Proso, najkorisnija žitarica

proso wikipedia

Od svih žitarica proso se može najpre preporučiti jer se za ostale tvrdi da imaju kiselu tendenciju, dok ova ima bazno dejstvo. Osim toga proso je pogodno i za one koji imaju alergiju na gluten, odnosno koji boluju od celijakije.

Proso zadrži oko 15%  proteina (belančevina) , vitamine B kompleksa potrebnim pre svega nervnom sistemu, zatim vitamin E, obilje minerala, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma…

Niskokalorična je namirnica  što je danas, kada su kalorije ljudima postale jedan od najvećih nutritivnih problema, veoma značajno…Takođe sadrži i obilje vlakana neophodno potrebnih probavnom traktu.

Proso je veoma zahvalna namirnica jer podjednako dobro „pasuje“ i u slatkim i u slanim jelima. Takođe slaže se i u kuvanim jelima i daje im posebnu aromu.

Kada govorim o prosu mislim uvek na neoljušteno proso što je veoma važno jer se u kori (ljuspi) nalaze vitalne materije, no problem je što je takvo proso tvrdo pa se čak teško i kuva, a još teže ga je koristiti preko noći potopljeno. Ali ima rešenja i za ovu „nevolju“. Ja ga najčešće koristim na taj način što ga odležalog 12 sati u mlakoj vodi jednostavno izblendam sa malo više vode. Dobija se veoma ukusno mleko, gušće ili ređe u zavisnosti od količine vode u blenderu, koje se može piti bez ikakvog dodatka za poboljšanje ukusa. A kada se doda kakvo sušeno izblendano voće poput smokava, urmi, grožđa ili šljiva onda dobijamo delikatesno jelo visoke nutritivne vrednosti idealno za početak radnog dana, odnosno za doručak. Naravno, može se dodati i neko sveže, sirovo, izrazito slatko voće umesto suvog, isti će se rezultat dobiti.

Oljušteno proso ne može se preporučiti zbog umanjenog sadržaja vitamina, minerala i enzima. Najbolje je koristiti proso organski prozvedeno i kupljeno direktno od proizvođača sa sertifikatom.

Kako potrošiti kalorije?

Slatkiše u svim oblicima, „osvežavajuća pića“, razne „cole“, gazirane “sokove“, odnosno šećerne vodice, svakodnevno unosimo u organizam. Posle toga, bar na kratko, osećamo se poletno i „snažno“ dok traje dejstvo belog šećera i drugih stimulansa, poput kofeina, teobromina, teina itd. Puni smo praznih kalorija bez nutritivne vrednosti. motorciklista horor free

Celokupna ishrana danas jeste golema količina KALORIJA sa kojim organizam ne može da izađe na kraj…Sva hrana termički obrađena pretvara se u stimulanse, odnosnu u prost šećer, saharozu koja u našem organizmu deluje poput dopinga, u dužem periodu razarajući organe.

Sedelački način življenja golemu energiju kojom je organizam „do vrha“ ispunjen, ni približno ne može da potroši i, eto nevolje. Fiziološki, organizam dospeva u stanje disharmonije pojedinih organa što je u stvari bolestan proces. Zato, popularne i široko prihvaćene „slatkiše“ spravljene na temelju belog šećera, rafinisanog ulja i belog brašna treba izbegavati koliko je god moguće.

Umesto ovih, veštačkih „namirnica“, trgovačkih atrikala, poželjno je, i po organizam korisno, unositi prirodne namirnice, voće i povrće, žitarice i uljarice, koje se u organizmu procesom termogeneze i asimilacije pretvaraju u glukozu, organizmu podobnu, kao osnovno pokretačko gorivo. Na taj način organi dobijaju „pravo gorivo“ umesto surogata, i funkcionišu na ispravan način, bez štetnih posledica.

Složena „mašina“, odnosno čovekov organizam, svakako, izvesno vreme, može da „radi“, da se kreće, i na veštački način, ali tada ne može stići daleko…Poznato je da traktor, npr. može da se kreće umesto namenjenog mu goriva imenom dizel, i na obično lož-ulje, što je na našem selu iz razloga ekonomičnosti, tj. materijalne ugroženosti, čest slučaj. Motor tako korišćenog traktora za izvesno vreme propadne, baš kao i čovečiji organizam korišćenjem neadekvatnog „goriva“, odnosno hrane koja mu nije namenjena, i za koju nije dizajniran.

Naravno, višak energije, odnosno kalorija u organizmu, ne nastaje samo unosom praznih kalorija iz rafinisanih „namirnica“, već to može biti slučaj i sa unosom, inače korisne, prirodne, biljne hrane, ako se unosi u preterano velikim količinama. Čovek treba da jede onoliko koliko je pre svega fizički aktivan, ali i emocionalno, duhovno odnosno umno. Aktivnost organizma (uz ispravnu ishranu) od presudne je važnosti za pravilno funkcionisanje tela.

Činjenica je da je današnji čovek veoma pasivan i živi uz pomoć brojnih pomagala, pre svega transportnih (vozila razna) ali i uređaja koji mu, na prvi pogled, čine uslugu, poput kućanskih aparata i ostalih nebrojenih „poslužitelja“. Tendencija je, i ideja, da sve bude „na dugme“ kako se ne bi remetilo blaženstvo čovekove egzistencije. Previđa se, u celoj priči, samo jedna „sitnica“: čovek je stvoren da se kreće , da radi nogama i rukama a ne samo mozgom. To mu je potrebno da bi bio, i ostao, zdrav.

E sad, postoje adekvatne zamene za anatemisan manuelni rad koji se danas smatra nedostojnim čoveka. To su sportske aktivnosti, i otuda velika popularnost „teretana“, no to koriste, pre svega, mladi, dok je za srednje a naročito „ozbiljnije“ godine tako nešto „neprilično“. Čovek „u godinama“ podrazumeva se, ne treba da fizikališe već da se igra sa unučićima i da redovno ispija šarene pilule, jer mu je vreme za tako nešto. Zašto bi on sada trčkarao parkom i koristio sprave za vežbanje ili, daleko bilo, bavio se obrađivanjem vrta, kad u supemarketu ima i povrća i voća?!

Ipak, čini se da postoji nešto efikasnije za potrošnju kalorija od teretana i džoginga. To su „starinski“ i vekovno provereni načini: ljubav, odnosno emocionalna i shodno tome seksualna aktivnost, danas „prevaziđene metode“ jer se nimalo ne uklapaju u koncept: profit i dominacija na prvom mestu, a sve drugo je manje vredno i „može da pričeka“. Da li je ovo zabluda ili pravi put, prosudite sami.

A popularna folk – pesma kaže: “Prodao sam dušu, prodao sam ljubav da postanem bogataš, a u srcu jad i beda jer ti drugom pripadaš“…

dr Robert Atkins (1930 – 2003)

Atkins

Ovaj, kako se najčešće tvrdi, kontroverzni lekar, diplomirao je medicinu 1951. na univerzitetu Mičigen. Godine 1955. doktorira na Kornel univerzitetu i nešto kasnije kreće sa privatnom praksom. Sledeće godine ženi se malo poznatom operskom pevačicom Veronikom, poreklom Ruskinjom.

Kako je već dugo u problemu sa suvišnim kilogramima posvećuje se ishrani iako je specijalizirao kardiologiju. Proučava razna učenja koja se vezuju za ovu veoma važnu oblast, i dolazi do učenja dr Alfreda W Peninngtona koji preporučuje uklanjanje iz ishrane skroba i šećera u svim oblicima. Objavljuje članak Novi koncept u lečenju gojaznosti. Godine 1956 već teži 224 funte ili 100 kg i pored svih nalaza u oblasti ishrane koje primenjuje na svojim, sve brojnijim pacijentima. Obelodanjuje svoju tzv. ketogenu ishranu sa kojom postiže priličan uspeh.

Već 1970. ima sopstveni PLAN MRŠAVLJENJA koji odlučno promoviše u javnim glasilima. Ubrzo nakon toga postiže široku popularnost. Dve godine kasnije objavljuje knjigu Atkins Diet Revolution koja postaje bestseler i prodaje se u milionima primeraka. Otvara Center for Complemetary Medicine koji postaje jedan od  najuspešnijih, odnosno najprofitabilnijih iz oblasti ishrane u čitavim Sjedinjenim Državama. Lečenje gojaznosti hranom sa niskim procentom ugljenih hidrata i visokim procentom masnoća i proteina životinjskog porekla.

Osnovno otkriće , u najkraćem, je:  ugljeni hidrati doprinose brzom porastu kilaže jer se u organizmu pretvaraju u masnoće, a istovremeno dolazi do hiperinsulinizacije, jer organizam konstantno luči insulin u svrhu odbrane od šećera. Ograničavanje unosa ugljenih hidrata izaziva povećan nivo ketona u krvi. Kada organizam nema dovoljno glukoze za zadovoljenje energetskih potreba tela, telo pretvara masti iz masnih naslaga u ketone, odnosno u energiju. Telo može da koristi ketone kao izvor energije, pa se ograničavanjem unosa ugljenih hidrata dovodi da mu glavni izvor energije bude iz rezervi sala koje ima ispod kože i oko unutrašnjih organa. Kako se ovo salo troši za energiju njegova količina se smanjuje osoba mršavi i postaje sve lakša. Dakle, pogonsko gorivo više nisu ugljeni hidrati već mast i proteini. Tako može se neograničeno uživati u gurmanskim jelima i ne dobijati suvišne kilograme.

Na prvi pogled revolucionarno otkriće koje menja nauku o ishrani iz temelja. Međutim ovakva ishrana dovodi neminovno do problema sa krvnim sudovima jer ih začepljuje, a takođe i do povišenog krvnog pritiska, kao i do niza zdravstvenih problema samom činjenicom da su masti i proteini životinjskog porekla neprikladni čovečijem organizmu čije otrovno dejstvo deluje kancerogeno i krajnje destruktivno u svakom pogledu.

Najdramatičniji problem jeste svakako što se višak masnoća pretvara u rečene KETONE to jest ACETON, treba li posebno naglasiti – opasan otrov. A višak proteina pretvara se u AMONIJAK isto težak otrov. Kasnija istraživanja su dokazala da su proteini i masnoće (bilo kog da su porekla) čovečijem oraganizmu potrebni u veoma malim količinama 5-6 % a maksimalno 10 %. Sve preko toga TRUJE krv i čitav organizam. Ekstremni višak ova dva nutrijenta može dovesti do opasnog stanja poznatog u medicini pod imenom KOMA!

Osim toga ovakvom ishranom evidentan je nedostatak unosa biljnih vlakana neophodno potrebnih digestivnom traktu, da ne govorimo o nedostatku vitalnih materija, odnosno mikro nutrijenata, enzima, vitamina i minerala. Ovaj krupni nedostatak rešava se unošenjem sintetičkih mikro nutrijenata u obliku suplemenata što svakako nije srećno rešenje. Uspeh ovog načina ishrane je samo prividan i kratkotrajan, a u dužem periodu dolazi do teških posledica po vitalne organe pre svega srca i mozga.

Godine 1992. pojavljuje se nova knjiga pod naslovom Atkins New Diet Revolution koja postaje apsolutni bestseller i prodaje se u 15 miliona primeraka. Međutim otkrića dr Atkinsa u medicinskoj i nutricionističkoj javnosti ne nailaze na odobravanje ali tražnja za onim što nudi njegova kompanija ne jenjava već naprotiv raste.

U aprilu 2002. u svojoj kući nakon obilnog doručka dr Atkins doživljava srčani udar. Međutim kada se nakon izvesnog vremena provedenih u bolnici oporavio izjavljuje da je sa njegovim srcem sve u redu i da infarkt miokarda nije ni u kakvoj vezi sa njegovim načinom ishrane već da je u pitanju virus. Neke njegove kolege su izrazile sumnju u te reči. Dijagnoza je glasila: kardiomiopatija, hronična insuficijencija srčanog mišića i visok krvni pritisak. U to vreme težio je 258 funti, odnosno 117 kg.

Osmog aprila 2003., kako je zvanično objavljeno, dr Atkins se je našao ponovo u bolnici u teškom zdravstvenom stanju. Tvrdilo se da je pao na ledu na njujorškoj ulici i doživeo tešku povredu glave. I posle devet dana u komi njegov se život okončao. Sumnja u zvaničan stav o tome šta je se zapravo dogodilo ostala je do danas. Njegova udovica nije dopustila obdukciju što je sumnje učinilo još izraženijim.

Novootkriven način ishrane povukao je čitav niz kompanija na aktivnost u tom smeru, i na tržištu su se pojavili brojni proizvodi sa malo ugljenih hidrata a mnogo masnoća i proteina.Takođe cveta proizvodnja suplemenata i sintetičkih mikro nutrijenata. Međutim ubrzo ovaj način ishrane doživljava značajan pad u popularnosti na šta su uticali mnogi kritički osvrti u medijima ali i čudan i tragičan kraj tvorca novog pravca u ishrani. Ne tako davno moćna kompanija koju je autor ove neobične ideje osnovao, Atkins Nutritionals, 2005. stiže do bankrota. Međutim ukupna zarada po raznim osnovama, izražena u nekretninama bila je i ostala ogromna tako da njegova udovica Veronika postaje jedna od najbogatijih žena u čitavim Sjedinjenim Državama. Ova umetnica sa izraženim smislom za biznis ništa manjim od svog supruga lekara – biznismena, bila je i ostala tvrdo ubeđena da je njen suprug tvorac revolucionarnih otkrića na polju ljudske ishrane, i u svakoj prilici je veličala njegovo delo. A kako je postala medijska zvezda u svojim brojnim javnim nastupima sa nesmanjenim oduševljenjem  je govorila o svom životnom putu od od siromašne ruske izbeglice do ogromnog bogatstva i stvaranja imperije.

Ovo bizarno učenje je ostavilo dubok trag i vremenom su nastali brojni pravci poput Dijete Južne Obale, LCHF dijete, ketogen dijete, Dukanove dijete… a neke su i  danas prisutne.

 

LCHF dijeta

Toliko je pravaca u ljudskoj ishrani da ma šta da jedemo može se podvesti pod neku specijalnu dijetu. Tako ako jedemo npr. obilno masnoće životinjskog porekla možemo biti bezbrižni. Holesterol? To je samo mit i ništa više! Ovo se „učenje“ naziva LCHF (Low Carb High Fathttp://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Totalna zbunjenost i zbrka vladaju  kada je ishrana ljudi u pitanju. Ništa nije sasvim pouzdano i sve se relativizuje. Javljaju se geniji koji kao od šale kažu da to što nauka tvrdi (bilo koja, pa i ona „prava“, nezavisna  koja nije u službi industrije) ne vredi ni pišljiva boba.

Tako, najnoviji „modni krik“ jeste rečena LCHF ishrana (ne vole da im neko kaže „dijeta“ već treba reći životni stil, što je u redu) koja tvrdi da se treba vratiti „izvornoj ishrani“ (ovo mi je odnekud poznato!) a ta je, ni manje ni više – meso! Jer čovek jeste, u stvari svaštojed i biljke nisu mu (kako smo mislili) autentična hrana, već je to džigerica, riblje ulje i svinjska mast. Što masnije to bolje, jer se na taj način stopira  proizvodnja insulina i sprečava hiperinsulinizam najveća zdravstvena nevolja čovekova. Ugljeni hidrati su tako sasvim nepotrebni i nepoželjni, pa makar oni bili i prost voćni šećer, fruktoza prirodno pogonsko gorivo na koje radi čovekov organizam. meso na viljuški free

Odnos makronutrijenata je neverovatnih  5 : 20 : 75 (ugljeni hidrati, proteini i masti)!!!

   Umesto „izvornih“ namirnica kao što su meso životinja, riba i mast od istih, danas je najveća pošast „industrijsko, rafinisano smeće“ tvrdi se. Tačno! Ali samo ovo zadnje, a „izvorne“ namirnice nikako ne mogu biti one životinjskog porekla jer  su one glavni „kreatori“ (uz pomenute rafinisane) “bolesti obilja“, pa makar bile i organske proizvodnje kako se  insistira, suština se ne menja jer je njihov hemijski sastav sasvim neprikladan za ljudski organizam.

O ovom načinu ishrane kaže se i sledeće: „Najbolje je ako je meso ekološko i da su životinje jele „što im je priroda namenila“ . Zar nije bolje da i čovek jede što mu je priroda namenila a to je bez sumnje VOĆE i ZELENO LISNATO POVRĆE uz malo orašastih plodova, a ne ulje od jetre bakalara, makar ono bilo i „ekstradevičansko“.

Moguće da je svinjska mast čak i bolja od rafinisanog, poluhemijskog suncokretovog ulja koje je pre pogonsko gorivo za dizel motore negoli namirnica, ali ovo je izbor između dva zla. Dakle, ni rafinisano, hidrogenizovano ulje niti svinjska mast nisu nam potrebni za optimalno zdravlje! Čak nam ne treba ni na prvi pogled prihvatljivo i cenjeno hladno ceđeno maslinovo ulje jer je i ono 100 % masnoća. Potrebu za masnoćama (do 10 % unešenih u organizam) mogu sasvim izvršiti orašasti plodovi sa oko 70 % prirodnih masnoća (orah, lešnik, badem) a takođe i semenje uljarica (suncokret, bundeva itd.)

Može se, na kraju, postaviti pitanje zašto su najveći umovi u istoriji, od Sokrata do Tesle, bili vegetarijanci? Kako to da takvi, genijalni, nisu znali šta je „izvorna“ čovekova hrana?

LCHF „dijeta“ je, po svemu sudeći čedo učenja dr Roberta Atkinsa, iako je, treba reći, kod njega akcenat više na proteinima životinjskog porekla negoli na mastima, ali u suštini je to veoma slično.

Rečeni dr Atkins je postao žrtvom svog vlastitog učenja jer je sa ovom „izvornom“ hranom  dospeo do infarkta miokarda! Da ironija bude veća, pomenuti doktor je bio specijalista za kardiologiju! (O ovome sledi poseban članak)

Krompir od tvrde plastike

Iako veoma retko kupujem voće i povrće na pijaci i u marketima, neki dan prolazeći kraj pijace ugledah, na prvi pogled, zdrav krompir normalne veličine. Bio je crvene boje kakav volim, i privlačnog izgleda. Sumnjičav prema svemu što se industrijski proizvodi u svrhu ishrane ljudi, upitah prodavačicu od kuda stiže krompir koji nudi, dobih odgovor: domaći sigurno, ivanjički, najbolji! Naš čovek kada čuje ovako nešto odmah je kupljen, pa tako beše i sa mnom, iako me poneki i ne smatraju „našim čovekom“ jer počesto nešto zakeram i sumnjičim, neuobičajeno ponašanje na ovim prostorima. krompir 2 free

I kako sam ljubitelj ovog povrća, na sopstveno iznenađenje, kupih kilo tek da se „uverim u kvalitet“. Ipak zrnce opreza je ostalo pa nisam kupio veću količinu.

Istoga dana oprah dobro, kupljeni krompir, koji iz pristojnosti nisam opipavao na pijačnoj tezgi (bolje da sam to uradio makar ispao nepristojan i nekulturan). Krompir je bio skoro potpuno zdrav, laički gledano, ali neobično tvrd što mi je odmah kazalo da mojoj naivnosti često nema granica i da sam (opet) „predriblan“. A sto puta sam sebi rekao da ništa ne kupujem u svrhu ishrane na pijaci i u marketima. Čovek bi trebao da uči na greškama ali nije uvek tako, nažalost.

Na jednom krompiru beše mali deo oštećen valjda udaren, pa je oksidirao. Uzeh nož da odstranim oštećen deo. Nož beše oštar ali se pokazao neefikasnim u ovom slučaju. Teško, i uz veći pritisak odsekoh vrh krompira uz pitanje da li je ovako nešto moguće. Bacih odsečeno parče u praznu sudoperu. Začu se zvuk kao kada bacite komadić tvrde plastike na limeno dno sudopere. Au, šta je ovo, upitah sebe. Sredina je marta i krompir nikako, po logici stvari ne može biti tvrd u ovo doba godine, rekoh sebi…Pomirisah krompir na odsečenom mestu, nimalo nije mirisalo na krompir, zapravo nikakvog mirisa nije ni bilo!

Uzeh ostale krompire i opipah jedan po jedan. Bili su tako tvrdi kao uskršnje jaje od gipsa  kojim smo u detinjstvu sva jaja porazbijali i pobedili sve koji su imali „obično“ prirodno, kokošije jaje. Verujem da bi smo gađanjem ovim „krompirom“, na primer, autobus sa navijačima gostujućeg tima, mogli bez problema porazbijati stakla i to sa veće daljine!

Čovek se uči dok je živ…A svakodnevno slušamo da kupujemo „dobru i ispravnu hranu u svakom pogledu“… Istoga dana naručih semenski organik krompir koji nije hibrid več sorta domaća koji se retko nalazi. Ovoga puta poučen iskustvom dobro sam sve proverio i nisam pogrešio. I čekam sunce da ogreje i zasadim svoj, u pravom smislu reči, krompir.

Jedno je sigurno: više neću kupovati povrće i voće na pijaci, niti u marketima, a i sve drugo što služi za ishranu!

Uhvati dan

Za dobro zdravlje nije dovoljna samo pravilna prirodna ishrana, iako je ona, nesumnjivo, na prvom mestu. Celina, mozaik, zdravlja podrazumeva još dosta obaveznih komponenti (kamenčića) kao što su svakodnevna fizička aktivnost, čist, svež vazduh, izlaganje tela sunčevoj svetlosti, harmoničan emocionalni život, duhovnost, konstruktivnost itd.

Izuzetno je važno imati entuzijazma, to jest ljubavi prema životu, što donosi aktivnost u svim oblastima življenja. Pasivnost i njen razorni proizvod apatija koja u današnjem, pretežno dekadentnom svetu, dominira, uzročnik je niza zdravstvenih nevolja modernog čoveka.  sunce iza oblaka crtež free

U mom okruženju lako je primetiti da su ljudi u poslednjim decenijama pasivniji nego ranije, čak, čini se, sve je više apatije kako vreme prolazi. Danas ljudi na našem selu npr. spavaju prilično duže nego ranije, u zimskim mesecima naročito. I ovo ne samo vikendom već je tako svakodnevno.

Sunčano zimsko jutro, istina hladno ali veoma povoljno za izlazak u prirodu, gotovo kompletno stanovništvo u mom selu provodi u kući. Kako imam višegodišnju naviku da ustajem rano, redovno izlazim u to vreme u šetnju borovom šumom nakraj sela. Hodajući selom nigde žive duše tek ponegde iz dimnjaka vije se dim. Selo spava. par sa psima na obali free

Mnogobrojni su benefiti ranog ustajanja. Prvo, telo kada se odmori držati u nepokretnom, ležećem položaju jeste činiti zlo sopstvenom organizmu. Ustati nakon buđenja zdrava je navika. Lično, nikakvu potrebu nemam ostati u krevetu, izležavati se, kako je nekada bilo, već odmoran i čio ustajem  iako je tek svitanje. To mi je postala navika što mom organizmu čini dobro, izvan svake sumnje. Istina ova navika implicira i rani odlazak u krevet.

Zdrava navika leći i ustati  rano jedna je od bitnih za optimalno zdravlje i zato je važno usvojiti je. Koliko teba spavati? Optimalno vreme spavanja jeste 7-8 sati kod odraslih, i nešto više kod adolescenata i mladih. Kod dece je to prilično više ali to je razumljivo jer telo u tim godinama raste. Odrasla, zdrava osoba može se potpuno odmoriti i za manje od 7 sati sna, ovo je različito od osobe do osobe. Zato kada osetimo da smo se odmorili treba ustati jer to organizmu čini dobro.

Zašto je dobro otići rano na spavanje? Prvo to je prirodna čovekova potreba. Životinje idu rano na spavanje, i rano ustaju. Drugo, i veoma važno, u periodu od dvadeset ili dvadeset i jedan sat pa do ponoći, naš organizam ima najbolje uslove za potpun odmor jer se u tom periodu u našem mozgu oslobađa životno važan hormon MELATONIN koji naše telo drži u svežem i mladalačkom stanju, pa se zbog toga zove i „hormon mladosti“. Ukoliko idemo u krevet posle ponoći gubimo mnogo toga a naše telo postaje neelastično, koža ružna, oči mutne i uopšte organizam postaje u znatnoj meri neživotan. I onda takvo stanje pokušavamo popraviti veštačkim stimulansima poput kofeina, teina, teobromina, alkohola… što je medveđa usluga sopstvenom organizmu.

Zato: treba stvarati naviku ranog odlaska u krevet i ranog ustajanja. Ne možemo očekivati uspeh u ovoj nakani za par dana, ali za par meseci, svakako da. A izlazak sunca je najveći doživljaj dana! Ne treba ga propustiti.

Ajurveda

Tradicionalni naziv za indijsku medicinu jeste AJURVEDA. Ovo je sanskrit kovanica od dve reči, AJUR – život i VEDA – znanje. “Nauka o dugom životu” koja zdravlje i dug život shvata kao celinu više elemenata: telo, duh i um. Harmonija ovih elemenata jeste zdravlje a nedostatak bilo kojeg jeste bolest. Celina se zove SVASTA, što se u modernoj prirodnoj, zapadnoj medicini naziva HOLISTIČKI pristup zdravlju, u Hipokratovom smislu.

Tri elementarne energije jesu principi čija ravnoteža donosi zdravlje. Vazdušni prostor (“vetar”), vatra i voda (“žuč) i voda zemlja (“sluz”).  zalazak sunca u moru free

Ajurveda jeste u korenu današnje PRIRODNE MEDICINE, ali u velikoj meri i OFICIJELNE, ALOPATSKE, istina sa brojnim “poboljšanjima” i “unapređenjima” što je ovaj, danas najrasprostranjeniji način lečenja, konačno odvelo u sasvim druge vode.

Dakle, zdravlje je CELOVITOST i neodvojivo  je od prirode i duhovnosti, odnosno emocionalne harmonije. Prirodna, sirova hrana (voće i povrće prevashodno) lekovite biljke, fizička svakodnevna aktivnost, hidroterapija i dovoljno sna u konačnom zbiru jesu zdravlje. Harmonija tri celine: „doša“ koja predstavlja mentalni deo, „datu“ koja se odnosi na tkiva i „mala“ koja simboliše metaboličke procese, donosi zdravlje.

No takođe vreme je učinilo svoje i u samom ajurvedskom shvatanju lečenja modernih bolesti. Vreme tehnike koje je proizvelo shvatanje da je čovek u stvari mašina kojoj se određeni delovi jednostavno mogu zameniti kao kod svakog stroja i čovek nastaviti da živi “generalno remontovan”. I ovo se ne smatra hendikepom. Tako je u ajurvedu uvedena HIRURGIJA što je, originalan pristip star više hiljada godina, suštinski izmenilo. Takođe u skladu sa vremenom, uvedeni su i biljni PREPARATI odnosno suplementi, što je isto tako devalviralo osnovni, i hiljadugodišnjom praksom provereni, metod lečenja.

Treba reći da je zvanična medicina, odnosno Svetska zdravstvena organizacija u svoju praksu uvrstila i ajurvedu i tako je priznala kao prihvatljiv i preporučljiv metod lečenja, kao granu alopatske medicine što je takođe dokaz da je moderna ajurveda nešto bitno različito od tradicionalnog oblika ovog načina lečenja.

Sve rečeno govori da je današnja ajurveda malo prihvatljiva u održavanju i lečenju ljudskog organizma i da je u tu svrhu daleko prihvatljivija holistička prirodna medicina onakva kako je vide najveći autoriteti iz zapadnog sveta. Ova nauka, i praksa, to jest prirodna medicina, je u velikoj ekspanziji i u novim otkrićima napreduje koracima od sedam milja donoseći gotovo neverovatna saznanja koja sve više osvetljuju oblast ljudskog zdravlja, i način na koji složeni ljudski organizam funkcioniše