Hidroterapija

Ma koliko hrana bila značajna i sigurno najznačajnija u očuvanju zdravlja, pa i u samom lečenju kada nam je zdravlje ugroženo, hrana, ipak NIJE SVE.bazen free

Čovekovo zdravlje jeste niz kockica koje moraju da se idealno slože u mozaik da bi ono bilo dobro. Možemo se hraniti savršenom hranom u sirovom obliku i organske proizvodnje,ali ako smo statični sa nedovoljno fizičke aktivnosti, što je čest slučaj, ta savršena hrana ne može imati očekivani efekat.

Jedan od osnovnih preduslova za dobro funkcionisanje organizma jeste svakako, dobra CIRKULACIJA krvi. Dobrom, ispravnom, ishranom čiste se krvni sudovi, što je veoma važno, ali statičnost i pasivnost (fizička ali i psihička, odnosno emocionalna) usporava kolanje krvi, i to je onda nevolja za organizam i za glavni organ, srce, jer u tom slučaju otežano pumpa krv do najudaljenijih kapilara i tako dolazi do smetnji u funkcionisanju čitavog organizma.bosonog na plaži free

Cirkulacija krvi može se jednostavnim, postupkom uz pomoć vode značajno ubrzati i time „podići“ čitav organizam iz apatije i letargije. U prirodnoj medicini, odnosno hidroterapiji postoji niz načina da se utiče na cirkulaciju krvi. Jedan od starih i proverenih načina jeste : TOPLO-HLADNO. Ova vežba se može lako izvoditi i u kućnim uslovima u svakom domaćinstvu i nisu potrebni posebni uslovi niti bilo kakve đakuzi-kade. Obična kada ili čak samo tuš mogu dobro poslužiti. Terapija se izvodi tako što se telo prvo izlaže postepeno sve toplijoj vodi, do maksimalne toplote. Zatim se naglo prebacuje na hladnu izvesno vreme (sami određujemo koliko će to biti prema onome kako se osećamo) pa zatim opet na toplu, odnosno vruću, pa i vrelu.To se vremenski radi onoliko koliko možemo da izdržimo. U početku manje vremena pa sve više i više.havaji plaža freeplaža sa vajatom free

Na ovaj jednostavan i „starinski“ način krv u našem organizmu ubrzano struji dopirući do najsitnijih, perifernih kapilara. Oživljava se čitav organizam i hrani krvlju.

Ovu terapiju ako je organizam konstantno malo aktivan ili neaktivan potrebno je što češće primenjivati. U pravom smislu reči ovo i nije terapija jer nešto usporenija cirkulacija i nije bolest već tegoba pa je ovo adekvatna mera. Kod težih bolesti pa i kod najtežih, hidroterapija igra veoma značajnu ulogu, ništa manju od pravilne ishrane ćelija sirovom biljnom hranom u obliku sveže ceđenih sokova. Oboleli organi ponekad ne mogu se pokrenuti i dovoljno regenerisati samo dobrom ishranom ćelija. To nije dovoljno pa se u tim situacijama preduzimaju, u prilčnoj meri složene metode  hidroterapije.

Te metode i načini ponekad su izraženo drastični s obzirom da se često radi o osobama starijeg doba i iscrpljenih organizama, ali to je tada jedino rešenje i jedini spas, doslovno, samog života. Najčešće se radi o „pacijentima“ od kojih je zvanična medicina digla ruke iskoristivši prethodno čitav arsenal svojih sredstava dokazano neefikasnih. Svojim rigidnim, nefleksibilnim pa i nehumanim metodama, oficijelna medicina,  neretko, teže obolelog dovodi u bezizlaznu situaciju i na kraju ga otpušta iz bolnice i prepušta „sudbini“.Tada prirodna medicina, osporavana ali efikasna, u ovom slučaju hidroterapija stupa na scenu i ako se pravilno izvodi gotovo uvek dolazi do uspeha i poboljšanja zdravstvenog stanja. O ovom načinu biće detaljno reči u nekom od narednih članaka s obzirom da zahteva dužu elaboraciju koja prelazi okvir ovog posta.

Voda sama po sebi čudesno je blagotvorna (po ovome samo sunčeva svetlost može sa njom da se poredi) na ljudsko zdravlje, počev od običnog čestog umivanja lica, preko običnog kupanja pa do specijalnih i brojnih načina hidriterapije. Svi znamo da boravak za vreme leta na bazenu, reci, jezeru a pogotovu na moru,čovek i dete na obali jezera free znatno podiže nivo našeg zdravstvenog stanja. Sam dodir vode na kožu veoma povoljno deluje ne računajući plivanje, savršen fizički napor kao stvoren po meri našeg tela i organizma. Retko koji sport tako dobro deluje jer je ovde čitavo telo (i svi mišići) ravnomerno u akciji. Naravno da sa plivanjem ne treba preterivati ako smo van fizičke forme jer tada može to imati loše efekte.

Zato svaku priliku za boravak u vodi treba iskoristiti, što je znatno jednostavnije u letnjim mesecima, mada je to, u poslednje vreme u gotovo svim gradovima moguće i u zimskom periodu, u zatvorenim bazenima dostupnim širokoj publici  .

  

Lečenje voćem

Opšteusvojeni način života tzv. moderne civilizacije rezultira stanjem društva u kojem nema zdravih ljudi. Svi smo (čak i deca!) u situaciji da se lečimo!

Čovek se, od svih živih stvorenja u prirodi, jedini mora „lečiti“ da bi se održao koliko-toliko na životu. Sličnih slučajeva nema.

Najjednostavnije (i najčešće) kada od bolova ne možemo normalno da funkcionišemo prosto se nagutamo šarenih pilula, iz bogatog arsenala farmaceutske industrije jednog od nekoliko najvećih strašila našeg doba, i, kako smatramo, problem rešen. No gutanjem hemije koja uništava naše organe i vremenom prelazi u narkomansku zavisnost, problem se ni izbliza ne rešava! Samo se zataškava i odlaže „do pronalaska spasonosnog leka.“jagode lepa free

Većina ljudi sanja o tome (i potajno se nada) da će razvitak medicinske nauke današnjim tempom „koracima od sedam milja“ u skorijoj budućnosti, konačno otkriti „čarobnu pilulu“ koja će ljudima omogućiti da žive svakodnevno bahanalijski: da ne spavaju noćima, da udišu olovo iz auspuha automobilskih, da se nalivaju alkoholom i kofeinom, uz to „čureći cigaru“, da jedu sve što im dođe pod ruku, i što se iznese na „tezgu“, a da – opet – pucaju od zdravlja.

Oni trezveniji među nama, uviđaju svu pogubnost ovakvog antiživotnog načina „življenja“ i pokušavaju, ma kako donkihotski kompaktnoj većini izgledali, da pronađu način normalnijeg lečenja, ako se već mora lečiti.

Jedan od proverenih i efikasnih, uz to neškodljivih, načina jeste svakako lečenje VOĆEM.

VOĆE je čovekova najbolja hrana, a istovremeno i najbolji lek, kako je to znao i govorio neobaveštenima još „otac medicine“ veliki Hipokrat. Čovekov organizam tako je od Boga sazdan da može da ispravno funkcioniše samo ako mu se omogući da dobije ono „gorivo“ za koje je i projektovan, što je (ma kako čudno zvučalo) i logično, a to su nesumnjivo biljke iz prirode, rečeno voće na prvom mestu, ali i povrće. I to je tako još od pre 150 miliona godina, dok je još živeo na drvetu, pa do danas. A tako će, po svemu sudeći, biti dok ga bude na zemlji.

Zašto je voće najefikasnije u lečenju?

Zato što je najbogatije životvornim supstancama koje se nazivaju enzimi  i zbog toga najefikasnije u ispiranju decenijama nataloženih otrova, kako vreme prolazi sve prisutnijih u čovečijem organizmu, koji po nekim autoritetima iz ove oblasti, liči na septičku jamu! Krvni sudovi: arterije, vene i sitni kapilari, većini danas su zakrečeni vapnom iz takozvane hrane koja se kupuje po marketima, a koja nije ništa drugo do NEORGANSKI otrov napravljen sa jedinom svrhom i idejom, da traje i da proizvođaču donese profit.

Samo voće – i donekle povrće – (poželjno je organski proizvedeno) ima tu moć da vapno razgrađuje i otapa, i deformisane i izmučene organe poput jetre, pankreasa, bubrega, želuca i debelog creva, vremenom regeneriše i oporavlja. Doslednim unošenjem ovih prirodnih plodova u dužem periodu ( ne treba imati iluzija da je to moguće u kratkom roku!) krv, ćelije i organi obnavljaju se i oporavljaju i od najtežih bolesti! U tom pogledu jedino je POST, (odnosno GLADOVANJE) efikasniji i „brži“. Svi drugi lekovi i „lekovi“ daleko su od takvih moći.voće veoma lepo free

Voćni šećer odnosno fruktoza je energija koja stiže u ćelije „ekspresno“ gotovo odmah pretvarajući se u glukozu po unošenju u organizam, već od usne šupljine! Jednostavni voćni  šećeri su ono „gorivo“ za koje je naš organizam projektovan, a njih ima najviše, razumljivo, baš u voću koje ne zahteva mučan proces varenja u želucu i crevima koji kod unešene termički obrađene hrane, oduzima golemu energiju, i tada čovek nije ni za šta. Svi znamo kako se osećamo posle „pravog“ ručka: malaksalo i pospano, ophrvano mučnim varenjem. Sa voćem toga nema. Energija stiže, jer varenje i ne postoji, gotovo trenutno do svih ćelija hraneći ih i oporavljajući istovremeno od brojnih (i sve brojnijih) ataka hemije iz atmosfere i samih namirnica ili „namirnica“, artikala prehrambene industrije koji se nekim čudom nazivaju, i smatraju, hranom.

VOĆE  ne samo da leči, oporavlja i vitalizuje ćelije, već je istovremeno i odlična preventiva! Dosledno ga koristeći , organizam jača takođe i imunitet. Vitalne materije, pre svega ENZIMI ali i vitamini i mineralne soli jesu ono što je našem organizmu najpotrebnije. Precenjene i mitologizovane belančevine potrebne su u iznenađujuće malim količinama, a takođe i masti, i to isključivo biljnog porekla iz sirovih biljaka, koštunjača pre svega (orah, lešnik, badem) i to je sve što nam je potrebno za život bez lekova, kako hemijskih tako i biljnih.

Ubedljiv video kako deluje voće na naš organizam

 

Buđenje proleća

„Ma kako nastojali ljudi, kad ih se nekoliko stotina hiljada skupi na nevelikom prostoru, da unakaze zemlju na kojoj se tiskaju, ma koliko je nabijali kamenjem da ništa ne nikne na njoj, ma kako nastojali da počupaju tek izniklu travku, ma koliko sve zakužili dimom kamenog uglja i nafte, ma koliko kresali drveće i razgonili sve životinje i ptice-proleće je čak i u gradu proleće. Sunce greje, oživela trava raste i zeleni se svuda gde je nisu počupali- ne samo po travnjacima bulevara, već i između kamenih ploča, a breze, topole i divlje trešnje otvaraju svoje lepljive, mirisne listiće; na lipama bujaju i pucaju pupoljci; čavke, vrapci i golubovi, puni prolećne radosti, već pripremaju svoja gnezda, a muve ogrejane suncem, zuje oko zidova. Veseli su i biljke i ptice i bubice i deca. Ali ljudi-veliki odrasli ljudi, i dalje obmanjuju i muče i sebe i druge. Ljudi ne smatraju da je sveto i značajno to prolećno jutro i lepota sveta božjega što je stvorena radi blagodeti svega živoga- ta lepota koja rađa želju za mirom, slogom i ljubavi, već da je sveto i značajno ono što su sami izmudrovali kako bi mogli da vladaju jedni drugima.“

Lav Tolstoj “ VASKRSENJE“

 

Kukuruz šećerac

Ono što je brašno, odnosno hleb, u konvencionalnom načinu ishrane, u prirodnoj ishrani jeste kukuruz šećerac! I više od toga! Nema zahvalnije namirnice u pripremanju obroka žive, prirodne ishrane! Svakom jelu bilo da je slatko ili slano, daje poseban, izuzetno prijatan ukus i šmek. U sve se meša, što bi se reklo.

Preko zime posebno dolazi do izražaja, s obzirom na nešto sužen izbor namirnica. Zamrznuti šećerac idealna je mogućnost za brzo i lako pripremanje obroka. Ne zahteva nikakvu obradu, samo odmrzavanje (najbolje ostaviti ga preko noći izvan zamrzivača) i lagano podgrevanje do 40 Celzijusa, i gotov obrok!kukuruz-secerac-300x225

Posebno je pitanje koliko je kvalitetan kupljeni u standarnom pakovanju od 450 grama, kojeg nude svi bolje snabdeveni marketi. Sigurno nije organski proizveden, a šta sve sadrži u sebi to samo Bog zna, i oni koji ga- iz profiterskih razloga, isključivo- proizvode. No i takav kakav je, s obzirom da nema u sebi nikakvih konzervansa i aditiva, jer za zamrzavanje tako nešto, na sreću, i nije potrebno, prihvatljiv je u nedostatku organski proizvedenog koji se i kod nas može (doduše po znatno višoj ceni) kupiti, a u poslednje vreme ponuda je sve veća i bogatija. Treba ga, dakle kupiti na vreme od organskog proizvođača sa sertifikatom (spisak takvih proizvođača nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede) i samostalno upakovati u kese od pola i jednog kilograma, i zamrznuti. Veća količina je poželjna jer tokom dugih zimskih meseci odlazi dan za danom, i najednom primetite da je zaliha na kraju.

Šećerac je preporučljiviji od mnogih žitarica (od pšenice posebno) s obzirom na to da ne sadrži štetni gluten pa je to kvalitet više i preporuka plus za ionako savršenu namirnicu.

Idealna je situacija lična proizvodnja u sopstvenom bio-vrtu. Tada ste sasvim sigurni u ono što proizvodite, i to je najjeftinija i ujedno najsigurnija mogućnost opskrbe ovom superkvalitetnom namirnicom. Dodatna korist je fizički angažman oko obrade vrta na čistom vazduhu i suncu, koji je bolji i zdraviji od bilo kojeg vežbanja u zatvorenom prostoru kao što su teretane i stanovi.

Na kraju evo recepta i načina kako pripremam jelo u slanoj varijanti sa kukuruzom šećercem. „Slano“, uslovno rečeno jer stavljam sasvim malo morske soli jedino prihvatljive u prirodnoj ishrani.

Količina za jednu osobu:šećerac free

-Pola kilograma kukuruza šećerca

-jedan paradajz (iz zamrzivača) srednje veličine

-jedna šargarepa, sitno narendana

-polovina crne rotkve, sitno narendana

-pola glavice crnoga luka, sitno naseckane

-pola glavice beloga luka (češnjaka), sitno naseckanog

-dve supene kašike samlevenih oraha

-jedna supena kašika maslinovog ulja

-jedna supena kašika hladno ceđenog suncokretovog ulja

-malo morske soli, po mogućnosti krupnije

Gotovu smesu dobro izmešati i blago temperirati do 40 stepeni Celzijusa jer je tada jelo ukusnije.

 Prijatno!     

Bio-vrt bez muke

Imati svoje sopstveno povrće i voće, svoju organic-baštu danas je vrednije no imati status tzv. uspešne osobe (biznis, estrada, sport, umetnost itd.) jer svo materijalno bogatstvo malo vredi ako se hranimo džank „hranom“ proizvedenom isključivo sa jednom svrhom: da beskrupuloznom proizvođaču otrova koji se, odnekud, nazivaju hranom donese PROFIT.Cucumber-Fruit_122694-150x150 krastavac freeCabbage_211445-150x150 kupus

Šareno upakovani, legalni otrovi sa polica dućana privlače nas kao što med privlači muve, i bez imalo svesti o onome šta radimo, hrlimo u hipermarkete uzimajući na ulazu često veliku korpu pa i kolica da se dobro opskrbimo, jer nam bez rafinisanog zejtina, belog brašna, belog šećera i kuhinjske soli nema života. To nam je duboko ucepljeno u mozak, pa i genetski „zapisano“, i teroriše nas istrajno godinama i decenijama.

Danas i na selu retko se može naći  hemijski netretirano povrće i voće. Seljak se „emancipovao“  i „prosvetio“ televizijom, pa nemilice soli hemiju preko svojih proizvoda, i poznaje nazive svih mogućih preparata kao da je diplomirao hemiju, a sve ne bi li što više profitirao i sazidao što visočiju kuću koja će komšiluk oboriti s nogu svojom impozantnošću.Green-Leaves-of-Celery_91470-150x150 celer list freeOrganic-Raw-Pumpkin-Seeds_62821-150x150 tikvene semenke free

Jabuka se prska 20 (i slovima: dvadeset) puta, a povrće i žitarice izdašno i neštedimice „obogaćuju“ raznim UREA-ma, KAN-ovima i NPK- đubrivima. Reći nekom da nameravaš da svoje povrće gajiš ubuduće bez navedenih otrova izaziva otvoren podsmeh i obavezno pitanje: „Pa šta će da ti rodi?!“. Vrtlarenje bez hemijskih otrova danas se kod najvećeg procenta ljudi, ne može ni zamisliti. Jednostavno: nemoguća misija.

Ipak, treba uprkos svemu imati sopstveni organic-vrt. To je prava blagodet, a i jedini način da se sačuva dobro zdravlje, jer tada ne zavisimo od industrije „hrane“ koja nam radi o glavi, i svoj smo gospodar. A bar zemlje u Srbiji ima koliko hoćete. Zaparloženih parcela ima kud god da krenemo, jer se narod u protekle dve-tri decenije odvikao od rada, i gotovo plebiscitarno, opredelio za špekulaciju i lenstvovanje kao životnu filozofiju. A suvišno je i reći da masovno ima kriminala, jer je to, kako mnogi misle „najisplativije“ i „najslavnije“ zanimanje.Sweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. freeWaterMelon-Slices_92672-150x150 lubenica free

Gotovo svako od nas, u ovom ili onom kolenu, potiče sa sela, i na selu ima makar parče zemlje, zakorovljeno, naravno. A i oni koji to nemaju, za sitne novce mogu kupiti komad zemlje, koja je kod nas danas u bescenje. Džabaluk.

Kako napraviti bio-vrt a da nam to ne bude robija, već lagodan i rekreativni posao, pa i stvaralaštvo? Iako, ovo na prvi pogled izgleda kao utopija i nemogućnost, ipak je sasvim moguće. Postoji način i „tehnologija“ koju su otkrili kreativni ljudi posvećeni zdravlju i pravilnoj ishrani, a opet koji nisu nikada imali ideju i želju da budu robovi rada. Dakle, rekreirati se na čistom vazduhu i suncu, zabavjlati se na neki način, i uz to imati obilje sasvim zdravih plodova povrća, voća, žitarica, uljarica itd.

Reč je o vrtlarenju bez destrukcije zemljišta, preoravanja, „ kultivisanja“ (lepa reč!) „friziranja“(još lepše rečeno!) kao kada friziramo kosu, a ko to ne radi da bi lepše i privlačnije izgledao?

Kako se zemlja obrađuje na konvencionalan način?

Dakle, uobičajeno (i nekritički) seljak, ali i zemljodelačke firme, u jesen duboko pooru i isprevrću zemlju, uništivši pritom prirodnu ravnotežu i korisne organizme koje žive u njoj, i ostave je mrazu da je „frizira“ kako bi u proleće bila sitna, mekana, rahla i pogodna za obradu, ali i mrtva, višegodišnjom eksploatacijom bez prirodne obnove mineralnih, organskih đubriva.

Novi način proizvodnje biljaka NE PODRAZUMEVA oranje niti bilo kakvu destrukciju zemljišta! Za tim jednostavno nema potrebe! Zatravljeno zemljište jednostavno se pokosi i prekrije čistim planinskim senom debljine 20-30 centimetara. Te materije su idealno đubrivo za zasejane biljke i nije potrebno dodavati nikakvo drugo, pa ni stajnjak koji je, usput rečeno, danas pun svega neprirodnog i nezdravog (hormona rasta, antibiotika, raznih hemikalija iz hrane kojom je stoka hranjena). Pod uticajem atmosferskih prilika: kiša, sneg, sunce čisto planinsko seno se razlaže i đubri zemlju i istovremeno ne dozvoljava korovu da naraste.paprika crvena i zelena free

Povrće sadi se kao seme ili rasad u  razgrnutoj smesi od natrulog sena, koja se zove malč ili stelja.To su idealni uslovi da zasejano (zasađeno) raste na sasvim prirodan način bez dodavanja štetnih materija koje su sasvim nepotrebne za rast biljaka. Uz to rad je minimalan, samo setva rukom koja može biti i razonoda, bez upotrebe mašina i ogromnog rada (i izdataka) na oranju, drljanju, potom tek sejanju, a zatim okopavanju, odnosno tretiranju zemljišta raznim „Total“-ima koji ostavljaju zemljište golo i crno kao na nekoj mrtvoj planeti, na kome štrče biljke neprirodno i nestvarno, kao da su od plastike, udenute u tlo.

Još jedna prednost ovog načina vrtlarenja jeste što malč (stelja) drže rahlu zemlju ispod, konstantno vlažnom pa je i za sušnih leta rod obilan i bez polevanja. Polevanje, u veoma malim količinama vode- što je na manjim parcelama lepa razonoda,  jer se obavlja na tradicionalan „starinski“ način sa kantom koja ima „lulu“ sa perforiranom prskalicom na kraju- potrebno je samo nekoliko dana po zasađivanju da bi zrno ili rasad krenulo, odnosno da bi se primilo, da ga jako sunce ne bi osušilo. Inače, polevanje posle toga nije potrebno jer, kao što je rečeno, malč drži tlo konstantno vlažnim, štiteći ga od sunca i vetra.

Dakle, u ovom prirodnom načinu vrtlarenja, akcenat je na đubrenju tla što se radi, rečenim malčiranjem sa, najbolje je, prirodnim senom, ali i opalim lišćem sa čistih planinskih terena. Ovim načinom ne „hrane“ se samo biljke kako je to uobičajeno sa veštačkim đubrivima, već se celokupno zemljište konstantno, raspadom vlažnog sena, odnosno čiste trave, đubri i time hrani zasađene biljke bolje od svih drugih đubriva. Tako, iskustvo je, da se iste biljke mogu godinama sejati na istom mestu bez rotiranja kako je uobičajeno, jer se tlo neprekidno obogaćuje različitim supstancama iz prevrelog sena. Ovde nije potrebno ni spravljati kompost na kraju vrta pa ga onda razbacivati po bašti, ili stavljati uz biljke. To je težak, nepotreban i suvišan posao.

Šta se smatra manom ovog načina vrtlarenja?

Ovakvi vrtovi iako gotovo nikada ne „omanu“ u rodu, i u pravilu, izdašno rađaju, ne izgledaju na prvi pogled, atraktivno ni „uređeno“ i milovidno na način kako su to uređene park-bašte. Tu je sve jednostavno (no ne i ružno kako se ponekad smatra) i svrhovito. Obilje različitih plodova bez težeg rada, ali ne i atraktivan vrt za pokazivanje gostima. Vrt će biti lep svakom ko razume ovaj način vrtlarenja, i to je dovoljno.povrće, lepa free

Za one koji se žele baviti, makar i na minijaturnoj površini, ovim načinom vrtlarenja evo linka knjige u PDF formatu „Vrt bez motike“ u kojoj je sve detaljno i kompetentno izloženo o ovoj temi.

https://docs.google.com/file/d/0B2y7IFz0lf09ek56OEZrU0RKQ2s/edit

P.S. Ukoliko je neko zainteresovan za saradnju na proizvodnji organskog povrća na sasvim čistom planinskom zemljištu sa odličnim uslovima za veću proizvodnju  može da mi se javi na e-mail ili na mob.

Dijeta pećinskog čoveka

Svet je pun ludosti. Bombardovani smo, svakodnevno, najnemogućnijim „izumima“ i modama. Tako je i u ishrani, glavnoj čovekovoj potrebi.

Saznanje da smo krajnje ozbiljno ugroženi razvojem prehrambene industrije, i još više razvojem (i zloupotrebama) genetike, možda najveće opasnosti po opstanak ljudske vrste, ljudi se sve više okreću „alternativnim“ a, u stvari, bogomdanim oblicima ishrane.

Na „tezgi“su najfantastičnije i najnemogućnije dijete. Nimalo nije lako snaći se u prašumi pravaca „zdrave ishrane“. Mnogi od tih pravaca teško da se mogu nazvati zdravima, a jedan od najbizarnijih je tzv. PALEOLITSKA DIJETA (The paleolit diet) prilično raširena u zapadnom svetu.

O čemu se, zapravo, radi?

Zagovornici ove „dijete“, koja je nekim čudom dobila  brojne pristalice (što meni govori o ljudskoj, i suviše ljudskoj, veri u čuda, u ovom slučaju, u čudotvornu hranu) tvrde da su PROTEINI najvažniji u čovekovoj ishrani, i preporučuju, pre svega, meso, zatim jaja, povrće i ,odnekud, pečurke. Ovo i laiku, već na prvi pogled, izgleda kao zbrka i pometnja u mozgovima „izumitelja“ ovog načina ishrane.

Meso i riba, tj. morski plodovi su glavni pokretač života, i koriste se, po nekima, sirovi, a uglavnom termički obrađeni. Da zamešateljstvo bude veće „lekovitost“ ovih materija dolazi do izražaja samo ako nisu prerađene industrijski, odnosno, ako nisu konzervirane raznim aditivima , istina otrovima u svrhu povećanja profita, no i bez toga, meso i produkti životinja ( jaja i mleko) nisu za ljudsku ishranu! To je definitivno dokazano krajnje ozbiljnim i temeljnim istraživanjima, od kojih je najvažnije „kinesko istraživanje“ koje je trajalo više decenija i čiji su rezultati jasno pokazali da navedeno nije ljudska hrana.

Proteini životinjskog porekla nesumnjivo su izazivači najtežih bolesti i deformacija ljudskog organizma! Ovde treba dodati još i zasićene masne kiseline nuzprodukt mesa, ali i jaja i mleka.

I što je najbizarnije, mesna (pretežno) ishrana predstavlja se kao način skidanja suvišnih kilograma što se odvija prisiljavanjem organizma da pretvara proteine i masti u glukozu pošto prethodno „istopi“ špek oko struka hraneći organizam u nedostatku prirodne hrane čoveku namenjene. Ovo je avantura opasna po sam život, istina u početku rezultati će biti „impresivni“ ali to ne može potrajati dugo i računi zloupotrebe vlastitog organizma brzo stižu na naplatu u obliku teški zdravstvenih nevolja pre svega problemima sa vitalnim organima poput srca i mozga.

U ovom načinu ishrane, UGLJENI HIDRATI su predstavljeni kao najveće zlo po ljudski organizam! To se može razumeti kada su u pitanju „rafinisani ugljeni hidrati“ genijalni izum prehrambene industrije, no to i nisu ugljeni hidrati već trgovinski artikli. Ugljeni hidrati iz namirnica biljnog porekla, odnosno jednostavni prosti šećeri iz voća i povrća jesu, zapravo, čovekova prirodna hrana, kao što je jelenu trava a vuku sirovo meso, npr.

Osnivačem ovog pravca ishrane smatra se profesor Loren Kordejn koji je u svojoj knjizi „The paleo diet“ promovisao „revolucionarni izum“ u ishrani. On tvrdi da su se, zasigurno, tako hranili naši daleki preci iz doba paleolita, pećinski ljudi, i bili zdravi i dugovečni, jer tada nije bilo zemljoradnje i uzgoja ljudskih pronalazaka kao što su žitarice pa i mleko životinja. Doduše, neki tvrde da se u ovom načinu ishrane, može koristiti i mleko životinja ali u malim količinama. No koliko su žitarice zbog sadržaja glutena, nepodesne za ljudske probavne organe, toliko i još više, meso, jaja i mleko su nejestivi za ljudsku vrstu jer je to isto kao kada se domaćim životinjama daju koncentrati (npr.takozvano koštano brašno) od životinjskih produkata. Tako dobijamo „lude krave“ i analogno tome „lude ljude“, obolele od Krojcfeld-Jakobove bolesti mozga  (teške demencije), još jedne čudne i nemoguće bolesti moderne civilizacije koja je, usput rečeno, za oficijelnu medicinu neizlečiva!

Dakle, proteini pre svega .

Teško da ima veće zablude u ishrani čoveka, kada se zna da su baš oni vinovnici najvećih čovekovih zdravstvenih nevolja, a da je ono što pokreće čovekov život, baš ugljeni hidrati iz biljaka, tj. prosti šećeri iz voća i mineralne soli iz povrća, kao i enzimi nerazdvojni sastojak voća i povrća.

„Paleo vas tera da jedete što više mesa kako bi u telu sakupili što više proteina“ glasi jedno od temeljnih načela ovog načina ishrane. Ova tvrdnja, sasvim diletantska, uzrok je velikih nevolja, ništa manjih, ili jedva malo manjih, od onih koje čini prehrambena industrija!

Najveći „biser“ je tvrdnja da GMO  namirnice „ne spadaju u paleo-dijetu.“ A u koju dijetu spadaju ti monstruozni izumi ludog uma?

Ipak, koliko mogu videti, ovaj način ishrane, ovde na Balkanu, nije se još „primio“ i nema značajniji broj pristalica.