Patološke manifestacije života (drugi deo)

Čovek je biće sa dušom, sklad tela i duše. Samo telo nije dovoljno. Sama duša takođe nije moguća. Hrana prirodna tek dolazi do punog izražaja ako je emotivni život zdrav i ako osoba ima pozitivan odnos prema drugim ljudima i prema životu kao takvom.

Svedoci smo da danas dominira negativizam i besomučna trka za Profitom, po cenu svega. Tako nije bilo oduvek. Spontano radovanje životu nekud je nestalo.

Sećam se svoga detinjstva. Tada su ljudi bili puno spontaniji i prirodniji, i nisu im bili potrebni nikakvi veštački stimulansi da npr. zapevaju ili zaigraju, da se od srca nasmeju, spontano i iskreno, ne pitajući se kako će na njihov smeh neko reagovati, a reagovalo se prirodno, delovalo je to opuštajuće na okolinu.

Sećam se kako se plesalo. Igra beše sa puno uživljenosti, sasvim spontana i bez upotrebe veštačkih stimulansa. Dovoljna beše ljubav prema životu. Muzičari su svirali isto tako sa zanosom, nisu otaljavali svoj posao, bezvoljno poput automata.

Na nedeljne igranka u centru sela „kod dva bresta“, igrali su ne samo mladi, već i sredovečni pa i stariji. Svojom igrom, svojim zanosom, niko nije ništa dokazivao, već je uživao iskreno i duboko. Nešto kao egzibicionizam nije ni postojalo.

Danas ni mladi više ne igraju spontano i sa zanosom, već kao da to odrađuju, jer im je vreme za ples i zabavu. A spontana pesma (bez veštačkih stimulansa) momačka i devojačka više i ne postoji!

Lav Tolstoj piše kako susreće grupe bosonogih devojaka u okolini njegove Jasne Poljane koje putem pevaju na sav glas! Njima, očigledno materijalno bogatstvo nije puno značilo.

Mladalački zanos danas je gotovo nepristojan, a svakako nepoželjan. Danas svako kalkuliše u svemu pa i u emocijama. To rade ne samo oni zrelog doba, već i mladi pa čak i dobar procenat dece! Svako ima zadnju misao a ta je profitirati iz svake situacije ma šta da je u pitanju.

Sve je ovo postalo „normalno“ i ustaljeno i nikoga više ne dodiruje. Danas je „normalno“ bližnjem ne misliti dobro. Takođe je „normalno“ biti agresivan, bahat,  i netolerantan. To je čak i poželjno, jer se na taj način lakše dolazi do materijalne dobiti. Čovek normalan, tolerantan, trpeljiv i ljubazan danas izgleda čudno i tretira se od većine kao osoba sa hendikepom, kao da mu nešto fali.

Dok ovo pišem, sa radija čujem kako neki „energični“ momak javno traži ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka jer, kako kaže, „onaj ko ne služi vojsku, nije muško“. Tako ni pet, ni šest! Otvoreno, glasno i jasno u etar!

Okruženi smo licima zavidljivim, zlobnim, podmuklim, svadljivim, sklonim mržnji bez razloga i pravog povoda. I takvo stanje stvari nikome ne bode oči, niti smeta. Sasvim normalno, uobičajeno i ukorenjeno.

Sve negativne osobine direktno utiču na zdravlje, kako duhovno, tako i fizičko, jer su bolesti, u najvećem broju (ako ne sve) psihosomatskog porekla. Ma kako ispravno se neko hranio, ako ne eleiminiše iz sebe negativne emocije ne može dostići sjajno zdravlje. A stići do situacije gde u sebi više nemamo ni zavisti, ni zlobe, pogotovu mržnje, nije lako ni jednostavno. Za to je potreban veliki i dugotrajan napor volje, ali se isplati jer su benefiti harmonizovanja ličnosti, ne veliki, već ogromni kada je u pitanju zdravlje i srećan život.

Patološke manifestacije života (prvi deo)

Nekada davno čovek je živeo u skladu sa svojom prirodom. Malo-pomalo vodeći se razumom napustio je zdrava pravila življenja i usvojio nova, zaveden raznim samoobmanama, na prvom mestu u pitanjima ishrane.
Od čistog plodojeda postepeno je prelazio na namirnice životinjskog porekla, a zatim otkrićem vatre namirnice je počeo i da peče, odnosno kuva. Taj se put smatra evolucijom, no sebi je učinio medveđu uslugu pretpostavljajući veštačku hranu prirodnoj.
Teško je „dešifrovati“ ovakvo antizdravstveno ponašanje, no jedan od glavnih razloga jeste svakako taj što se posle unosa nekih namirnica čovek u kratkom roku osećao veoma prijatno, pa i moćno. U pitanju su narko-namirnice i zbog njihovog zavodljivog dejstva nije ih se mogao lako osloboditi. Čak štaviše, vremenom je otkrivao nove te vrste, a svoju autentičnu hranu zapostavljao. Važno je, dakle, trenutno dejstvo takve hrane na organizam. Ko će misliti na sutra. Važno je kako nam je sada.
Razvitkom civilizacije čovek je sve više išao putem hedonizma i radio ono što mu trenutno prija bez svesti o posledicama. Tako je otkrio i razne „čarobne“ napitke i supstance kao: alkohol, kofein, teobromin…Uz to i nikotin.
Zatim je došla INDUSTRIJA i Epoha Profita ili Era Profitera. Pomenute čovekove slabosti vešti profiteri su pretvorili u masnu zaradu ponudivši „veštak“ tom biću naviklom već da sebe narkotizira. Uz to je i „nauka“ pod patronatom Profita i industrije aminovala pojedine supstance i namirnice kao „zdrave“ pa čak i neophodne, odnosno OSNOVNE, poput rafinisanog belog brašna, belog rafinisanog šećera, rafinisanog „jestivog ulja“ i kuhinjske soli. bilder sa glavom devojke free
Osim toga industrija je spretno koristila i pronalaske „pravih“ i priznatih naučnika kao što je slučaj sa pasterizacijom, izumom proslavljenog naučnika Luja Pastera kojeg se on, usput rečeno, pred kraj života-odrekao.
Razvojem i evolucijom društva čovek je sve više i više ugrožen i napadnut sa svih strana, pre svega aktuelnom sve većom težnjom za PROFITOM i gomilanjem bogatstva radi bogatstva. Tako iz dana u dan neverovatnom brzinom raste ponuda sve novijih RAFINISANIH TO JEST VEŠTAČKIH produkata koji su, čudnom logikom, usvojeni kao hrana. Ti su proizvodi sve efektnije zapakovani i sve agresivnije reklamirani, tako da običan čovek jednostavno nema odbranu od te napasti i pre ili kasnije postane mu normalno da to svakodnevno kupuje. Postaje tako navučen i stalna mušterija industrije ali i njihovih trabanata poput farmacije i zvanične medicine.
Danas već „napredak“ civilizacije dogurao je „cara do duvara“ i mali broj svetskih korporacija sa čelnicima zakržljalog moralnog organa, drži celokupnu svetsku proizvodnju hrane ili „hrane“. To što se danas nudi ima malo toga sa hranom a još manje sa zdravljem. Tako, hemijom nafilovani proizvodi su odavno već nešto „normalno“. To više nikoga ne uzbuđuje. Sada „u naletu“ su genetski modifikovani organizmi (GMO) daleko gore i crnje od hemijom nafilovanih hibrida, koji se neverovatnom upornošću i istrajnošću predstavljaju kao spas čovečanstva i konačno „hrana za sve“. Svet bez gladi. A u stvari to je uništenje civilizacije u početnoj fazi, zarad Profita! Ova se pošast, čini se nezaustavljivo, širi svetom iz decenije u deceniju, iz godine u godinu, i sve više postaje nešto „normalno“.
I tako dolazimo do INDUSTRIJE BOLESTI gde određenim grupacijama „ide u džep“ da u svetu bude što više bolesnih ljudi i prilježno rade na tome gurajući svoje monstruozne proizvode sve upornije i sve agresivnije.

Šta umesto kravljeg mleka?

Korišćenje mleka domaćih životinja u svrhu ishrane stanovništva toliko je ukorenjeno da se bez ove „namirnice“ dnevni obroci ne mogu ni zamisliti. Piju ga svi: deca, mladi, sredovečni pa i osobe u godinama. mleko wikipedia
Štetne posledice pijenja bele tečnosti uglavnom su poznate, pa zato u ovom članku biće reči o tome kako živeti bez ovog , nije preterano reći, otrova.
Zamena za ovu tečnost jeste „mleko“ iz raznih biljaka, samo da ima belu boju jer naš organizam uz pomoć Pavlovljevog uslovnog refleksa pristaće da ga zavaramo kada ugleda poznatu i , nažalost omiljenu, boju. U tu svrhu najčešće se koristi soja, zatim badem i kokosovo brašno. U manjoj meri koriste se i razne žitarice kao pirinač, heljda i proso.
Danas na tržištu kućanskih aparata postoje specijalni uređaji koji isključivo služe za proizvodnju „mleka“ iz biljaka a najčešće se koriste za preradu soje. Postupak je jednostavan, u aparat se ubaci merica zrelih zrna soje. Zatim se dodaju razni poboljšivači ukusa (može i bez toga) kao urme, kokosovo brašno, vanila, prirodni šećer itd. Dolije se vode u određenom omeru, zatvori poklopac uređaja i uključi u struju. I za dvadesetak minuta mleko je gotovo. Procedi se kroz gusti cednjak ili krpu i spremno je za konzumaciju. Mleko na prvi pogled izgleda kao, omiljeno, kravlje i to je dovoljno. Ovako proizvedeno „mleko“ ima glavni nedostatak što se visokim zagrevanjem umanjuje vrednost soje, ali mnogi ne smatraju da je u pitanju krupniji nedostatak.
„Mleko“ od badema se uglavnom pravi hladnim postupkom (mada se može koristiti rečeni aparat) Naime, plodovi badema se u posudi sa toplom (mlakom) vodom ostave preko noći. Bademi tako promene svoju konzistenciju, nabubre i postaju pogodni za upotrebu. Na ovaj način bi ih uvek i u bilo koju svrhu trebalo koristiti. I ovde se takođe dodaju „popravljači ukusa“ kao urme, vanila itd. Ovako pripremljene bademe stavimo u blender sa dodatkom tople vode u omeru koji želimo, najčešće 1:3. Dobro izblendamo i procedimo na gustom cednjaku ili u platnenoj vrećici koju stiskamo da bi smo dobili što veću količinu „mleka“ koje ima očekivanu i omiljenu belu boju.
Najjednostavnije je napraviti „mleko“ od kokosovog brašna. Brašno se prelije toplom vodom dobro izmeša, može čak i van blendera i zatim dobro iscedi najbolje u platnenoj vrećici. Takođe i ovde se mogu dodati razni prirodni zaslađivači i poboljšivači ukusa. I ovo „mleko“ ima očekivanu belu boju nalik kravljem. mleko kravlje
Vremenom neko lakše (a većina teže) zaboravi mleko životinja i postane mu normalno ono što je u stvari oduvek bilo normalno, da koristi biljna „mleka“ odnosno sokove umesto neprirodnog i što je daleko gore, po zdravlje pogubnog mleka domaćih životinja.

Čuvajte se kazeina!

Jedan od najvećih i najtvrdokornijih mitova u ishrani jeste mleko domaćih životinja kao dobar izvor kalcijuma. Kada se kaže mleko prva asocijacija jeste kalcijum! No činjenično stanje jeste nešto drugačije. Kalcijum iz, najčešće, kravljeg mleka je neprikladan i neiskoristiv u ljudskom organizmu, odnosno, neorganske je prirode, strano telo u organizmu.
Kravlje mleko namenjeno je mlađoj teladi koja daleko brže raste od deteta. Tako imamo abnormalno brz rast dece i krupne kosti, što se kasnije plaća preskupom cenom i oboljevanjem čitavim nizom bolesti kao što su astma, alergije razne, pa i one teške i najteže bolesti poput dijabetesa tipa 2, kancera ili još opasnijih kao što su autoimune bolesti poput dijabeta tipa 1 i multiple skleroze! SONY DSC
Izazivač ovih bolesti jeste KAZEIN belančevinasta materija iz mleka životinja. Ovo je nedvosmisleno dokazalo najobimnije istraživanje na području ishrane poznato kao „Kinesko istraživanje“.
Rečeni kazein jeste najopasniji otrov koji čovek nepromišljeno i dobrovoljno unosi u svoj organizam! Otrovniji je čak i od aflatoksina (uz dioksin) najopasniji poznati otrov! Ovi otrovi su dokazani izazivači kancera, a kazein ponekad dovodi i do akutnog trovanja ljudskog organizma i ta se pojava u medicini naziva anafilaksa.
Danas neretko imamo krajnje bizarnu situaciju da se deca rađaju već bolesna i to od neizlečive autoimune bolesti imenom dijabet tipa 1! Kako je ovo moguće? Mehanizam nastanka ove bolesti je sasvim jednostavan: majke koje u trudnoći koriste veće količine kravljeg mleka i ne znajući posledice toga čina i verujući da će „jakom hranom“ roditi krupnu i zdravu bebu, donose na svet bolesno biće, i to krajnje ozbiljno bolesno! A ovaj tragičan razvoj događaja može se dobrim delom sprečiti širenjem informacija. Možda nije loša ideja da se organizuju tečajevi za buduće majke iz oblasti ishrane pre svega, kao ključne oblasti kada je zdravlje u pitanju. kačkavalj free
Danas nije retka pojava da majke ne doje svoj porod. Ovo se događa iz raznih razloga, često iz razloga bolesti majke čije je mleko neprikladno za dojenje ili majka pati od nedostatka mleka što je uglavnom posledica nepravilne i neprirodne ishrane. Ali za ovu pojavu ima i dosta drugih razloga kao što je svesno odbijanje majke da doji svoje dete jer se smatra da će time izgubiti lep izgled svojih grudi koje se smatraju svojevrsnim kapitalom! I onda se poseže za „proverenom namirnicom“, kravljim mleko, i eto upropašten život vlastitom detetu.
Ponekad se kao alternativa koristi kozije mleko koje se smatra „zdravijim“ od kravljeg. Međutim, po nekim autorima kozije mleko sadrži čak i veće količine kazeina i od kravljeg!
U ovoj, po dete strašnoj situaciji, retko ko dolazi na ideju da u svrhu rasta i razvoja hendikepiranog deteta upotrebi sveže ceđene sokove od, pre svega povrća, a zatim i voća. Sokovi se smatraju (opet mit i predrasuda) nedovoljno hranljivi i neprikladni. U celoj priči dete strada.

Jethro Kloss, pionirski nutricionista (1862-1946)

Krajem 19. i početkom 20. stoleća kada je nauka o prirodnoj ishrani bila još gotovo na svojim počecima delovao je čitav niz ozbiljnih istraživača na ovom polju čija su dela i dan-danas sveža i aktuelna. Setimo se samo imena kao što su Arnold Ehret, Herbert Šelton, Norman W Voker…Među njima je svakako i Džetro Klos iako nije bio medicinski obrazovan.
Arnold Ehret, od Klosa četiri godine mlađi, u mnogo čemu je iznosio gotovo istovetno viđenje načina ishrane prirodnom, biljnom hranom i poput Klosa tvrdio da je neke vrste povrća neophodno potrebno termički obrađivati da bi se zagrevanjem neprobavljivi skrob transformisao u voćni šećer.
Takvo viđenje pripreme povrća kasnije je frutarijanski pravac sasvim odbacio, tvrdeći da je svaka termička obrada potpuno nepotrebna, pa i štetna. Međutim Klos je svestan da se neke vitalne materije, enzimi npr. uništavaju zagrevanjem, no odlučno je tvrdio da je termička obrada nekih vrsta povrća, krompira prevashodno, takođe i žitarica neophodna ali je istovremeno preporučivao što više živih namirnica, voća na prvom mestu.
Čini se da je ovo dobra kombinacija i da manji deo termički obrađenog povrća i žitarica (do 1/3 ukupnog unosa makronutrijenata) ne ugrožava preporučenu alkalno-kiselu ravnotežu u organizmu od 80 : 20, on čak govori da bi baza trebalo unositi i u većem procentu, posebno kada je reč o bolesnim osobama.
U svom glavnom delu „Back to Eden“ („Povratak u raj“) Klos je izneo na nenametljiv i neisključiv način niz ubedljivih razloga za kuvanje, odnosno pečenje nekih vrsta povrća, a takođe i žitarica u obliku hleba i peciva. Njegovi recepti ne samo da deluju, načinom pripreme ubedljivo, već su i krajnje privlačni i savršeno pogodni za PRELAZNI PERIOD ka potpuno sirovoj hrani, ako je to uopšte potrebno i neophodno.
Način pripreme testa i sam proces pečenja hleba jeste sasvim originalan, i potpuno suprotan, industrijskoj pripremi. Pažljivo i dugotrajno mešenje testa od isključivo integralnih žitarica, a zatim pravilno pečenje na odgovarajućoj temperaturi rezultira neobično ukusnim proizvodom, a po tvrdnji autora, i savršeno korisnim. Među prvima je ukazivao na svu besmislenost rafinacije žitarica i na pogubnu štetnost po zdravlje belog brašna.
Džetro Klos je izneo, čini se, umeren i prihvatljiv odnos makronutrijenata od 60 : 20 : 20 za razliku od danas aktuelnog frutarijanskog od 80 : 10 : 10. Po njemu nema govora o štetnosti od 20% biljnih proteina ili biljnih masnoća iz orašastih plodova i uljarica, kako tvrdi vladajući frutarijanski pravac. Ovaj odnos makronutrijenata posebno pogoduje postizanju prikladne kilaže korisnika i eliminisanju opasnosti od anoreksije.
Ono što je najbitnije Klos je odlučno protiv upotrebe namirnica životinjskog porekla u bilo kom vidu! Tvrdi da su životinjske namirnice apsolutno neprikladne za ljudski organizam, što su kasnija naučna istraživanja potvrdila, posebno „Kinesko istraživanje“.
Naročito ceni mahunarke, među njima soju na prvom mestu, tvrdeći da je apsolutno izuzetna biljka. U njegovoj knjizi imamo sasvim precizan recept kako se pravi mleko od soje kao i drugi proizvodi poput sira, maslaca i ostalog.
Ovaj način ishrane daleko je lagodniji od frutarijanskog, a uz to donosi očite benefite.