Sprava za mučenje (Save Our Souls!)

tv monitor crtež free

Može li se zamisliti život bez televizora u kući? Mnogi će reći: „Ti bre nisi normalan! Šta ćemo da radimo kada dođemo sa posla? Da blejimo u zidove? De bre to moze?!?“ Na primedbu da televizora nije uvek bilo i da naši pradedovi, pa i dedovi nisu gledali televizijski program, pa su živeli i bili zadovoljni i srećni, odgovor je: e, al to su bila neka staromodna vremena kada nam današnji tehnoloski napredak nije bio dostupan! U ovo su ubeđeni ljubitelji ovog, po mnogima, zabavnog uređaja. Zabavnog? I pored sveg truda, buljeći i sam godinama u ovu napravu, nisam mogao primetiti nikakve naročite zabave. (Usput rečeno televizor mi se, na sreću, pokvario a novi nemam nameru da kupujem) Doduše naleti, s mene pa na uštap, neki pristojan i normalan film, ali da bi gledao filmove ili slušao muziku nije mi potreban  televizor.

Na tv-u sve je agresija i presija na čoveciji nervni sistem, a u svrhu izvlačenja novca iz džepova „dragih gledalaca“. Sve, apsolutno sve, podređeno je tom prizemnom cilju, i to sa takvom agresijom i bezobzirnošcu da se normalnom čoveku diže kosa na glavi.

Može li čovek, višedecenijski uživalac ove droge ostati iole čitav u glavi? Iskreno, teško moguce. Pogledajmo samo izbor filmova. Ne znam kako izgledaju urednici (urednice) filmskog programa, ali, iskreno, ne bi ih poželeo za svoje prijatelje. Stiče se utisak da se na tzv. televizijama „nacionalne frekvencije“ ti urednici utrkuju međusobno ko će da predstavi veću grozotu i nakaradu na filmskoj traci članovima porodica širom Srbije. Takav treš u zemljama tradicionalnog negovanja kulture ne može da prođe ni u većini bioskopa već samo u određenim za taj (prizemni) nivo industrijskog štancovanja namenjenog da „zabavi“ onaj sloj stanovnistva koji veruje isključivo u niske i najniže forme življenja kao što su obično ubistvo, sado-mazo iživljavanje, mržnja i vulgarnost. Za ljubitelje katastrofa u svim opblicima, počev od prirodnih pa do ratnih. Ukratko, za izrazite morbidnjake. nekrofile i sataniste, čiji broj, nažalost, nije mali i zanemarljiv, ali ni toliki, kako se alavim vlasnicima tv stanica i nadribiznismenima, bez moralnog organa, čini.    SOS tabla free

Ubeđen sam da glas ludaka koji iz petnih žila izvikuje vašarske reklame za najveće prehrambene firme, iritira vise od 80% onih koji redovno bulje u „magični ekran“. Tako da te, inače preslano skupe reklame, nemaju gledanost, i pare su bačene u vetar, čega ti naručioci, tzv. biznismeni, nisu ni svesni. Dovoljan dokaz za ovu tvrdnju jeste činjenica da su u vreme „bloka“ reklama u gradovima toaleti masovno posećeni, a EPP ide u prazno, kao vodenični kamen bez žita.

Ljubičaste i roze zabave na koje nije imun čak ni tzv. „javni servis“, sve su samo ne zabave. Urednici takvih emisija imaju fiks-ideju da velika većina ljudi voli ono sto je morbidno, i da ih „obične“ zabave ne dodiruju. Ne verujem u tako nešto. Ne verujem da je broj onih koji gledaju televizije sa takvim emisijama veći od tridesetak procenata ukupnog broja ljubitelja, ili povremenih gledalaca tv programa. Nije, dakle, lako otkriti motive urednika, tih čudnih likova, ukoliko im nije namera da odgoje (ispiranjem mozga) takvu javnost kojoj će ovako nešto uvrnuto postati ideal življenja… A možda urednici i nisu glavni krivci za ovu bolesnu atmosferu koja struji iz „čarobne kutije“. Možda iza toga stoje sive eminencije koje su nevidljive za javnost, i kojima ide, iz ko zna kojih razloga, u prilog stanje što gore-to bolje, a urednici su samo izvršioci prljavog posla, jer od nečega se mora živeti, a imaju i sitnu ili krupnu decu, svejedno.

Iz rečenog proizilazi pitanje: šta je svrha postojanja tzv. „nacionalnih frekvencija“?Da li su one zadužene za to da emituju program koji neće narušavati mentalno zdravlje nacije, dakle neke normalne, opuštajuce, ali i obrazovne emisije, zašto da ne, jer zašto bi inače bile „nacionalne“? Za uvrnutu zabavu ima sijaset onih televizija koje nisu obuhvaćene rečenim nazivom. I tako dolazimo do glavnog pitanja: šta radi državna radiodifuzna agencija (ili kako se već zove?) Svedoci smo da je ona nemi posmatrač jezivih prizora sa blještećeg ekrana koji nam truju dnevnu sobu, i prema vlasnicima beskrupuloznih firmi, postupa bolećivo kao prema razmaženoj, pa i zločestoj dečici, ali popraviće se oni kada malo poodrastu. Neko zloban pomisliće da su, možda korumpirani, a zdravlje nacije i nije im toliko važno, koliko saldo na bankovnom računu. No retko ko misli na takav način, već se pre misli da to i nije nešto tako važno, niti je neki problem. A jeste.

Doba lekovitog bilja

kantarionhajd.travamaticnjakUvek je bolje imati kućnu travaru (kako se nekada, lepše i ispravnije, zvalo ono što se danas naziva apoteka) sastavljenu od, na planinskoj livadi ubranih biljaka, nego kupljenih u radnji. Ono čto danas kupujemo zapakovano u šarene kutije na kojima su, neretko, ispisane lažne deklaracije sasvim u skladu sa vremenom pohlepnih, u kojem profit nema nikakvih obzira ni prema kome. Tako, može se dogoditi da na kutiji piše npr.”planinska biljka” a unutra može biti industrijski proizvedena biljka obilno “zabiberena” hemijom, jer kako će, inače”dobro poneti” i gazdi profit doneti, jedino što ga zanima?
Proleće i leto pravo je vreme da krenemo put planine u berbu ovih dragocenih cvetova i listova. U pravilu, berba lekovitog bilja vrši se u sunčanom danu, a ubrane biljke suše na tamnom i promajnom mestu.
Izlazak u prirodu sam po sebi je lekovit jer telo izloženo suncu, čistom vazduhu i fizičkoj aktivnosti, daleko bolje funkcioniše nego što je to slučaj u zagađenoj gradskoj sredini (ovde mislim ne samo na fizicku zagađenost, već i na duhovnu) Nije potrebno veliko poznavanje lekovitog bilja da bi se mogle pronaći one najpoznatije, velike lekovite vrednosti, koje se mogu naći u našim krajevima.

U ovom članku redstavicu tri načesce biljke koje istovremeno spadaju i među najlekovitije, i koje treba uvek imati u kuci.

Kantarion (Hypericum perforatum) poznat i po brojnim drugim imenima kao: trava svetog Jovana, bogorodičina trava, gospino zelje itd. Ova biljka lepih, petolisnih žutih cvetova, velike lekovite moći, ukras je planinskih livada. Pravo je zadovoljstvo sakupljati je, a u pletenoj korpi od vrbovog pruća izgleda kao zlatni nakit.
Brojne su bolesti kod kojih ova izuzetna biljka (zahvaljujući svom sastojku hipericinu) iskazuje svoja lekovita svojstva. Koristi se, kako za unutrašnju upotrebu, tako i za spoljašnju (u obliku ulja). Danas u vremenu svakodnevnih psihičkih šokova i stresova, od velike je koristi po mentalno zdravlje unositi ovu biljku u organizam, bilo u obliku ulja ili čajeva. Za spravljanje čajeva koristi se celi nadzemni deo (herba) ili samo cvet i list. Pomaže kod depresija, pesimističkog raspoloženja (danas toliko prisutnih), stanja straha, anksioznosti, nesanice, poremećaja sna i koncentracije, tegoba u klimakterijumu.
Uljani ekstrakt za spoljnu upotrebu (mada ima i tvrdnji da kantarionovo ulje ne treba deliti na jedno za unutrašnju a drugo za spoljašnju upotrebu jer je, u stvari, to jedno te isto) pomaže kod rana, opekotina i mijalgija.

Hajdučka trava (Achilea millefolium),poznata i pod imenima sporis, kostret i stolisnik,univerzalna je lekovita biljka, “biljka za sve bolesti”. U viševekovnoj primeni, ova moćna biljka pokazala se kao efikasan lek za mnoge bolesti. Ovo je samonikla biljka i u našim krajevima (barem ovde na Južnom Kučaju) ima je gotovo svuda. Sastoji se od sitnih cvetova u obliku štita, bele boje i sitnih listova duz stabljika. Koristi se nadzemni deo biljke (herba), zajedno cvet, listići i stabljika.
Hajdučka trava najčešće se koristi kod ženskih bolesti, pa se tako, smatra kao najbolji lek za sve “ženske boljke”. Čaj od ove biljke blagotvorno deluje na matericu i jajnike. Takođe upotrebom čaja i kupki postižu se dobri rezultati kod niza bolesti kao: neredovna menstruacija, belo pranje, upala jajnika, prolaps materice, miomi, ciste na jajnicima, kancer jajnika i materice, itd.
Veoma značajno dejstvo ove biljke jeste kod bolesti krvnih sudova, kao što su oslabljena cirkulacija i začepljenje arterija, jer sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i pročišćava krv. Deluje protiv grčeva krvnih sudova i podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Tako, od velike koristi je i kod teških oboljenja ove vrste, kao što je angina pektoris. Koristi se u obliku čaja 2-3 puta dnevno. Kod nervnih oboljenja i upale živaca nogu i ruku, od koristi su kupke sa ovom biljkom. Svakodnevno je potrebno pranje celog tela prohladjenim čajem.
Korisna je i kod migrena i glavobolja izazvanim promenom vremena koje pogadjaju meteoropate. Redovna upotreba čajeva može u potpunosti izlečiti migrenu, danas veoma čestu bolest.
Kod oboljenja koštane srži, hajdučka trava ima veoma povoljno dejstvo, i koristi se u obliku čaja, kupki i tinktura. Ova biljka poznata je kao sredstvo za jačanje apetita, protiv nadimanja, teškog varenja, katara želuca i gastritisa. Čaj od hajdučice pomaze i kod bronhitisa, reumatskih bolova, poremećaja funkcije jetre i bubrega, krvarenja iz pluća, izbacivanju kamena iz bubrega i žuci, protiv suzenja očiju i bolova u očima.
Na kraju treba spomenuti i veoma povoljno dejstvo na kožu u slučaju ispucale kože ruku (koristi se čaj) kao i protiv psorijaze.

Matičnjak (Mellisa officinalis) jeste još jedna, veoma korisna biljka naših krajeva. Koristi se herba zajedno sa listovima. Iako je vizuelno teže uočljiva od prethodne dve, po sasvim specificnom mirisu koji se i izdaleka oseti, ne može se zameniti ni sa kojom drugom biljkom. List je nalik na koprivu, zelene boje, mekan pod prstima.
Ova biljka nezaobilazan je sastojak svih čajnih mešavina za umirenje nerava, i kod poremećaja sna. Pomaže takođe i kod poremećaja funkcija organa za varenje. Koristi se u obliku čaja, čitav nadzemni deo biljke. Takođe se koristi i za spoljnu upotrebu i rozmaricinskom kiselinom, koju sadrži, veoma je koristan kod infekcija izazvanih virusom herpesa.