Glog, superbiljka

glog cvetOva u svetu raširena biljka, raste kao „divlja“odnosno organska, gotovo po svim brdima naše zemlje. Drvo je dugovečno, grmoliko veoma tvrde građe i može da naraste i više metara. Ima ga pretežno crvene boje koji se smatra lekovitijim od onog, ređeg, crne boje koji sadrži nešto više C vitamina ali manje voćnog šećera.

Cvet (sa listom) se sakuplja u aprilu a plod kasno ujesen. Neki smatraju da ga kao u slučaju šipka treba sakupljati ne sasvim dozrelog a neki čekaju da sasvim dozri, što i sam radim.

Cvet je izuzetnog mirisa, podseća pomalo na med, a sok od cveta je pravi delikates neopisivo prijatnog ukusa koji se postiže sa dodatkom prirodnog meda. Pravi se veoma jednostavno na način „hladnog čaja“ potapajući dakle cvet sa listom u vodu (recept je u jednom od starijih članaka). Danas se smatra da je od svih najbolja destilisana voda oslobođena primesa tj. raznih mineralnih materija iz izvorske vode. No može se koristiti i čista izvorska u nedostatku destilisane. Najgore rešenje, svakako, je voda iz gradskog vodovoda sa hlorom i fluorom.

Glog se može tretirati kao hrana, po onoj Hipokratovoj, prema tome strah od predoziranja je, u suštini neosnovan i opasan koliko i prejedanje. I koliko je štetno prejedati se  tako je i sa ovom biljkom. Veće količine se mogu koristiti pre svega u obliku soka od cveta i lista, takođe i čaja, a nešto manje u obliku tinkture s obzirom da je spravljena na bazi alkohola.

Glog sadrži: dragocene flavonoide, amine, proantocijanide, steroidne saponine, titerpenetanine, topivu celulozu, katotenoide, kolin, probavne enzime, vinsku i limunsku kiselinu, zatim vitamine C, K, E. Sadrži takože i kalcijum, kalaj, gvožđe, mangan, magnezijum, bakar, cink, molibden, hrom, aluminijum, selen, nikal, jod i bor.

Spektar dejstva lekovitih i blagotvornih supstanci iz gloga je prilično širok. Pre svega deluje na razne probleme sa srcem kao što su: aritmija, lupanje srca, slabost (isuficijencija) srčanog mišića, arteroskleroza, pa do teških poput angine pektoris. Po svemu sudeći ne postoji efikasniji lek za srčane bolesti , ne samo među biljkama već i u farmaciji , iz razloga što nema negativnih dejstava i može se koristiti u dužem periodu (i tada dolazi do punog efekta) i većim „dozama“ odnosno količinama kod angine pektoris, što nije slučaj sa hemijskim medikamentima.glog plod google

Dejstvo gloga donosi rezultate iz razloga što deluje „širokopojasno“ odnosno ne samo da pomaže srčanom mišiću već snižava i krvni pritisak, ublažava anksioznost i nervozu, što sve zajedno deluje izuzetno efikasno Nevolja je jedino što se kvalitetni preparati, odnosno tinkture, sirupi i kapi po trgovinama zdrave hrane ne mogu pronaći. Ono što se tamo može kupiti je napravljeno pre svega da proizvođaču donese mastan profit, zato su takvi proizvodi „tanki“ tj. preblagi i  to iz razloga štednje sirovina koje su često niskog kvaliteta i od gloga plantažno proizvedenog sa svim dobropoznatim i neslavnim karakteristikama.

Zato je najbolje da sami proizvedemo u kućnoj varijanti sirupe, tinkture, sokove… I prvi, ponekad nesavršen pokušaj u tom smeru ispašće bolji od onog iz dućana „zdrave hrane“!

Evo nekoliko načina kako se mogu „konzervisati“ cvet, list i plod gloga.

Prvo, moguće je jednostavnim spravljanjem kvalitetnog soka od cveta i lista gloga pa zatim zamrzavanjem u plastičnim flašama (najpogodnije od jednog litra zapremine). Zatim sušenjem cveta sa listom spakovanog u papirne vreće koji bez problema može potrajati do narednog proleća. Sušeni cvet se preko zime može koristiti za sve namene  kao i sirovi s tim što su tada dovoljne manje količine jer je osušeni, na neki način, koncentrovan.

Tinkture cveta sa listom, a takođe i ploda, prave se od 70% farmaceutskog alkohola ili sa kvalitetnom domaćom rakijom bez ikakvih primesa prehrambene industrije (recept u postu: U brda po flavonoide)

Dr Ričard Šulc jedan od najboljih poznavalaca prirodne medicine i neuropatije, ima recepte za spravljnje tinkture, ali i sirupa, koji je, istina nešto komplikovaniji za izvedbu, ali  vredi se potruditi jer je zaista originalan i, ne sumnjam, veoma efikasan.

Recept za sirup od gloga (po dr Šulcu):

Cele bobice gloga potopite u čistu negaziranu vodu. Koristite oko 1 kg
bobica, dok voda treba da prelazi oko 2,5 cm iznad bobica. Stavite to u
blender ili procesor hrane da bi se bobice izdrobile, a onda potopite u vodu na jedan dan. Ako nemate navedene sprave, onda bobice stavite u krpu,
pa ih izdrobite čekićem.
Na umerenoj vatri, bobice i vodu (onu prvobitnu, nemojte je menjati)
do vedite do ključanja, ali nemojte da previše ključa. Samo ih polako krč –
kajte 30 minuta na laganoj vatri. Zatim isključite šporet i neka ostanu unut –
ra još 30 minuta.
Iscedite bobice gloga i sačuvajte tečnost. Ostavite je na stranu, a kada
se ohladi, stavite je u frižider.
Uz pomoć blendera po malo dodatno izdrobite bobice. U blender sipajte
i vodu, tako da se na kraju dobija kašasta smesa.
Kad završite sa svim tim, trebalo bi da dobijete pun lonac te kašaste
mešavine od gloga. Ponovo je stavite da se kuva, ali nemojte da previše
ključa, već neka se krčka na laganoj vatri 30 minuta, i posle toga, neka
stoji van ringle još 30 minuta.
Tokom ceđenja pokušajte da odvojite onaj tvrđi deo od tečnog (sirupa).
Ovo je malo teži posao, pa je često potrebno da se koristi fina tkanina
(krpa), ali jaka, kako bi iz one smese mogao ručno da se iscedi sok i odvoji
od tvrđeg dela. Važno je iscediti što više soka iz smese, jer on i čini sirup
od gloga. Ja koristim hidrauličnu presu koja se dobija uz kupljen Norwalk
sokovnik. Odlično radi.
Kada iscedite sav sok, pomešajte ga sa onom prvobitno isceđenom
vodom. Izmerite količinu dobijene mešavine, i onda stavite da se krčka na
laganoj vatri dok ne ostane 1/4 te količine.
Tako se dobija sirup od gloga. Stavite ga u sterilisane flaše i potom u frižider. Rok trajanja mu je neograničen. Uzimajte 6-12 kašika dnevno

Pioniri naturopatije: August Engelhardt

ENGELHARDT, AUGUST FIG. 6 za post

Ovaj krajnje originalni istraživač prirodnog načina života, rođen je 1875. god. u Nemačkoj. Kao sasvim autentična i osebujna osoba, napušta gimnaziju i zanima se za hemiju . Nešto kasnije upisuje fiziku i hemiju na Erlangen Univerzitetu, gde i diplomira. Posvećuje se istraživanju prirodnog načina života i ishrane.

Postaje član više pokreta koji su propagirali prirodni život bez krutih konvencija toga doba, kao Jungborn („fontana mladosti“), Eckental koji je propagirao spontani život u prirodi čiji su osnovni principi bili vegetarijanstvo i nudizam. Kako su osnivači ovog pokreta završili u zatvoru zbog promovisanja tada zabranjenog nudizma, August je došao na ideju da za svoje originalne i radikalne ideje pronađe neko prikladnije mesto od konzervativne Evrope.

Takođe bio je član i čuvenog pokreta Monte Verita (Brdo Istine) čiji su simpatizeri i članovi bili čitav niz poznatih stvaralaca onoga doba, poput Hermana Hesea, Junga, Remarka, Isidore Dankan, Arnolda Ehreta, Rudolfa Štajnera i mnogih drugih.

Nasledivši značajnu svotu novca posle smrti roditelja odlučio je da potraži prikladnu zemlju za svoja istraživanja. Izbor je pao na trope i tadašnju Nemačku Novu Gvineju (Papua) u Južnom Pacifiku. Na tom rajskom mestu kupio je malo ostrvo od 75 hektara površine gde su se nalazile plantaže KOKOS-a.

Ponevši sa sobom svoju biblioteku od 1200 knjiga, bacio se na istraživanja prirodnog načina života za koji je oduvek slutio da krije ključ ljudskog bitisanja. Ubrzo je došao do čvrstog ubeđenja da je prirodna ishrana sirovim voćem savršena za čovečiji organizam, i uz sunce, čist vazduh i vodu sve što je potrebno za srećan i dugovečan život. Bio je ubeđen da je čovek tropsko biće po svojoj prirodi i da je topli Pacifik njegovo idealno stanište i „rodno mesto“.

Odlučio je da se hrani isključivo voćem, u početku KOKOS-om i bananama. Nešto kasnije prešao je na isključivo KOKOS za koji je verovao da je bogomdana biljka namenjena čoveku za zdrav i srećan život. Zbog visine kokosovog drveta koje je „najbliže suncu od svih jestivih biljaka“ verovao je da je ovaj plod božanstven i lekovit.

Bio je jedini belac na ostrvu među 40 tamnoputih stanovnika. Hodao je povazdan nag, jeo kokos, kupao se u okeanu, sunčao i proučavao stručnu literaturu iz ove oblasti. Pisao je članke o zdravom načinu života i slao ih u Evropu u nameri da stekne sledbenike za svoje originalne ideje. Kako je bio finansijski nezavisan, zainteresovanima je plaćao put do Nove Gvineje i uskoro kolonija se uvećala na 30 članova. Nosili su duge zlaćane kose, hodali nagi i hranili se isključivo voćem tj. KOKOSOM.

Među pridošlim avanturistima bilo je i poznatih tadašnjih ličnosti poput muzičara Maksa Lutzova i književnika Augusta Bethmanna. Međutim posle samo mesec i po dana Lutzov je umro nesrećnim slučajem. Naime, dogodilo se da ga je hladna oluja zadesila u čamcu na otvorenom okeanu. Dva dana se smrzavao bez odeće u čamcu i kada je konačno stigao do obale pre nego što je došao do bolnice izdahnuo je.

Zajednica je i pored stalnih i velikih nevolja sa napadnim insektima od kojih su najopasniji bili komarci koji su prenosili malariju, nastavila svoj neobični način života. Dugokosi, nagi vegani opaljeni tropskim suncem oštro su odudarali od tadašnje vladajuće percepcije Nemaca kao konolizatora na Pacifiku, vojnika, trgovaca i administratora.

Engelhardt  je iznenada dobio čudno oboljenje kože na kojoj su se pojavili čirevi. Završio je u bolnici. Po izlasku iz bolnice verovao je da su ti čirevi bili rezultat izlučivanja toksina iz njegovog organizma godinama trovanog termički obrađenom hranom i udisanjem nečistog vazduha u Nemačkoj.

Komuna i pored sveg zanosa božanstvenom prirodom nije funkcionisala najbolje. Neretko se događalo da neki član nastrada od malarije koju su izazivali brojni komarci. Napast insekata na ostrvu bio je nerešiv problem zajednice „Reda Sunca“. To je ulivalo naspokojstvo i brigu, i neki su se vraćali razočarani, u Evropu.

August je čvrsto verovao u moć sunca i tropskog voća. KOKOS je za njega bio božansko i nenadmašno voće i hranio se isključivo njime kao MONODIJETOM danas aktuelnom u svetu. Marljivo je proučavao literaturu iz ove oblasti i imao grandiozne planove. Pisao je knjige i članke i slao ih  u Evropu, pridobijajući na taj način sledbenike. Godine 1898.  u Evropi je objavljena njegova najpoznatija knjiga „Bezbrižna Budućnost“ (A Future Without Worries). Jedan od najznačajnijih naturopata i Engelhardtov učenik, Arnold Ehret, visoko je cenio rad ovog nesvakidašnjeg istraživača na polju zdravlja i govorio da je: „svojim monodijet sistemom, svojom filozofijom i praktikovanjem prirodnog načina života, rešio sve probleme čovečanstva“.

Zajednica Red Sunca, nailazila je na brojne i nepremostive probleme. I pored sasvim zdravog načina života, članovi su umirali, uglavnom od uboda insekata, odnosno malarije. Vrhinac je bio kada je od malarije umro i pisac August Bethmann. To je unelo veliku pometnju među članovima i mnogi su napustili koloniju i vratili se u Evropu, a među njima i Bethmennova prijateljica Ana , koja je bila toliko razočarana da je poverovala da je čitava ideja ishranom voćem pogrešna.

Sve ovo je nemalo psihički uticalo na Engelhardta i senzibilan kakav je bio teško je doživljavao osipanje Zajednice za koju je verovao da je začetak novog načina života čitave svetske populacije, a njegova grand ideja da stvori i uspostavi “međunarodno tropsko kolonijalno carstvo za nudizam i paganski kult sunca“ koje bi trebalo da obuhvati ceo Pacifik, Južnu Ameriku, Jugoistočnu Aziju i Centralnu Afriku, postajala je samo nedostižan san  vizionara i zanesenjaka kakav je bio.

Svi nemili događaji na ostrvu Kabakon, praćeni su u Nemačkoj i nemačka vlada je odlučila da spreči, ili barem oteža nove odlaske na Gvineju. August je bio u obavezi da za svakog novog člana njegove, kako se smatralo „sekte“ prvo položi 1400 zlatnih maraka, za moguće bolničke troškove i put nazad u Nemačku. Engelhardt je tako ulazio u finansijske teškoće i 1913. g. njegova firma je bankrotirala. Razlog više bio je neuspeh njegovog časopisa o zdravom, prirodnom načinu života, što ga je bacilo u depresiju, čime se njegovo inače tanano zdravlje, pogoršalo.

Uskoro je izbio Prvi svetski rat. Nemačka Nova Gvineja bila je okupirana od strane Australije, a August zarobljen. Tri nedelje proveo je u zatvoru, ali su ga oslobodili kao „bezopasnog ludaka“.

Nastavlja da proučava samoniklo lekovito bilje i homeopatiju. Zagovara obožavanje sunca i KOKOSA , nesmanjenim entuzijazmom i pored svih tragedija koje su zadesile „čarobno ostrvo“ i njega samog. Čvrsto je verovao u svoju nauku i svoju misiju, što je danas potvrđeno od strane autoriteta naturopatije i označeno kao veliki doprinos ljudskom zdravlju i sreći.

Bivao je i pored idealnog podneblja i idealne ishrane, sve slabijeg zdravlja. Rečeni Arnold Ehret, sledbenik i učenik Engelhardtov tvrdio je da je zdravlje velikog istraživača stradalo najviše zbog naglog prelaska na ishranu isključivo voćem na šta je njegov organizam loše reagovao u nemogućnosti da eliminiše velike količine pokrenutih otrova, nafilovanih životom u civilizaciji. Otuda i čirevi na koži i slabost organizma.

August Engelhardt umro je 1919. god. Njegovo delo ostalo je u naturopatiji kao jedno od najznačajnijih, a njegovo otkriće monodijete danas je jedan od važnih pravaca prirodne ishrane.

Naturologija (naturopatija)

planin.idiličan pejzaž free

Osnovne principe naturologije postavio je još Hipokrat, a oni su sledeći: priroda ima snagu za lečenje (čuvena je njegova izreka: „priroda leči a lekar brine o bolesniku“); pronađi UZROK i njime se bavi a ne leči SIMPTOM; čoveka tretiraj kao celokupnost: kao telesno, mentalno i duševno biće; nemoj svojim lečenjem naškoditi (primum non noncere); akcenat treba biti na preventivi (bolje sprečiti nego lečiti); lekar treba delovati kao učitelj a ne kao neko ko će izazivati prevelik respekt držeći se na distanci.

Dakle, bitno je tretirati celokupno telo kako bi se otkrio UZROK oboljenja, i to se radi isključivo po zakonima prirode.

Hipokrat je u svrhu lečenja još 400 godina pre Hrista preporučivao DIJETU, ODMOR, GIMNASTIKU, i najprikladniji lek: RAD!

Naturopati (naturolozi) koriste umesto militarističkih metoda alopatske medicine (hemijski medikamenti, zračenje, skalpel) prirodne lekove kao što su hrana i biljke, sunčeva svetlost (helioterapija), voda (hidroterapija), masaža, fizička aktivnost, boravak u prirodi i udisanje čistog vazduha i slično.

Pojam NATUROPATIJA koristi se od kraja 19. stoleća i doslovno znači: Lekovita Moć Prirode (Vis Medicatrix Naturae)

Čovek je oduvek bio samo deo Prirode i Univerzuma, a zdravlje se može postići i održati samo u skladu sa Prirodom.

Koje se bolesti mogu lečiti naturopatijom (naturologijom)?

Ovim metodom i načinom lečenja mogu se lečiti SVI zdravstveni poremećaji, od najlakših preko ozbiljnijih pa do najtežih, hroničnih bolesti! Razvoj ove nauke u poslednjih stotinak godina izuzetno je velik i došlo je do neverovatnih, pa i epohalnih otkrića naročito na području ISHRANE, po mnogim autoritetima , glavnog preduslova dobrog zdravlja. Naturologija je, osim toga, veoma uspešna i kod akutnih stanja gde se, još uvek smatra da je oficijelna medicina, sa svojim razornim hemijskim, sintetičkim supstancama i skalpelom, jedino efikasna. No i akutna stanja često se mogu sasvim uspešno sanirati biljkama, kako onim za svakodnevnu ishranu, tako i lekovitim „travama“.

Arnold_Rikli

Švajcarac Arnold Rikli (1823-1906) smatra se jednim, od dva najpoznatija začetnika moderne naturopatije (drugi je Nemac August Engelhardt 1875-1919)

Arnold Rikli sin industrijalca tkanina bio je narodni lekar i prirodni iscelitelj bez formalnog obrazovanja, dakle samouk, a takvi neretko uđu u najdublje tajne jer su večiti studenti sa entuzijazmom.

Po očevoj želji Arnold je nastavio očev biznis sa tkaninama, Dolazeći često u kontakt sa otrovnim hemikalijama oboleo je „zaradivši“ pored franaka, teško stomačno oboljenje. Uvideo je da od takvog posla svoje zdravlje može sasvim izgubiti. Svojeglav po prirodi, što je konačno karakteristika svih originalnih osoba, odlučno napušta unosan posao i svoju izrazito materijalistički nastrojenu porodicui i odlazi u Sloveniju, na Bled, na duži oporavak. Idealno čist vazduh, sunce, hidroterapija i fizička aktivnost su ga sasvim oporavili od teške bolestii i on je od tada taj način lečenja smatrao najuspešnijim i jedino uspešnim.

Bled mu se toliko dopao da je na rodnu Švajcarsku sasvim zaboravio. Nastanio se na tom čarobnom mestu, i tu je ostao čak 52 godine! Oslobodivši se teške bolesti počeo je ozbiljno da izučava prirodne metode lečenja, tj. naturopatiju.

Bled je pod njegovim sugestivnim uticajem oživeo i u to vreme postao jedno od najpopularnijih prirodnih lečilišta u Evropi!

Za Riklija sunce, vazduh i čista voda su izvor zdravlja. Čuvena je njegova izreka: „ voda je dobra, vazduh je još bolji, ali sunce je najbolje“. Vremenom je došao do otkrića da je SUNCE nalblagotvornije po ljudsko zdravlje. Tako danas se smatra osnivačem naturizma (nudizma).

U to vreme, sredinom 19. stoleća, na Bledu su se mogli videti brojni golišavi turisti, pod Riklijevim direktnim uticajem, što je kod lokalnog stanovništva izazivalo blagi užas i zaprepašćenje, shodno tadašnjim vladajućim moralnim normama, No, Rikli slobodouman i samosvojan, nije se puno obazirao na to, zbog čega je, logično, malo bio omiljen u okolini  gde je živeo.

Svoje metode prirodnog lečenja Arnold Rikli je opisao u više knjiga, od kojih se njih pet i danas nalazi u Narodnoj univerzitetskoj biblioteci Slovenije. Njegovo učenje o lekovitosti sunca, vode i vazduha znatno je uticalo na kasniji burni razvoj naturopatije, bez obzira na to što on nije stavljao glavni akcenat na ishranu, iako se i on i gosti Bleda u svrhu lečenja i oporavka hranili vegetearijanski.

Paprikaš

Kako je ishrana biljnom sirovom hranom, pretežno slatkog ukusa gde, u poslednje vreme dominira voće, predlažem za promenu ljubiteljima nešto žešćeg ukusa, ovaj recept koji podseća na ona „klasična“ tj. konvencionalana jela, za koja smo svi emocionalno vezani.
Ovaj recept spada u „slana“ jela mada se može jesti bez imalo soli, ili sa malo nerafinisane, morske. Akcenat je, dakle na ljutom, koje neki smatraju nepodesnim za naše probavne organe, pa i štetnim. No, ima ubedljivih dokaza da je ljuta paprika ( a i ostale ljute biljke poput belog i crnog luka, rena, rotkve itd.) veoma korisna za ljudski organizam jer podstiče cirkulaciju krvi i time organe nagoni na aktivnost i na taj način ozdravljuje.
Moram priznati da sam ljubitelj ljutog još iz vremena kada sam se hranio čisto konvencionalnom hranom. Tada sam obožavao domaći ajvar i verovao da je to jedna od najukusnijih i najboljih namirnica. Možda bi to i mogao biti da nema u njemu rafinisanog zejtina i da se onoliko ne kuva. No nešto slično može se napraviti i u sirovoj varijanti i da opet bude isto tako ukusno.
Paprikaš koji često pripremam sa ljutom (ali stvarno ljutom) alevom paprikom podseća na, kod nas popularni ajvar. Pravim ga na sledeći način.paprika freeSweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. free
Uzmem dva oveća ili tri srednje veličine, dobro sazrela paradajza (preko zime iz zamrzivača), sameljem ih i odstranim opnu jer je teška za žvakanje, a i nesvarljiva je s obzirom da je čista celuloza. U tu smesu ubacim vrh punu kafenu kašičicu tucane ljute aleve paprike. Paprika se ubacuje u onoj količini koliko želite da jelo bude ljuto. U početku malo a zatim kada se priviknete sve više i više.
Zatim dodam oko 200 grama kukuruza šećerca, oko 100 grama graška, dve omanje mrkve sitno narendane, pola crne rotkve takođe sitno narendane. Omanju glavicu crnoga luka sitno naseckanog i dva čena belog isto sitno naseckanog. Još dve vrh supene kašike mlevenih oraha i po jednu do dve supene kašike maslinovog i nerafinisanog suncokretovog ulja. Ponekad dodam i malo naklijalog semenja suncokreta i tada izbacim suncokretovo ulje. Ponekad stavim i malo nerafinisane krupnije morske soli ako je imam ili isto takvu sitnu. Celu smesu dobro izmešam drvenom kašikom koja mi služi i za jelo, i u posudi od gline „podgrejem“ odnosno temperiram do 40 Celzijusa da bi jelo bilo ukusnije.
Za ovo jelo treba imati na dohvat ruke čisti pamučni ubrus jer je obilno znojenje pratilac ovako pripremljenog ručka. No znojenje je zdravo i ne treba ga izbegavati prilikom obroka, tako se nekada obedovalo, ljudi su bili crveni u licu i obilno se znojili komentarišući glasno svoj doživljaj a atmosfera za trpezarijskim stolom sa brojnim članovima bila vesela kako i najbolje odgovara probavi i asimilaciji unešene hrane.
Danas uz namirnice iz supermarketa telo ostaje sasvim hladno i nema nikakvih reakcija, sve je mehanički čin kao kada na pumpi sipate naftu u rezervoar automobila. Denaturisana „hrana“ bez biljnih vlakana i prirodnih sadržaja i ukusa prolazi kroz probavni trakt ne podstičući organizam na reakciju koja je znak da je organizam živ, i da prirodno funkcioniše.

Ljuta paprika za bolju cirkulaciju

Dobra cirkulacija krvi osnova je zdravlja ljudskog organizma.
Današnji način življenja unošenjem mrtve industrijski proizvedene „hrane“ dovodi do lošeg rada svih organa pa tako i lošu cirkulaciju krvi. Kada se tome doda i nedovoljna fizička aktivnost, i neretko nezdravi emocionalni odnosi sa drugim osobama dolazi se do stanja apatije i rezignacije.
Rezignacija usled frustriranosti i nemogućnosti ostvarenja ličnosti, koja je ponekad i patološke prirode (bolesna sujeta, težnja za moći radi moći) dovodi do stanja pasivnosti i apatije što se negativno odražava i na cirkulaciju krvi koja, ako je izrazito loša proizvodi brojne bolesti, pa i one najteže.
Takođe prejedanje, pored toga što izaziva veoma veliku potrošnju energije kojom organizam raspolaže, u isto vreme tokom varenja najveći deo krvi odlazi u probavni trakt, ostavljajući mnoge organe sa nedovoljnom količinom i tada nastaju smetnje u funkcionisanju, a kod oslabelog organizma te se smetnje manifestuju često i dramatično.
Kako poboljšati cirkulaciju krvi?paprika u bašti free
Danas se u te svrhe koriste uglavnom veštački stimulansi iz proizvoda prehrambene industrije, poput belog šećera, koji je nezaobilazan i nalazi se gotovo u svakom gotovom šarenoupakovanom proizvodu koji i ne mora biti „slatkiš“. Ima ga čak i u slanim proizvodima na bazi mesa, mleka i jaja!
Tu su zatim „stimulatori“ poput alkohola, kofeina, nikotina i dr. za koje se smatra da „podižu“ funkcije tela i “oživljuju“ organizam. Svakako, ti veštački stimulansi nisu pravo rešenje iz prostog razloga što imaju dejstvo droge, a droga, zasigurno vodi u zavisnost i razara organe.
Jedan od prirodnih i neškodljivih „stimulansa“ svakako je ljuta paprika, bilo da je usitnjena (tucana) ili pak celi plodovi. Lakše je koristiti usitnjenu jer se zbog svoje izrazite ljutine lakše konzumira, bilo rastvaranjem u vodi ili nezaslađenom soku, ili ubacivanjem u razna sirova jela od povrća, kojima daje izvanredan ukus i aromu poput najboljeg začina.
Ljuta paprika je jedna od svega nekoliko biljaka iz bašte „čudesnih svojstava“ i neverovatnih gotovo magičnih moći ( u tom pogledu samo joj je ravan beli luk (češnjak). Ta je lekovitost prisutna samo u vrsti izrazito ljute paprike, no mnogi ljudi nisu naviknuti na izrazitu ljutinu pa tako ne mogu koristiti blagodeti ove veoma lekovite biljke koja je u stanju da leči i bolest broj jedan današnje „civilizacije obilja“: bolest srca! A takođe veoma je korisna i kod vrsta najtežih bolesti poput kancera, leukemije, šloga i dijabeta.
Svako od nas na ovu žestoku biljku, u početku reaguje odbojno, no upornošću, stalnim i postepenim povećanjem „doze“ organizam se navikava i vremenom postaje mu „normalna“ namirniica kao i svaka druga, a ljutina se gotovo i ne primećuje, ili bar ne deluje iritirajuće i odbojno. Znojenje je redovni pratilac konzumacije, ali znojenje je i samo zdravo, no ono nije glavni činilac lekovitosti ove biljke, već je to hemijska supstanca u njoj pod imenom KAPSAICIN koji ima naročito lekovito dejstvo na ljudski organizam.
Kapsaicin deluje izrazitim i gotovo trenutnim snižavanjem visokog krvnog pritiska koji je najčešće uzrok teških stradanja organa, srca i mozga pre svega. Zbog toga srčani bolesnici ovu biljku nose sa sobom umesto štetnih hemijskih medikamenata.
Ljuta paprika ne samo da je efikasna u lečenju već je veoma dobra i u preventivi. Zato je treba redovno imati, u kući a najbolje iz sopstvenog organskog vrta, ali i u nedostatku takve ima rešenja, jer se može naći u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane baš onakve ljutine koja je i potrebna. Doduše kako je uzgajana, organski ili hemijskim tretiranjem, to ne možemo sa sigurnošću znati, ali ima očekivano lekovito dejstvo. Ovo sam proverio kupivši manju količinu u nedostatku one iz moje bašte. Pokazala se veoma kvalitetnom. Nadam se da nije nikakav izuzetak već pravilo dobre proizvodnje.
Danas postoje i gotove tinkture ljute paprike, što je elegantan način konzumiranja, no daleko skuplji od rinfuzne, tucane, za mene prihvatljivije i, ipak sigurnije.