Pomodne dijete

 

 

centimetar devojka

Sudbina svih moda je ista: za kratko vreme prelaze iz salona u predsoblje. Trajne su samo, kao što znamo, proverene vrednosti, pa je tako i sa ishranom.
Bilo bi naivno verovati da se pomodne dijete plasiraju iz altruizma i nesebičnosti. Činjenica je da je sve što je usko povezano sa velikom zaradom dobro upakovana LAŽ! Tako je i u ishrani, glavnoj čovekovoj potrebi.
Duga je lista „trendi“ dijeta koje su po svom populističkom karakteru lako prijemčive za osobe koje nemaju naviku da misle rođenom glavom već za njih misle novine i televizija, a takvih je, nažalost, i ohoo cifra! Mesna, Proteinska, Paleo ili dijeta pećinskog čoveka, LCHF, UN, Ketogena, Dukanova, Dijeta Južne obale, Zona, ili jedite pravilno za svoj tip, Hrono dijeta itd. itd.
Karakteristika za gotovo sve „spasonosne“ dijete je poznati „jo – jo efekat“ a konzument na kraju avanture sa „najnovijom novom“ dijetom doživljava golemo razočaranje koje koje ga prati do novog „otkrića“ koje će se opet završiti na identičan način. Začarani krug.
Sećam se priče od pre nekih pet-šest godina jedne tv voditeljke koja je neko vreme provela na jednoj od „trendi“ haj fet dijeta i, na svoju veliku sreću, na vreme se trgla i spoznala svoju tešku zabludu. Izjavila je da se gorko kaje i da ne može da poveruje kakvu je glupost napravila umalo teško oštetivši svoje zdravlje zarad vitke linije.
Suština svih pomodnih dijeta je ista: jesti gurmanski i neograničeno a ostati vitak i zdrav! Što da ne ako se može. A tvorci „čudesnih“ dijeta rezolutno uglas tvrde: može se! Što bi se reklo i jare i pare! Bilo bi zaista lepo kada bi tako nešto stvarno funkcionisalo, ali nažalost: tako ne ide. centimetar 3
Promoteri (ne treba imati u tom pogledu iluzija) tih besmislenih, ali neretko i krajnje opasnih načina ishrane odreda su prefrigani i beskrupulozni likovi koji uvek igraju na proverenu kartu koja dobija, a ta je: bezgranična ljudska lakovernost, pa i glupost! I na žalost, u pravu su! Glupih i lakovernih uvek je bilo i biće, i što im naročito pogoduje, ta „ciljna grupa“ uopšte, brojčano nije za zanemarivanje, čak štaviše neobično je brojna.
Dakle, „laganica“ je propagirati bizarne pa i morbidne nutricionističke ideje, treba samo biti uporan u svojoj nečasnoj raboti i uspeh je zagarantovan.
Šta je neprihvatljivo kod visokomasnih dijeta?
Ne treba biti nutricionistički genije pa videti da su masnoće u krvi preko malog procenta stvarno potrebnih i, naravno nezasićenih, koji je oko cifre pet a maksimalno deset, čine goleme štete, i izazivaju najteže hronične bolesti poput dijabetesa, bolesti srca i kancera.
Uobičajeni procenat unosa kalorija iz masti danas u „zemljama obilja“ je između 40 i 45 što je daleko iznad potrebnog i otuda gro zdravstvenih nevolja današnjice. Treba podvući da nisu opasnost samo zasićene masnoće životinjskog porekla već su to i nezasićene „poli“ i „mono“. U ovu zamku neretko upadaju i vegani u čvrstoj veri da pošto su masnoće koje unose biljnog porekla iz orašastih plodova i semenki unos se može konačno podesiti prema apetitu a ne prema zakonitostima! Pa tako procenat unosa ide i do neverovatne cifre 80!
Dakle, glavna zabluda koja datira još od rodonačelnika ovog bizarnog (da se blago izrazim) shvatanja ljudske ishrane, Roberta Atkinsa, jeste da masnoće i proteini životinjskog porekla mogu biti za čoveka glavno pogonsko gorivo!
Zašto čovečiji organizam ne može raditi na masnoće i proteine? Iz prostog razloga što je čovek po prirodi frugivor, odnosno voćojed. Orangutan koji ima identičan probavni aparat ljudskom, u prašumama Bornea povazdan jede zrelo voće i zanemaruje satnicu, što mu, naravno, ne škodi. Jede naprosto kada je gladan i pet puta je jači od svog degenerisanog dalekog potomka koji jede u 8, zatim u 13, pa u 18 i konačno, ponekad se nakrka u 20 pred spavanje! I taj čudni daleki potomak sa svojim superiornim organom imenom mozak koji je stvorio nezamisliva čudesa, čvrsto je uveren da je SATNICA bitnija od onoga što unosi pa bilo to i smeće od hrane koja u najvećem procentu današnje ishrane prevladava! Bitno je da se samo drži satnice! devoka sa vagom
Zašto moda malog unosa prostih šećera iz voća a velikog unosa masnoća i proteina nije u službi zdravlja? Ako telo lišimo prirodnog goriva, jednostavnih voćnih šećera, ono je da bi održalo život prinuđeno da sagoreva masnoće i proteine i da se tako prisilno preorijentiše na novo i neprirodno gorivo. I naš fleksibilni organizam, u početku to uspešno i radi. Ide to tako jedno vreme, uz veliku cenu u obliku obilne proizvodnje otrovnih nuzprodukata jednog takvog neprirodnog procesa koji se zovu KETONI.
Da bi naši bubrezi koje smo ovim „trendi“ činom doveli u nezavidnu situaciju, mogli da izbace ove otrove iz organizma koriste u tom mučnom procesu bitne minerale kalijum i kalcijum. Zabrinjavajuće niske količine, u projektovanoj situaciji, ovih minerala u krvi dovode do opasnih srčanih aritmija koje mogu da se završe i fatalnim ishodom.
Tako imamo stanje KETOZE kad se metabolizam hranljivih materija „prešaltuje“ od primarnog korišćenja glukoze tj. prostih voćnih šećera, na primarno korišćenje masnoća i proteina u rečene svrhe. To rezultira nizom upozoravajućih simptoma uz istovremeno opadanje težine i „topljenje“ posloženih masnoća, najčešće oko struka. Ti siptomi su sledeći: glavobolja, opšti umor, iznenadna slabost, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, nesanica, bolovi u stomaku itd. Ali za tako efikasno skidanje kilograma uz gurmanluk čovek će nešto i pretrpeti, logika je ovog načina.

Kratkoročni rezultati su „fascinantni“ i „mimo svakog očekivanja“. Ali dugoročni su ponešto drugačiji i nimalo spektakularni! Javlja se čitav niz ozbiljnih problema kao što su: nedovoljan unos vitamina i minerala sa svim teškim posledicama, srčani poremećaji poput aritmija, povišenje krvnog pritiska, abnormalni rad bubrega i jetre. Konačno, stižu teške bolesti kao što su srčani udar, šećerna bolest, kancer, osteoporoza, giht i niz drugih. Neretko dolazi čak i do iznenadne smrti! A sve zbog mode! centimetar 2
Ovaj proces može se porediti sa poznatim načinom kako se na našem selu ponekad koristi osnovna poljoprivredna mašina – traktor. Kao što znamo, rečeni traktor projektovan je i sagrađen da radi na dizel gorivo. Međutim kako je ljudima na selu ovo gorivo skupo a postoji nešto nalik na njega imenom lož-ulje, puno jeftinije. Seljak rezonuje: kupiću to jeftino „gorivo“ iako i nije za traktor, završiću posao oko setve, a traktor će valjda preživeti ionako nije baš u najboljim godinama, zapravo je „pred penzijom“. I tako sipa u rezervoar to „povoljno gorivo“ i traktor zaista ide, ne baš savršeno, „kašljuca“, ali ide.
Pozavršava on tako jesenje radove, ali istovremeno i dokusuri svoju mašinu koja je mogla i tako „matora“ još godine i godine da mu služi. Ispada, skuplja dara nego mera, što bi se reklo. Sve ima svoju cenu, nepisano je pravilo koje uvek važi.

Zašto češće oboljevamo u zimskim mesecima?

 

 

šipak free

Ovih dana mnogo je ljudi sa prehladom manjeg ili većeg intenziteta. Zašto se to događa baš sada, u ovo doba godine? Obično možemo čuti standardno: vlada VIRUS! I, ako smo u blizini „zaražene“ osobe preći će i „zakačiće“ se i na nas.
Koliko je ovo zaista ispravno gledište?
U poslednjih pet-šest godina nisam imao nikakvih prehlada što, pretpostavljam, dugujem ispravnoj prirodnoj ishrani. Ipak, pre nekoliko dana i mene je „zakačilo“, istina u manjoj meri nego kolege u kancelariji, koji su odreda jedan za drugim „šmrkali“ (da upotrebim tu prostu reč koja se koristi najčešće na selu) no uglavnom – sem jednog izuzetka – podneli su tu nevolju stoički bez odsustva sa radnog mesta. I svi, ili gotovo svi,ubeđeni su da su „zaradili“ virus jedni od drugih, ili pak u susretima sa osobama van kancelarije.
Mene je, na sreću, „moj virus“ držao samo dva dana i napustio me je, pretpostavljam, nezadovoljan staništem, i otišao u potragu za boljim.
Koliko je tačno, uobičajeno mišljenje o bacilima i virusima kojeg se drži 99 % ljudi, danas? Po mom višedecenijskom iskustvu i teorijskim saznanjima opasnost od virusa za iole zdraviju osobu, zapravo i ne postoji! Virusi, odnosno bacili i bakterije naseljavaju se i nalaze, za njih, plodno stanište u ozbiljnije zagađenim, acidoznim i zapuštenim organizmima koje detektuju kao trulež, a njihov je prirodni posao da takvu masu razaraju (razlažu) i transformišu u neživu materiju, što je na neki način čišćenje prirode, šire gledano.
Sličan slučaj je npr. kada orlovi – lešinari u prirodi za svoju osnovnu hranu koriste uginule životinje i na taj način čiste prirodu pa su zbog toga i zakonom zaštićeni.
Kod zdrave, ili relativno zdrave osobe, rečeni bacili, virusi i bakterije ne nalaze plodno tlo i odlaze dalje tamo gde im je privlačnije tj. kod organizama u propadanju.
Gornju tezu potkrepljuje i moj slučaj od pre dva-tri dana. Prehlada slabijeg intenziteta koja me je pohodila, dokazuje mi da je moj organizam u velikoj meri ČIST, što je, kao što je napomenuto, rezultat pravilne, prirodne ishrane.
Ipak, danas među ljudima savim čist organizam jedva i da postoji s obzirom, pre svega, na smeće od hrane koje lakomisleno unosimo, ali tu su još i drugi faktori poput, na prvom mestu, zagađenog vazduha.paprika free
Zašto oboljevamo, najčešće tokom zimskih meseci?
To je, najverovatnije, zato što je čovek kao vrsta, biće tropskih predela, to je njegova pradomovina. Hladnoća čoveku ne prija, i zato što severnije ljudi žive to su bolesti respiratornih organa prisutnije. Tako, nedostatak sunčanih i toplih dana direktno se odražava na stanje zdravlja.
Šta je, zapravo, prehlada?
Ako odbacimo, sveprisutnu „teoriju virusa“ koja teško da je nešto više od komercijalnog trika, (ali, uverili smo se onomad da može poslužiti i kao odlično sredstvo globalnog zastrašivanja) doći ćemo do realnijeg zaključka koji se, ukratko, sastoji u sledećem: svi mi u sebi nosimo manje ili veće količine otpadnih materija i otrova raznih koji se iz organizma eliminišu putem naša četiri organa za izlučivanje: creva, bešike, pluća i kože. Otpadnih materija u maloj meri ima i pokraj savršene prirodne ishrane jer brojne ćelije organizma svakodnevno izumiru i zamenjuju ih nove. Te ćelije, ali i drugi otpad (ne računajući hranu) kao onaj unešen disanjem, mora se izlučiti van organizma. I kada naši organi za izlučivanje ne uspeju to da „odrade“ otpad tj. otrovi talože se na raznim mestima u organizmu, često i u plućima. Najednom se sav taj otpad pokrene, a to se dogodi najčešće dejstvom određenih metereoloških prilika tj. kada naiđe hladno vreme, ne mora ni biti posebno hladno već specifična promena vremena utiče na naš organizam tako da je potrebna posebna adaptacija. Samo savršeno zdrava i čista tela tu promenu ne dožive traumatično, ali takvih je zanemarljivo malo. Što je posebno zanimljivo, nekad čak i obična promaja je dovoljna za veće potrese organizma, pa tako izražen strah kod našeg naroda od rečene promaje nije sasvim bezrazložan. đus free
Posloženi otpad se tada zatalasa i traži izlaz, iz pluća pre svega. I zavisno od količine otpadnih materija imamo manji ili veći problem. Najmanji je obična prehlada kada nam stalno curi iz nosa i pritom kijamo. Na taj način pojačano lučimo sluz tj. otpadne naslage iz pluća. Naravno ima i mnogo jačih manifestacija, u medicini uredno klasifikovanih kao: influenca (grip), bronhitis i pneumonija (upala pluća).
Često se može čuti: prehlada mu je „sišla“ u bronhije ili, daleko bilo, u pluća i dobio je upalu, što je narodni izraz bez zalaženja u detalje koji govore o količini šlajma i otrova u respiratornim organima. Zato se kod starijih osoba „običan“ grip neretko završava i tragično, a još opasniji su bronhitis ili upala pluća koji su, po svemu sudeći, izraz drastično nakupljenog otpada u tom našem važnom organu.breskve free
Dakle, probleme sa organima za disanje u najvećoj meri možemo da preduhitrimo na jednostavan način držeći ih čistim, ili relativno čistim, a to se najbolje postiže unošenjem ispravne prirodne, neprerađene hrane. Bolje je sprečiti nego lečiti. Ili kako dr Kolin Kembel kaže: gram prevencije jednak je kilogramu leka.