lekovito dejstvo krompira danas već i stručnjaci oficijelne medicine prihvataju… A to što neko „dobije povišenu temperaturu“ od konzumiranja sirovog krompira (najčešće se to radi namerno, u vojsci, npr.) jeste iz razloga čto se koristi nezdrav krompir, tj. već proklijao i pozeleneo.

No, averzija prema presnom krompiru nije svuda prisutna, pa tako postoje krajevi gde se normalno, bez straha, konzumira mešana salata u kojoj ima i svežeg , živog krompira!

Slična situacija je i sa plodovima zove. U narodu je uobičajeno, da se zreli, crni plodovi (grozdovi) zove smatraju otrovnim, i ne sakupljaju se, za razliku od cveta. Međutim, i plod zove (bobice) iako sadrže alkaloide, mogu se, (naravno u malim količinama) koristiti za spravljanje čaja, bez štetnih posledica.

Alkohol, takođe, koristi se u lečenju, ali nije svejedno popiti čašu dobrog vina i popiti litar ili više… U fitofarmaciji, 70 procentni farmaceutski alkohol (etanol) koristi se u spravljanju biljnih tinktura.

Suština je, dakle, U DOZIRANJUodnosno, količini. I kao što je već rečeno, i otrov je lek!

U medikofarmaciji, alkaloidi poput kinina,kokaina, morfijumai drugih, koriste se za spravljanje hemijskih lekova. Nevolja je kod takvih lekova što deluju previše agresivno na ljudsko tkivo i izazivaju oštećenje sluzokože organa i oštećenje tkiva. Ipak i takvi, kakvi jesu (eksperimentalni u velikoj meri) za obične ljude njihovo dejstvo jeste baš onako kakvo se i želi: brzo i „efikasno“ , može se reći spektakularno. Po liniji manjeg otpora čovek voli prečice u životu, pa tako i u lečenju. Elegantnu kutijicu lako je nositi u džepu (neki, doduše nose i čitave kese) i, a nevolja, uzmeš pregrst čarobnih, šarenih pilula i problem „rešen“, bar do sledeće potrebe. Tako se život modernog čoveka, pretvorio u gutanje šarenih pilula koje smiruju akutnu situaciju, ali daleko od toga da leče. Proces bolesti se ispod hemijske „ploče“ odvija i napreduje, i dođe dan kada takvi lekovi, više nemaju efekta , odnosno, kada njihovo dejstvo prestaje, a bolest uznapredovala.

Danas su hemijski lekovi u narodu postali pravi merkantilni „hit“, na granici sa religioznim obožavanjem, a farmaceutska industrija postala je najprofitabilnija od svih industrija!

No, sigurno je: nema trajnog i pravog izlečenja do lečenja biljem, odnosno presnom (živom) hranom. Voće, povrće,žitarice, uljarice, lekovito bilje, šumski plodovi (gljive i slično). Ovaj način lečenja ima hiljadugodišnju tradiciju i proveren je način kako povratiti zdravlje. Takvo lečenje jeste, istina, dugotrajno, ali je temeljito, i bolest zaista nestaje, a ne zataškava se.