Paradajz koji svetli (GMO: Apokalipsa danas)

Matina-Tomato_92159-150x150 paradajz free

„U poslednje vreme u potragu za novim sortama ozbiljno su se umešali i geneticari.U Sjedinjenim Državama obećavaju da će se na americkom tržistu uskoro pojaviti fosforescentni paradajz, izum bioinženjera Roberta Gudmana, koji je u DNK ove biljke ubacio fosforescentan enzim izdvojen iz organizma svitaca. Kalifornijski naučnici, takođe pomoću genetskih manipulacija uspeli su da uspore sazrevanje paradajza, koji na ovaj način mnogo duže ostaje svež“ (Avgust 1994. godine)

Ovo „dostignuće“ ludih naučnika dogodilo se još pre 19 godina! Od tada nauka je napredovala, pa danas, mi obični smrtnici, i ne znamo šta su sve genetičari „otkrili“ u međuvremenu. Možemo samo nagađati i slutiti, ali s obzirom na gore navedeni primer, perverzna kreativnost ovih čudnih likova može samo da nas uznemiri, i zabrine za našu budućnost.

Jedna od (luđih) ideja bila je (još pre više od 20 godina) stvaranje „nižeg coveka“, hibrida majmuna i čoveka, koji bi radio teške fizicke poslove!!! Na tome su radili američki i japanski genetičari, no valjda se našao neko zdrave pameti i tu ludu ideju stopirao. Iskreno se nadam da su ti tzv. naučnici smešteni na sigurnom, da ne bi i dalje ugrožavali život na zemlji, većini lep i ovakav, kakav jeste.

Manje drastičnih slučajeva iz oblasti „genetičkog inženjeringa“ imamo i danas, naročito iz oblasti industrije hrane za ljudsku, ali i za životinjsku upotrebu. Naročito je široj javnosti poznat „slučaj soja“. Ova, inače, veoma korisna biljka, kako za ljudsku, tako i za ishranu domaćih životinja, danas gotovo da se i ne može naći, a da nije „modifikovana“! To je toliko rašireno da kada se kaže „soja“ odmah se pomisli na GMO. Među ratare je toliko sumnje kada je u pitanju ova biljka, da se sve manje usuđuju da je zaseju, jer više u tvrdnje da je seme „GMO FREE“ malo ko veruje.

Takođe „na udaru“ su i kukuruz, pšenica, suncokret,sećerna repa i druge „merkantilne“ i „industrijske“ (lepih li imena!) biljke. Takođe i povrće je u stalnoj opasnosti da ga genetičari „poprave“. Tu je paradajz naročito ugrožen, ali i ostalo povrće, pa i voće, jer ovoj ljudskoj sorti, ovim popravljačima sveta, nijedna biljna sorta takva kakva jeste od Boga i od Prirode stvorena, nije dovoljno dobra da je oni ne bi „unapredilI“, „modifikovali“, „usavršili“ jer, za šta su se inače školovali? Moraju nešto da rade u tom smeru, da bi opravdali očekivanja onih koji su ih školovali…A da se prekvalifikuju u „obične“ agronome organske poljoprivrede, na primer? Možda to i nije tako loša ideja kako na prvi pogled izgleda? Ono što je sigurno, zanimanje agronom daleko je normalnije od zanimanja geneticar.

Nažalost, svedoci smo da agresivnom i dugotrajnom medijskom kampanjom, ispravnije rečeno, ispiranjem mozga celokupnom svetskom stanovništvu, sve više postaje „normalno“ da se GMO smatra nečim poželjnim pa i korisnim. Moćne svetske korporacije ne štede na propagandi i reklami ovako proizvedenih biljaka pa i životinja (poznat je slučaj kloniranja ovce imenom Doli), a dobri poznavaoci teme tvrde da se i samog čoveka, može, relativno jednostavno, klonirati!!! I još kažu da tako nešto nije ni skupo!!!

Tako, suma sumarum, GMO postaje vremenom nešto „normalno“, „progresivno“ i neizbežno, jer se „progres ne može zaustaviti“ Osuđeni smo na napredak. Takva je, izgleda, sudbina čoveka. Osim ako sudbinu čovek sam sebi ne kroji, a u korist svoje štete. Nije isključeno da čoveku jednoga dana, kao posledica progresa, izraste, recimo-rep! Onako za opomenu od Boga, da ako nastavi tim putem, mogu da mu se dogode i gore stvari.

Cvekla veličine lopte (Manija rekordnih prinosa)

CVEKLA

Proći u hipermarketu ili na pijaci pokraj nekih vrsta voća debelo hipertrofiranih i uljaštenih površina, a ne zastati, nemoguća je misija. Čovek ne može a da se ne zapita kakvog li su ukusa te džinovske kruške, breskve, lubenice ili grožđe, na primer. I dobije neodoljivu želju da ih pazari, pa makar mu to bila zadnja para u novčaniku, a do naredne plate ima nekih dvadesetak dana…

Ovakav slučaj nije samo sa voćem, već i sa povrćem, žitaricama, uljaricama i svim onim što je ljudima potrebno za svakodnevnu ishranu.

Paprika, na primer, nekada beše prilično sitna i neugledna ali zdrava i ukusna, puna vitalnih materija. Danas su to isukani mačevi raznih boja, a samo dragi Bog zna čime je sve ispunjeno njihovo (debelo „meso“). To nisu čista posla, mora da tu ima neke magije, koju ja ne razumem, mislio sam svojevremeno.

Cvekla, nekada (ne tako davno) beše veličine teniske loptice (u mojoj bašti je i dalje ista takva) a danas je narasla, bez preterivanja i metafora, do veličine rukometne lopte, sa tendencijom daljeg rasta! I ko zna kako će biti sutra? Možda ćemo je kupovati po jedan komad i nositi ispod miške kao što to danas radimo sa lubenicom od 18 kila (takođe već veoma naprednom, i „porasnom“ preko svake mere). Celer, rotkva, beli i crni luk, karfiol…poslednjih godina zapanjuju me svojom veličinom i krupnoćom, i pitam se, onako za sebe, kao pravi zamlata, šta li su im sve ubacili unutra te tako nabildovani i „nabudženi“ izgledaju kao da su netom iz teretane izašli posle višemesečnih treninga uz pomoć steroida.

Na tv-u i radiju svakodnevno možemo slušati o rekordnim prinosima novih hibrida koji će nas, nema sumnje, sačuvati gladi i popraviti naš kvalitet življenja, pa što se tiče ishrane (a šta nam drugo i treba?) nema da brinemo. Tu je novi ZP taj i taj, ili nova sorta pšenice (meni lično i ona stara spelta je ok) ječma, šećerne repe, suncokreta i drugog industrijskog bilja. Ja, ovako začuđen i zamlaćen, ovaj gornji, boldovani izraz ne razumem i mislim, (naivno, dakako) da hrana treba da služi čoveku da bi svoje telo držao u zdravlju i dobroj kondiciji i poživeo mnoga leta u radosti i veselju, a ne tamo nekoj INDUSTRIJI za svoje antiljudske nakane. Odnekud, ubeđen sam da bi ljudsko zdravlje ( zdravlje nacije) trebalo da bude prioritet svih prioriteta, i svrha proizvodnje hrane, a ne merkantilnost i profiterstvo.

Mičio Kuši jednom je izjavio da ljudski rod neće uništiti nikakav smak sveta, kataklizme, cunami, erupcije vulkana, zemljotresi, epidemije, kuge, pa ni ratovi, vec HRANA koju proizvodi za  održavanje svog života i života domaćih životinja kojima se (neprirodno, naravno) hrani! I da će se ta apokaliptička vizija, po rečima svetski priznatog stručnjaka, ostvariti u veoma kratkom i doglednom roku!

Takođe naivno, verujem da aktuelna državna Odluka o povećanju sadržaja u nekim namirnicama (na samo u mleku) opasnog otrova (uz dioksin, najopasniji otrov koji postoji!) aflatoksina za 1000 % (i slovima: hiljadu procenata) nije mudra državna odluka. Ako se već mora birati između dve (zle) mogućnosti: ili uništiti celokupni godišnji rod otrovnog kukuruza (odnosno, onoliko koliko je zaraženo) ili žrtvovati zdravlje nacije, lično, bez dvoumljenja, izabrao bih prvu mogućnost. Na stranu to što smo tom Odlukom pogazili svoj potpis na Dokumentu sa EU, po kome smo se obavezali da procenat ovog otrova može biti max. 0,05% (lično, ne potrebujem ni ovoliko, hvala na ponudi) a ne 0,5 %

Ne razumem lelek i zapomaganje, da ovom, kako kažu „izmišljenom aferom“ ode u propast INDUSTRIJA MLEKA! I mislim (veoma naivno) da ako nešto mora da propadne, bolje je da to bude rečena industrija, nego ljudski organi.

Kao zaključak ovog članka rekao bih ono što sam već negde napisao: KVANTITET ne rešava problem ishrane ljudi, već to čini isključivo KVALITET! Džaba mehanizacija koja liči na mobilizaciju pred (novi) svetski rat sa „atomizerima“, cisternama, džinovskim traktorima, zamaskiranim radnicima, čak i avijacijom koja zaprašuje sve što je ispod aviona, uključujući i pčele, domaće životinje, pa i nas ljude! Tako proizvedena hrana, u poređenju sa organski proizvedenom je, otprilike, kao jesti trulu slamu (obilno zašećerenu belim šećerom) umesto zdravog, neprskanog, punog vitalnih materija, ploda iz bašte, sa grane ili sa njive.

U brda po flavonoide (glog)

Drvo gloga jeste jedno od najdugovečnijih vrsta drveta uopšte! Takođe, glog je otporan na loše klimatske uslove i teške terene. Od davnina poznat je po svojoj lekovitosti. U prirodnoj medicini koriste se cvet sa listom i plod. Najčešce je (barem u našim krajevima) crvene boje ali ima i crnog, koji je cenjeniji, možda upravo iz razloga zato što ga manje ima. Crveni u sebi ima više šećera, i pojedine vrste su izrazito slatkog ukusa, dok su neke manje slatke ili sa sasvim malim sadržajem šećera.

Crni je nakiseo jer sadrži veće količine vitamina (pored ostalog) a glog plodkada u kasnu jesen sasvim sazri onda je nakiselosladak i prijatan u ustima, i može se jesti kao svako šumsko voće bez ugrožavanja zuba. Uz to je i veoma ukusan.

Krajem aprila i u prvoj polovini maja (zavisno od nadmorske visine terena) grmovi se gusto okite, negde krupnijim negde sitnijim, belim cvetovima sa zlatnožutim središtem. A to je i vreme prvomajskih praznika, pa je prilika da do ovog veoma zdravog cveta, koji se, relativno lako sakuplja, dođemo u količinama koje su nam potrebne. Iako su grmovi sa trnovima, sakupljanje , uz oprez od uboda, jeste u priličnoj meri lagano jer se cvet otkida u stojećem stavu, bez saginjanja dakle, a kako su grmovi najčešće visine čoveka, nije potrebno ni ruke dizati visoko, kao kod nekih vrsta voća. Sam boravak (i kretanje) u prirodi na čistom vazduhu i suncu, jeste lekovit pa tako uz ubrane lekovite cvetove, korist je dvostruka.

Najpogodnije za sakupljanje jesu korpe od tankog vrbovog pruća, jer se cvet tada ne gnječi kao što je to slucaj sa plastičnim kesama, ali u nedostatku korpe može sasvim poslužiti i obična plastična kesa veće zapremine…

Treba napomenuti da se cvet sakuplja, odnosno otkida zajedno sa listom jer je i sam list lekovit u istoj meri koliko i cvet. Sakupljene cvetove sa listom, treba na kraju dana obavezno izvaditi iz korpe i u tankom sloju razvući na kakvoj prostirci na promajnom mestu da se suše. Sušenje ne traje dugo. Zavisno da li je cvet na suncu ili pod krovom, potrebno je 3-7 dana. U sušari to je, naravno, znatno kraće. Osušeni cvet sa listom koristimo kao čaj ili za spravljanje prirodnog soka. Sok se moze napraviti i sa svezim, nesušenim cvetom (i listom) tako što se rečenim napuni plastični balončić u kojem se prodaje pijaća voda. Do vrha napunjen balon prelije se čistom vodom i pokrije da ne bi nešto upalo unutra. U toplijim danima sok je gotov za 12-18 sati. Treba paziti da sadrzaj ne počne da fermentira, a po mirisu i boji soka može se zaključiti kada je gotov. Sok (proceđen) izliti u plastične flaše i odmah zamrznuti da bi se sprečila fermentacija. Zasladiti nekim prirodnim zaslađivačem pre zamrzavanja ali to se može učiniti i nakon odmrzavanja flaše.

Kao što je rečeno, cvet, list i plod gloga od davnina su poznati po svojoj lekovitosti. Flavonoidi, lekoviti sastojci veoma povoljno deluju na ljudski organizam kao snažni antioksidansi a naročito pogoduju boljem funkcionisanju srca (srčanog mišića), pospešuju brzi oporavak posle preležanih infektivnih bolesti i vitalizuju organizam delujuci preventivno i protiv najtežih bolesti, poput kancera.

Svakako, preparati na bazi gloga mogu se kupiti i gotovi, kao tinkture i kapsule, ali je uvek bolje ako to sami napravimo, jer smo tada najsigurniji u ono što koristimo za lečenje i preventivu. A naš sok biće bolji od tinkture jer u njemu nema alkohola, a kapsule su uvek sumnjive jer naprosto ne znamo šta sve sadrže u sebi. Danas se na trzištu nude proizvodi sumnjivog kvaliteta, pa za skupe novce, možemo dobiti nekvalitetan , pa i štetan proizvod, s obzirom na dobro poznatu činjenicu, na indolentnost nadležnih organa kada je u pitanju kontrola hrane i suplemenata, odnosno „dijetetskih proizvoda“, a takođe i na zakonitosti profita, jer profit, kao što je poznato, nema milosti ni obzira prema potrošacu, odnosno korisniku proizvoda.