Kako konzervisati sremuš?

 

SREMUŠ wiki

Zima je doba koje je oskudno svežim namirnicama potrebnim našem organizmu. Vesnici proleća u našim krajevima su sremuš i kopriva jer prvi stižu i time popravljaju ponudu prave, prirodne i autentične hrane. Zato ih treba koristiti u ovom periodu godine SVAKODNEVNO jer su puni vitalnih materija koje čine dobro organizmu. (Sremuš sadrži obilje C vitamina, najviše u listu, zatim alin, uljanu materiju, etarsko ulje i obilje minerala).

Za razliku od koprive koja se tokom godine obnavlja, naročito u kasnu jesen, (iako je, ipak najbolja ona rana, aprilska) sremuš traje relativno kratko, nekih 20-30 dana dok ne procveta i počne da pravi lukovicu. Listovi se sakupljaju, najčešće, tokom aprila iako se ponekad javi i u martu.

Pošto ga nema u ostalim mesecima treba ga maksimalno iskoristiti pa i sačuvati, odnosno konzervisati za kasnije. Koristi se najčešće u obliku salate ali i u obliku soka odnosno šejka ili kremaste mase iz blendera. Takođe može i u raznim kuvanim jelima, supama, čorbama itd. što je nepovoljnija varijanta jer se zagrevanjem gubi dosta vitalnih sastojaka. Sremuš slika sa wikipedie

Sremuš koristim u svojoj ishrani već više od dve decenije i sa velikim zadovoljstvom idem u berbu. Imam stari običaj da u šumu ponesem plastičnu laganu posudu, malo maslinovog ulja i malo morske soli, i netom ubrane listove viljuškom dobro izmešam sa rečenim dodacima. Moj organizam, u priličnoj meri „izgladneo“ za blagotvornim supstancama ove izvanredne biljke zahvalno prima pripremljeno jelo i to pokazuje boljim funkcionisanjem

Sveži sremuš je izvanredna namirnica no kod njega je priličan problem kako ga sačuvati, „konzervisati“ za mesece u kojima ga nema u prirodi. Sve sam mogućnosti, vremenom isprobao, kao što su duboko zamrzavanje i sušenje, i ništa od toga se nije pokazalo kao dobro rešenje. Zamrznuti listovi posle odmrzavanja (za razliku od koprive, recimo) ni približno nisu ono što su u svežem stanju. Takođe ni osušeni listovi nisu se pokazali ni približno kvalitetni kao oni sveži, čak je ovo i lošija mogućnost od  zamrzavanja. Osušeni listovi sremuša gotovo da više i nisu sremuš, već prazni listovi jer sve što vredi naprosto je sa vodom isparilo.

Ipak, eksperimentišući dalje došao sam do sledećeg. Veće količine svežeg sremuša kojeg sam jednom prilikom prikupio naprosto sam izblendao sa vodom. Dobije se gusti ili ređi sok sa potpuno očuvanim sastojcima. Kako iz ove veoma korisne biljke svi sastojci brzo oksidišu i izgube se to je potrebno dobijeni sok odmah uliti u plastične flaše i duboko zamrznuti. Ovaj način se je pokazao najboljim u očuvanju ove vredne biljke, zato se može preporučiti.

Kako je sadržaj soka, slično soku od belog luka, veoma koncentrisan, to bi najbolje bilo sok uliti u flašice od dva i tri decilitra kako bi se odleđena flašica mogla potrošiti u kratkom roku, tokom jednog dana jer nije dobro ponovo ga zamrzavati. Dakle, sav sok treba iskoristiti u što kraćem roku, bilo kao sok bilo kao začin za druga jela, poput krompira, graška, boba i drugog povrća. Svakako ne treba preterivati u dnevnom unosu pošto je, kako je rečeno, sremuš koncentrisana biljka prilično žestokog sadržaja.

Na kraju treba reći da se sremuš može „konzervirati“ i u obliku tinkture što je isto dobar način, ali tu je problem što se tinktura ne pripravlja na baš jednostavan način, a ceo postupak, poželjno je, još jednom ponoviti. A tu je problem plus i alkohol koji služi kao baza tinkture

Ima li gazda dušu?

jahta free

Raditi a ne biti plaćen za svoj rad gore je nego biti mrtav, zapisao je davno Džek London. Danas ove reči zvuče čudno i nemoguće, a autor je – da čudo bude veće – bio osvedočeni ubermenš i sledbenik filozofije Fridriha Ničea!

Ništa normalnije je, u naše vreme, da gazda tretira radnika kao „potrošni materijal“ i kolateralnu štetu. Ode jedan dođe drugi, vrlo važno! Bitno je da radnja radii da se „šuške“ slažu jedna na drugu. To što taj nesrećnik ima porodicu i sitnu decu, njegov je problem. Šta će mu deca kad nije gazda?

Ovakvo stanje, danas rašireno je u svetu, i običan čovek ga prihvata kao „normalan poredak stvari“ iako platu koja život znači nije primio više meseci a dobiće je kada se gazdi ćefne i kada gazdarica, konačno, aminuje isplatu.

Oni hrabri pojedinci (retki kao meteori) koji se usude da zakucaju gazdi na kućna vrata i zatraže svoju krvavo zarađenu crkavicu redovno dobiju batine, istina ne odmah tu ispred vrata, već pošto uđu u raskošno opremljen hodnik i za njima se zaključaju vrata da kojim slučajem ne pobegnu pre „temeljne obrade“ i „izmene ličnog opisa“. Ovakvi slučajevi nisu retkost.

Šta radi uniformisana vlast u ovakvim situacijama kojoj je u opisu posla da štiti građane od napasnika? Pa izaćiće „na lice mesta“da ustanovi šta se „zapravo dogodilo“ (ako i to uradi). Napraviće zapisnik, pa i, u svrhu predstave, možda će i privesti siledžiju ali će ga, budite sigurni, ubrzo i pustiti. Forma će biti ispunjena (ali čak ni to se ne dešava uvek), no poredak stvari ni za dlaku se neće promeniti, a taj je da je gazda vlasnik tela i duše svog nameštenika, i da shodno svom položaju, sa navedenim može da postupi kako želi i kako mu njegova, neretko, psihopatska duševna konstitucija nalaže.

A zna se: vlast je bolećiva spram parajlija, kako i zbog čega sam dragi Bog će znati. Normalnom čoveku ovo će ostati večna tajna, a neki enfan teribl reći će da država i lovatori žive u simbiozi pa nije razumno očekivati da budu jedni protiv drugih.

Vernici skalpela (Petruša bi u Ženevu)

Scalpel-Surgery_83006-150x150 narandža free

– A đe mene riječ, jadan?

– Pa zašta će tebe, Petruša, riječ?

– Kako, zašta će mi?…toliki naši ljudi na položaju u Bijograd…pa da me zapade ijedna aperacija…ne bi ga bogomi kamenila…no, vala, nijedna!

– Jel moooguuućeee?!…ne mogu vjerovati???…Ti dosle nijesi NIJEDNOM aperisana???!!!

– Ja bogomi, nijednom!

– Je li ovo ljuuudiii moguuuućeee???

– (Ne mogu vjerovati???) glas iz publike

– Kad ti velim da je tako…moguće!

– Uuuuuu!!!… pa to je za mene novost!…A od čega si ti bolesna?

– Pa… ne vidim ka najbolje

– (Kako ne vidi?… vidi…vidi) glas

– Ne vidim, jadan, ka nekad…Šta je tebi?

– Oli Petruša da te ja vodim kod mojega kirurga?!… A?

– Oću…kako neću?… taj tvoj kirurg, evo već pet godina aperiše slepo crijevo Milu Marinku… pa šta učinje?… Ništa!… Kake vajde?… Nikake

– Vidjećeš ti kaki je on stručnjak!… samo da ga pronađem…

– Daj, Joviša… ne tandaraj… sjedi dolje!… Ajde!

– Pa đe bi ti Petruša voljela da se aperišeš?

– Ako može, vala, ja bi najviše voljela u Ženevu

– (Aaaaa?!… I ja bi u Ženevu!) glas

– U Ženeeeevu???… Pa da ja to zapišem!… A?

– Zapiši

– I sad, da predložim da se sa našijem ljuđima, gore u Bijograd, počne razgovor o odlasku Petrušinom u Ženevu!… Da se otlen počne… slažete li se?!

– Slaaaažemooo!!!

– Prema tome!… Prema tome!… Sastanak sa dnevnim redom: „Razvoj ovoga kraja“ ovim je – gotov!

Iz tv serije: „Volim i ja nerandže no trpim“

Kako ojačati imunitet?

veverica free Može se komotno reći da je oslabeli imunitet u životinjskom svetu specifičnost jedino ljudske vrste. Nešto kao slab imunitet kod životinja u prirodi naprosto ne postoji! Usled čega dolazi do pojave oslabljenog imuniteta? Svakako, pod broj jedan to je pitanje ishrane. U prirodi, podrazumeva se da svaka životinjska vrsta jede hranu koja joj je namenjena od Boga i od Prirode. Tako bi trebalo da bude i kod čoveka. Nekim neverovatnim i nesrećnim razvojem događaja tokom istorije, dogodilo se da je čovek malo-pomalo svoje autentične namirnice ostavljao po strani i prihvatao surogate, odnosno veštačke tvorevine koje imitiraju hranu i koje su po (veštačkom) ukusu „učinkovitije“ na nepce, odnosno imaju agresivno i „neodoljivo“ dejstvo na naše čulo ukusa. Čovek je, dakle, poverovao da je ono što je veštački ukusno, tj. napadno ukusno (i osim toga šareno upakovano) bolje i korisnije po njegov organizam od onoga što mu je predodređeno, i to je, može se reći, tragična zabluda. I otuda bolesti, koje u prirodi među slobodnim životinjama jednostavno ne postoje. Zamislite da divlji konj, slon ili jelen jedu kroasane sa „eurokremom“, viršle ili sir, i umesto izvorske vode piju koka-kolu ili pivo! Koliko bi dugo bili zdravi sa takvom vrstom hrane i takvim pićima?devojka na konju free Dakle iz ishrane treba odlučno izbaciti SVE namirnice životinjskog porekla a takođe i SVE rafinisane, jer su to nejestive materije, strano telo u ljudskom organizmu. To je prvi i glavni preduslov u preokretanju, odnosno izlečenju (u pravom smislu reči) teških hroničnih bolesti, pa i onih najtežih, autoimunih poput AIDS-a, multiple skleroze ili dijabeta tipa 1. Danas su masovno prisutne iluzije da se imunitet može poboljšati raznim „čarobnim supstancama“ poput raznih kapsula što je samo beskrupulozna vrsta trgovine a daleko od toga da je to rešenje problema. Drugo, sve i da jedemo savršenu najprirodniju hranu ukoliko se malo krećemo opet nećemo biti sasvim zdravi. Čovek je stvoren da se kreće i da radi rukama i nogama, to je njegova priroda, uostalom kao i kod drugih životinja u prirodi. Srna, npr. kada bi samo jela, odnosno pasla travu, i spavala ne bi bila zdrava. Zato životinje zatočene u zoološkim vrtovima najčešće nisu zdrave, i žive – kao i čovek koji ih je u svrhu svoje zabave zarobio – uz pomoć hemijskih lekova.jagode lepa free Samo kretanje odnosno vežbanje u danas popularnim „teretanama“ ili u stanu  (pokraj ispravne ishrane) opet nije dovoljno za zdrav život, tj. dobar munitet. Treba još udisati čist vazduh svakodnevno, a takođe biti više sati dnevno na suncu. Uz to potrebno je unositi dovoljne količne čiste pijaće vode, nikako one iz vodovoda, i spavati u, za spavanje namenjeno vreme, tj. kada padne mrak ili nedugo posle toga jer se tada oslobađa za imunitet neophodni hormon melatonin. Uz gore rečeno neophodno potrebna je emocionalna harmonija tj. život bez stresa, jer sve rečeno malo će biti od koristi ako smo stalno pod stresom i  depresivni. Takođe i pozitivnost i vera u Boga su potrebni. Dakle, imunitet je skup (celina) više elemenata srećno i skladno ukomponovanih, a nikako ispijanje pilula i kapsula, niti unošenje u organizam izdvojenih i ekstrahiranih „čarobnih“ biljaka. Samo CELINA donosi jak imunitet koji nas efikasno štiti od nebrojenih ataka na naš organizam. I na tome treba raditi svakodnevo i istrajno, jer boljeg i efikasnijeg rešenja naprosto – nema.

Isključite televizor na 30 dana

Mozaik zdravlja podrazumeva brojne „kamenčiće“ pravilno složene. Hrana, iako najvažnija, nije dovoljna za optimalno zdravlje, tu je još niz drugih elemenata koje je potrebno imati za složenu celinu koja će funkcionisati na dobrobit i sreću čoveka.  pelzaž sa dugom free

Čovek nije samo fiziologija već je u istoj meri i emocionalno i duhovno biće, zato je potrebno stvoriti sve neophodne uslove da organizam funkcioniše bez smetnji. Skladan emotivni život od bitne je važnosti i zato je potrebno preduzeti aktivnosti u tom pravcu.

Više nego ikada danas smo izloženi mentalnim pritiscima sa svih strana. Politika, koja je naša sudbina, prizvodi širom sveta konflikte koji su danas u eri enormne količine nuklernog naoružanja opsnost po sam opstanak ljudskog roda. Masovni mediji, i njima poznatih razloga, strahote koje se diljem sveta događaju prezentuju nam u svakom trenutku, naročito putem elektronskih medija, pre svega televizije.

Tako uz doručak, uz ručak ili večeru sa „malog ekrana“ neprekidno uključenog, prema nama u dnevnoj sobi, kulja ogromna količina nasilja sa eksplicitnim scenama brutalnosti koje nimalo povoljno ne deluju na naš nervni sistem. Gledamo hipnotisani, mazohistički podnoseći sve grozote koje nam se serviraju.

Masovni mediji sasvim su ubeđeni da tzv. običan čovek uživa u scenama nasilja i destrukcije i to mu svakodnevno serviraju u enormnim količinama. „Radnja“ radi profit se sliva, konflikti se, prema potrebi, i izmišljaju u nedostaku stvarnih, sve da bi se „adrenalin“ konzumenata držao „na potrebnom nivou“.

I kao da nije dovoljno realnih i stvarnih grozota svakodnevnih, proizvode se i fiktivne u obliku filmova i tv serija, tako da ove morbidne robe u svakom trenutku na „tezgi“ ima u izobilju, i što je najčudnije od svega, prodaje se u ogromnim količinama i potražnja nikako ne jenjava. Ovaj neverovatan fenomen zaista nije jednostavno objasniti, pa ni razumeti.

Da li čovek zaista potrebuje nasilje i uživa u tome, jer kako proizvođači tih morbidnosti  tvrde, kada ne može da ga čini on uživa u tome da ga bar gleda i tako se identifikuje sa „junacima“ sa ekrana koji su sposobni za takva „nadljudska“ dela? Sklon sam da verujem da je čovek višedecenijskom, pa i stoletnom dresurom doveden u takvo stanje da mu je nasilje kao neka vrsta droge. Ne verujem da je to čovekova priroda, čak štaviše čvrsto sam ubeđen da se radi o manipulaciji koja je vremenom postala integralni deo sklopa ličnosti kod većine ljudi.WP_20170712_07_58_19_Pro

Kako se otrgnuti od ove začaranosti od ove hipnoze? Kako izaći iz začaranog kruga u kojem zarad nečijeg profitiranja beznadežno tavorimo? Kako sačuvati mentalno zdravlje koje osnov celokupnog zdravlja? Za početak uradimo ono što možemo i što nije neizvodljivo kako na prvi pogled izgleda: oslobodimo se TELEVIZORA. Isključimo ga, zaključajmo daljinski u fioku, i prekrijmo ga nekim čaršavom kako se nekada radilo sa radio-aparatom na našem selu kada neko od ukućana napusti ovaj svet. Tada je to potajalo, prema običajima, 40 dana, no za naš „eksperiment“ dovoljno je i trideset. A kada su naši stari to uspevali možemo i mi. Treba samo istrajati i videćete neverovatne rezultate, osećaćete se posle tog roka preporođeni.

Šta raditi i čime se zabaviti za tih mesec dana? Jedna od stvari jeste slušanje muzike. Pronađite svoju omiljenu muziku iz prošlih vremena koja vas je nekada zanosila i očaravala. Videćete da će delovati sasvim neočekivano, opustiće vas i vratiti u lepša vremena. Dalje, uzmite knjigu koju ste nekada čitali, makar i onu iz obavezne školske lektire poput „Rata i mira“ ili „Seoba“. Otkrićete zaboravljene lepote i delovaće vam sasvim novo, opuštajuće i optimistično, a ovo nam danas fali da bi smo se „unormalili“ i spasili ubitačnog tempa koji nas mrvi i vodi pravo u bolest a zarad fikcija i opsesija nedostojnih čoveka.

I konačno, posvetite se voljenoj osobi, videćete da vam uvrnuti tehnološki izumi uopšte nisu potrebni i da vam oduzimaju dragoceno vreme i, što je daleko gore, uništavaju vam zdravlje najveću dragocenost koju imate.

Voda kao lek

 

Većina ljudi danas pati od hronične dehidracije organizma. Voda kao piće nimalo više nije „in“, a ima nemali broj ljudi je koji uopšte i ne piju vodu!

devojka pije vodu free

U ponudi je bogata „paleta“ pića kojima su ispunjeni rafovi supermarketa. Razni gazirani „osvežavajući sokovi“ , obojadisane šećerne vodice „obogaćene“ kofeinom i drugim stimulansima koji se kupuju u velikim plastičnim flašama i ispijaju neprestano uz „grickalice“ (o ovome će biti posebno reči u nekom od narednih članaka). A ova izrazito štetna pića su još i benigna u odnosu na tzv.“energetske napitke“ sa abnormalnom količinom kofeina, teobromina, teina i ostalih narko-supstanci.

Ovakva pića ni u kom slučaju ne mogu zameniti prirodnu potrebu za vodom jer osim što su u tečnom stanju nemaju druge sličnosti, šak štaviše deluju tako da izazivaju dehidraciju i pored velikog unosa u organizam, jer kofein ima takvo dejstvo da vezuje vodu za sebe.

Da ne govorimo o količinama alkoholnih pića naročito piva i vina koja se sasvim smatraju dobrom zamenom za vodu, što međutim nije slučaj, a alkohol vezuje vodu za sebe poput kofeina i na taj način izaziva dehidraciju organizma koja povlači mnoge bolesti uključujući i najteže poput visokog krvnog pritiska. Treba napomenuti da i stres dovodi do dehidracije pa je stoga neobično važno umeti se izboriti i upravljati stresom, danas veoma prisutnim.

Voda je neophodno potrebna za pravilan rad mozga, takođe i za zdravlje očiju. Dalje, ćelije organizma nikako ne smeju ostati „na suvom“ jer tada dolazi do oštećenja i zato je neophodno piti veće količine pijaće vode, minimum dva litra dnevno a za vreme letnjih vrelina i više od toga. Krv u našem organizmu uz pomoć vode daleko lakše kola krvnim sudovima i na taj način organi ispravno funkcionišu, tako da se niz zdravstvenih problema pa i oni teže prirode poput povišenog krvnog pritiska, a neki autori tvrde da to važi čak i za anginu pektoris (isto je i sa težim oboljenjima očiju poput glaukoma) jednostavnim većim unosom vode brzo eliminišu pa voda u ovakvim slučajevima ima dejstvo efikasnog leka i to sasvim neškodljivog i bez „nuspojava“ tako karakterističnim za hemijske lekove.

Kada telo ostane bez pijaće vode ono u svrhu odbrane vitalnih organa stvara na nekim mestima u telu male „rezervoare“ kako bi omogućilo da ne dođe do kolapsa organizma. Tako, često imamo slučajeve oteklih nožnih zglobova koji su akumulirali vodu „za nedaj Bože“, takođe i kesice ispod očiju su takvi mali rezervoari. I kada osoba sa oteklim zglobovima ode kod lekara zvanične medicine ovaj joj daje preporuku da ne pije vodu „jer je već ima previše“ koja se, po njima, očigledno vidi na zglobovima. Tako nastaje još teža situacija i to zaslugom stručnog lica koje ne vidi da je jedino rešenje unos pijaće vode kako bi organizam funkcionisao na prirodan način i time se oslobodio nevolje u obliku prisilnih radnji koje se manifestuju oteklinama.

Treba na kraju reći da se unošenjem većih količina voća sa velikim procentom vode organizam najbolje opskrbljuje vodom i u tom slučaju potrebne količine pijaće vode znatno se smanjuju. Takođe, neki autori preporučuju umesto izvorske, destilisanu vodu što je, s obzirom na njenu čistoću, prihvatljivo rešenje koje omogućava da organizam radi optimalno.