Ne budite zamorac medicine

zamorac (slično) free
Opšte je mišljenje da je zvanična medicina u službi čoveka, čakštaviše da mu ona „čuva“ zdravlje! Da li je to zaista tako?
Ako pogledamo malo bolje, videćemo da to, ustvari, nije tako. Sasvim je pogrešna percepcija da čoveku zdravlje može da čuva (i da ga leči) neko drugi osim njega samog. I svako kome je zaista stalo do sopstvene dobrobiti (u krajnjoj liniji do sopstvenog života), brinuće se sam o sebi, odnosno o svom zdravlju, koje je, svakako, najvažnija stvar u ljudskom životu.
Šta je potrebno za optimalno zdravlje? To je, pre svega, RACIONALNOST I UMERENOST. I, takođe, poznavanje principa i zakona po kojima funkcioniše ljudski organizam, a to je, ustvari, mudrost življenja.
Čovek je krajnje složeno biće koje nije čista fiziologija, kakav je slučaj sa životinjama (barem sa većinom njih) već je „telo i duh“. Da bi smo bili zdravi nije dovoljno biti samo fizički zdrav, već i mentalno. Teško da se može i zamisliti zdrava osoba (fizički) ako ima nerešene mentalne probleme, jer su duh i telo nerazdvojna celina. Čak štaviše zdrav duh je osnova za dobro fizičko zdravlje. Jedno bez drugog, naprosto, ne ide.
Jedna od ključnih stvari za dobro zdravlje (pored emocionalne, duševne stabilnosti) jeste, svakako, PRAVILNA ISHRANA…Danas gotovo da više i nema sumnje da je čovek po svojoj prirodi, isključivo, BILJOJED, odnosno PLODOJED tj. FRUGIVOR (voćojed). Treba, dakle, isključivo jesti plodove prirode, (u neprerađenom stanju, naravno) pre svega voće, a zatim povrće i uljarice, odnosno plodove sa  uljem poput orašastih i semenki, suncokreta i bundeve. Nema sumnje da mnogi ljudi ove činjenice znaju (tu uključujem i sebe samog) a da se ipak iz raznih razloga ne drže tog saznanja, ili bar ne dovoljno dosledno. Pre svega to je pitanje NAVIKE.
Višedecenijske navike (koje su, između ostalog, i drage uspomene) teško se (a ponekad i nikako) mogu promeniti. Tako je i sa upotrebom gurmanske, termički obrađene hrane…

Činjenica je, međutim, da je ovakva hrana ubistvena za ljudski organizam: za krv, unutrašnje organe, ali i za psihu, jer se takva antiživotna, mrtva hrana, ma kako čudno izgledalo, odražava i na zdravlje psihe…Nije, stvarno, lako menjati dubokoukorenjene navike, ali vredi se potruditi…Za nas miris prženog mesa ili kuvanog kupusa sa ćuretinom npr. nije samo stvar apetita, već i uspomena iz detinjstva, a to nije jednostavno, radikalno izmeniti.
Drugo, moćna propagandna mašinerija prehrambene industrije 24 sata na dan bombarduje nam mozak porukama da kupujemo njihove šarenoupakovane, bezvredne, čak štaviše, otrovne, artikle, koje su tobož neophodne za naš život, počev od „osnovnih životnih namirnica“ kao što su (na znam po kom kriterijumu) hleb, rafinisani zejtin, beli šećer i kuhinjska so. A ovo su namirnice, ne samo da nisu „osnovne“ već su sasvim nepotrebne, čak štaviše, antiživotne, čista, banalna industrija, kao što je to npr. pogonsko gorivo za mašine, građevinski materijal ili automobil. Roba kao svaka druga roba!
Zato, ako sebi želimo dobro, prodavnice i supermarkete prehrambene industrijske robe, treba zaobilaziti u širokom luku! Čini vam se da je ovo utopija? Tvrdim da je sasvim izvodljivo, bilo gde, na selu ili u gradu! A osim toga je i –jeftinije! Treba samo HTETI.
Znamo šta je „zamena“ (ustvari je obrnut slučaj!) za „osnovne životne namirnice“ ali nije suvišno ponoviti. Umesto belog, dokazano štetnog hleba, treba koristiti žitarice (po mogućnosti organske) bez glutena i integralno samlevene. Umesto otrovnog, poluhemijskog rafinisanog zejtina, hladnoceđeni od suncokreta ili (skuplji) od masline. Umesto belog šećera (u suštini droge) treba koristiti slatko voće, pre svega. A ako se već ne može bez soli, onda neka to bude (u što manjim količinama) morska.
Koristeći adekvatne, čovečijem organizmu prikladne namirnice, uz umerenu upotrebu, naš organizam možemo držati u optimalnom zdravlju dugi niz godina.
A ako sebi dopustimo da padnemo šaka zvaničnoj medicini, onda smo zaista za žaljenje. To treba izbeći po svaku cenu. Uložiti sve svoje životne snage da do toga nikako ne dođe. Jer medicina, to je danas, pre svega: BIZNIS. Lekar je bio Hipokrat, a danas lekari su (bar u većini) BIZNISMENI koji eksperimentišu na „pacijentima“ (kako ih zovu) a u sprezi sa farmaceutskom industrijom ili u korist vlastite firme. T o je suština medicine ma kako nekom izgledalo drastično rečeno.I to je, nažalost, tako. Ako toga pre postanemo svesni, tim bolje po nas.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s