Avokado (Aligator kruška)

avokado 2 wiki

Ovo neobično tropsko voće kod nas nije posebno omiljeno, možda i iz razloga njegove – za naše poprilično endemične prilike – povisoke cene od, evropskom valutom izraženo, ravno pet eura za kilogram! Tako, većina ljudi, i pored (barem u prestonici) solidne ponude, nije imala prilike ni da ga proba.

U krugovima veganskim avokado je nezaobilazan, pogotovu onih gurmanski orijentisanih kakvih je, čini se, pretežno.Velikom broju, ako ne većini vegana, jela od voća i povrća su nedovoljno ukusna, još manje pikantna pa su stoga u stalnoj potrazi za biljnim namirnicama koje bi u potpunosti zadovoljile njihovo prefinjeno čulo ukusa, godinama neretko i decenijama stimulisano i nadraživano žestokim začinima, pa i pojačivačima ukusa posebno opasnim po zdravlje, što je u pravom veganstvu sasvim eliminisano kao nepotrebno.

Da ne govorimo o tome da je kod eksplicitnih vernika masnoća svih boja i porekla, Atkinsovih sledbenika bezbrojnih raskola, avokado veoma cenjen, a mnogi veruju, da je u ovom kruškolikom tamno zelenom voću „spas“ i velika mogućnost gurmanskog uživanja bez granica. Jer, ako slaninica i duvan-čvarci permanentno i otvoreno gurmanu rade o glavi, avokado sa svojih „samo“ 77 % masnoća, uz to nezasićenih, biljnih to jest sasvim prirodnih moguće je ubaciti u sva postojeća jela i specijalitete, pa i prosto namazati (kao nekada svinjsku mast) na hleb bez imalo griže savesti u tvrdoj veri da je neškodljiv.

Pa tako imamo zapanjujuće visoke procente dnevnih unosa masti od čak 80 % unešenih kalorija iz ovog makronutrijenta! Ako znamo da je prosečan unos masti u konvencionalnoj i sveprisutnoj „nezdravoj“ ishrani nešto iznad 40 % a da je zdrava, i organizmu potrebna i korisna količina istih tek 5 a maksimalno 10 % onda ovih 80 a ponekad čak i koji procenat iznad te nemoguće cifre predstavlja ništa manje od suicida u svrhu uživanja!

Tako, spletom čudnih okolnosti ovo masno voće dobilo je tretman ekskluzive i koristi se na stotinu načina u raznim ponekad i neverovatnim „kreacijama“ , raznih putera, namaza, umaka, sosova, kremova, maslaca, šejkova… A takve pikanterije, u krajnjem, dovode do gore opisane izrazito opasne situacije.

avokado 3 google

Zaista, od avokada teško se može naći prirodniji izvor mononezasićenih i polinezasićenih (omega 3) masnih kiselina, ali naš organizam će od tog savršenog ploda imati koristi samo ako dobije veoma mali unos koji – jednostavno prikazano – dnevno iznosi jednu polovinu ploda samo! Ali šta ćemo sa onom drugom polovinom? Oksidisaće ako je ostavimo za sutradan! Zar nije bolje „da se ne baci“ (a nije baš jeftina) da je odmah „spakujemo“ u stomak, jer „od viška glava ne boli“.

Bogami boli i te kako, jer u našim arterijama sva mast iznad potrebne male količine opasnost je po živu glavu i živo srce! I po našu bitnu žlezdu gušteraču, takođe. Bila zasićena, polinezasićena ili mononezasićena – u velikoj količini – mast se „zabunkeriše“ ispred naših brojnih ćelija i ne dopušta insulinu da glukozu, gorivo na koje funkcionišemo dostavi rečenim ćelijama! U tome je problem!

I onda smo stalno bez prave snage, malaksali, bezvoljni, , apatični, bez poleta. I to nezdravo stanje koje vodi u dijabetes pokušavamo razrešiti – čime drugim  nego  – stimulansima raznim iz „bogate palete“ istih. Kofein, tein, teobromin, alkohol, beli šećer itd. itd. Začarani krug i vrzino kolo takvim razvojem događaja nam „ne gine“ a sve zbog zadovoljenja ukusnih pupoljaka i lažnog osećaja sitosti i „snage“ koja to zapravo i nije, već je pre iluzija i privid.

Tako, neretko imamo paradoksalnu situaciju, da u stvari, između LCHF gurmana i nekih vegana stvarne razlike i nema! I jedni i drugi svoj jadni organizam prisiljavaju da radi na neprirodno gorivo – masnoće! A to, neretko, proizvodi teške pa i fatalne posledice!

Dakle, ovo ukusno, neslatko voće najbolje je jesti bez bilo kakve obrade i prerade. Naprosto kašičicom polagano se sladiti tom, dodeljenom nam jednom polovinom. To je sasvim dovoljno za jedan dan, a sutra možemo pojesti i onu drugu koja nas mami iz frižidera. A da se ne bi promenila to jest oksidisala možemo je spakovati u vakuum kesu ili isto takvu posudu koje postoje u ponudi na tržištu. Ili pak tu drugu polovinu uz dodatnih još par odmah pretvoriti u kakav ukusan namaz kakav je npr. gvakamole, kojeg sutradan ne treba smazati čitavu teglicu, već ga koristiti štedljivo i uzeti manju količinu a ostatak vratiti u frižider.

Za one koji bi da naprave rečeni namaz meksičkog porekla evo recepta.

Dva avokada normalne veličine iseći na parčiće i propasirati najbolje viljuškom da ne bi se pretvorio u potpunu kašu, i u smesu ubaciti ljutu papriku alevu ili svežu usitnjenu takođe ljutu, dva omanja paradajza naseckana, glavicu naseckanog crvenog luka, malo morske ili (ako je autentična) himalajske nerafinisane soli, dve kašike limunovog soka i malo bibera. Sve pažljivo izmešati. Nije potreno upržavati pošto avokado ne podnosi dobro prženje.

Ovo čudesno voće obiluje vitalnim materijama neophodno potrebnim našem organizmu. Između ostalog ono po čemu se avokado posebno ističe jeste veća količina kalijuma bitnog baznog minerala. Zatim ima kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, fosfora, bakra, cinka, natrijuma i selena. Takođe sadrži i C vitamina, ali i  A, E, B1, B2, B3, B5, B6, K. Isto tako sadrži folnu kiselinui, obiluje vlaknima i naravno najviše ima biljnih masti 77 % i nešto malo proteina i ugljenih hidrata odnosno voćnog šećera.

 

 

Čišćenje svesti (Lepote korporativnog sveta)

 

 

Kao što je potrebno čistiti organizam od otrova, otpada i taloga industrijske hrane i drugih zagađivača, isto tako je neophodno čistiti i SVEST od nanosa korporativnih i državnih (u širem smislu) medija koji nas svakodnevno onečišćuju i truju.
Svi smo podvrgnuti permanentnom procesu propiranja mozga žutilom isto takvih medija koji su u službi, pretežno, onog što je nakaradno i bolesno u današnjoj civilizaciji zašloj debelo u ćorsokak.


Može li se ostati čiste (a i zdrave) glave ako sebe svakodnevno trujemo i zagađujemo novinama, časopisima i televizijskim programom u kojima nema ni grama zdrave i čiste pameti, i kojima je zadnja misao da od nas naprave sluđeno stado poslušnika kojim se može upravljati kao što dete upravlja automobilčićem na daljinski.
Može li se živeti bez ludačkih reklama koje nas prepadaju od jutra do ponoći iz svih medija?
Ako odlučite da ne kupujete žute novine (a sve su takve!) i da se ratosiljate televizora, i zbog muzike koja opušta pređete na radio u nadi da ćete bar tu biti bez agresije zvane reklama, grdno ćete se razočarati! I tu je agresivna, vašarska dernjava jednaka kao i u ostalim medijima, a sve u svrhu promicanja artikala koji ne vrede pišljiva boba, jer da vrede reklama im ne bi ni trebala.
Danas ima predloga da, oni koji to mogu, koji imaju vlast i odlučuju o našoj sudbini, zabrane reklame kao takve!
Promislivši o toj nesvakidašnjoj ideji, došao sam do zaključka da je veoma dobra i korisna i da bi tim plemenitim činom nivo mulja u našim jadnim glavama drastično opao kao što vremenom opada mutna voda posle majskih poplava.


Ostalo bi tako još onog političkog taloga koji se svakodnevno taloži, a kojem je svrha da nas ubedi da bez posredovanja birokratije naši životi ne bi mogli da opstanu. Ako nas „avangarda radničke klase“ kako se nekada govorilo ne povede „u svetlu budućnost“ mi ćemo se pogubiti u tmini svakodnevice ovako neuki i posvemašnje neznalice koje ne znaju šta je za njih dobro i korisno.
Ne znaju da je „dobro“ plaćati besmislene namete i rintati od jutra do mraka za crkavicu sa kojom se ne mogu podmiriti osnovne životne potrebe, kao što su hrana i odeća. Da su „dobro“ “slobodne zone“ oslobođene zdrave pameti, da je „dobro“ pustošenje prirode i oranica zarad nečijeg profitiranja i jesti GMO „hranu“ iz istog, „uzvišenog“ razloga. A da je „loše“ ako nam plate omogućavaju da živimo bez drhtanja pred sutrašnjim danom. Da je ideal crkavati zbog nedostatka novca za osnovne potrebe i u beznađu drogirati se alkoholom, nikotinom, kofeinom, lekovima…
Kako očistiti sopstvenu glavu od rečenih smrdljivih nanosa?
Veoma jednostavno: odreći se novina, radija i televizije. Da, i tzv.“društvenih mreža“ jer i tamo nije mnogo bolje, i puno je ludila svake vrste iako je privid da se tu okupljaju „borci za slobodu“, no pod tom firmom puno je sujete, isključivosti, agresije pa i svesnog zamagljivanja stvari i „dopune“ zbunjenosti koje i onako ima „za izvoz“.
Pa šta onda čitati i gledati?
U te svrhe postoje zapisi čestitih ljudi koji su nesebično stvarali u cilju da nam pomognu da razjasnimo misteriju življenja. Da pronađemo sebe i smisao postojanja. (Fejsbuk nam u tome neće pomoći!)

SOS tabla free
Da, treba čitati knjige (i gledati filmove) ozbiljnih, normalnih i čestitih ljudi (jer život nije šala) od najranijih vremena pisane reči pa do danas. To može izgledati „teško“ i „neizvodljivo“ ali, u stvari, sasvim je lako i veoma izvodljivo, pod jednim uslovom: da sebi želimo dobro, i da malo – za promenu – radimo u svoju korist, a ne u korist svoje štete i u svrhu povećanja salda na bankovnim računima raznih belosvetskih korporacija i nihovih pajtaša poput države u širem smislu reči.
U suprotnom i dalje ćemo taljigati po starom na radost profitera i onih koji u destrukciji, mraku i mržnji vide svrhu čovečijeg bitisanja na zemlji.