Bogata letnja salata

 

Za ručak ili ranu večeru (oko 18 sati) u ovo letnje doba, možemo napraviti obilniju salatu od sezonskih plodova koja može podmiriti naše potrebe za mineralnim solima u velikoj meri.

Ono što češće praktikujem ovde bih da preporučim ljubiteljima prave , dobre hrane koja je izvan začaranog kruga industrijske proizvodnje kvazi – hrane koju smatramo „istinskom“ a da ni sami ne znamo zašto. Резултат слика за salate

Za jednu osobu potrebno je:

400 grama kukuruza šećerca, najbolje proizvedenog u vlastitom vrtu. Alternativa je od proverenog proizvođača, a manje pogodna varijanta je onaj iz zamrivača velikih marketa, mada i on može da prođe.Zatim dva omanja paradajza ili jedan oveći, po mogućnosti organik. Jedna glavica crnog luka, jedan kornišon, pola ljute paprike, malo maslinovog ulja i eventualno malo morske ili (ako je prava) himalajske soli.

U dubljoj posudi usuti mladi kukuruz, iseći paradajz na male kriške ili sitnije parčiće, narendati luk, naseckati ljutu (ili onu bez ljutine) papriku i krastavac. Preliti sa dve kašike ulja i malo zasoliti. Sve dobro i pažljivo izmešati.

Ovo je manje radikalna varijanta, pogodna za one koji tek ulaze u svet veganstva, a za one „istrenirane“ i beskompromisne, ova salata može biti bez ulja, soli i luka i sa više „slatke“ paprike. Ostalo ostaje u željenim količinama prema apetitu i zdravstvenoj formi.

Prijatno!

 

Letnje čišćenje organizma uz pomoć lubenica

 

Резултат слика за lubenice

Leto je dobra prilika da svoj opterećeni organizam temeljno očistimo a da nam taj poduhvat ne predstavlja nelagodu i opterećenje već, štaviše, prijatnost.

Ovo doba godine obiluje plodovima zemlje kojih na našem selu ima (još uvek) u priličnoj meri prirodnih naročito samoniklog voća ali i zasađenih koji se tradicionalno uzgajaju, barem za svoje potrebe, bez hemije, nesreće našeg vremena.

Jedna od najvrednijih biljaka odnosno plodova jeste lubenica koja je kod nas oduvek popularna, istina kako vreme prolazi sve manje zahvaljujući prehrambenoj industriji i njenom ofanzivnom nastupu sa svojim brojnim artiklima „veštacima“ kojima većina ljudi nije u stanju da se odupre.

Živimo u vremenu kada količine hrane (sve više, ispod svakog kriterijuma, niskog kvaliteta) koje unosimo, prevazilaze normalne potrebe organizma tako da se naši probavni organi – koji su osnova zdravlja – ne uspevaju izboriti sa tim enormnim količinama.

Nažalost, u našoj kulturi nema ustaljenog običaja da se organima za varenje da odmora barem jedan dan u mesecu, još bolje nedeljno, kada će biti oslobođeni titanskog napora da se izbore sa neverovatnim materijama kojima ih nerezonski i neracionalno opterećujemo. Tako, na zidovima creva talože se ostaci neasimilovane hrane što ima izrazito loše posledice po zdravlje jer se te otpadne materije putem krvi prenose po čitavom organizmu.

Još manje postoji tradicija ispiranja creva tj. klistiranja o čemu svedoči neverovatana činjenica da se u čitavoj golemoj prestonici (kako li je tek u unutrašnjosti?) ne može pronaći adekvatan uređaj za rečenu operaciju temeljnog čišćenja, već umesto traženog proizvoda dobijamo zbunjena lica prodavačica (bez)brojnih apoteka kojima tako nešto niko ne traži. Резултат слика за lubenice

Sezona godišnjih odmora idealna je prilika da svoj način ishrane preko svake mere neadekvatan i zdravlju nepodoban, „popravimo“ i barem za deset-petnaest dana upristojimo i normalizujemo tu bitnu i neodgodivu svakodnevnu potrebu.

Voće je za čišćenje organizma „izmišljeno“ a uz to je i hrana koja u sebi sadrži gotovo sve potrebne materije za pravilan rad organa i optimalno zdravlje.

Naš organizam potrebno je držati u dobro hidriranom stanju jer to omogućuje da organi rade relaksirano i bez nepotrebnog naprezanja koji ih slabi i vremenom dovodi do potpune iscrpljenosti što se manifestuje stanjem koje, uobičajeno, zovemo „bolest“.

Za hidrataciju voće je idealna hrana jer sadrži veliki procenat savršene vode koji je najčešće oko cifre 95 a neretko i više od toga! Od sveg voća, lubenice su sa svojim hranljivim materijama i količinom vode najbolje za letnju ishranu koja je, istovremeno i temeljno čišćenje.Najviše sadrže, od vitamina provitamin odnosno beta karotin izuzetno bitan za nesmetan rad celog organizma a takođe i jedan od najvažnijih minerala kalijum sličnih osobina. Ovo su, što je možda manje poznato, najprisutniji vitamin i mineral u svem voću  i lisnatom povrću, otuda velika moć ove vrste hrane na naš organizam.

Jedan od problema kojim su opterećene osobe koje se hrane sirovom hranom (voćem i povrćem) jeste baš to obilje vode, što u današnjem frenetičnom tempu i jurišu na tvrđavu profita, u gradskim uslovima otežavajuća okolnost jer je potreba za toaletom bitno veća u odnosu na osobe koje se hrane koncentrisanim proizvodima kojima konstantno imaju stanje dehidracije i zatvor creva, idealna situacija za pravljenje biznisa jer je potreba za toaletom neobično retka, čak nije ponekad ni svakodnevna, što je, treba li reći, suprotnost prirodnim potrebama čovekovim.

Zbog rečenog, godišnji odmor kako na selu, tako i na moru možemo iskoristiti na pravi način hraneći se u najvećem procentu rečenim voćem, najbolje samo lubenicama.Резултат слика за lubenice

Koje količine dnevno možemo unositi? Kod vegana one su neuobičajeno velike i idu (zavisno od telesnih proporcija i aktivnosti, kako fizičke tako i duhovne, odnosno emocionalne) do sedam, osam pa čak i do deset kilograma! Naravno osobe nenaviknute na voće neće moći ni približno toliko unositi zato je potreban kraći period privikavanja od dva-tri dana koji možemo započeti pred polazak na odmor na taj način što ćemo probavne organe osloboditi masnoća koje sa voćem nimalo nisu u dobrim odnosima za šta se, po inerciji i prenagljeno, optužuje voće a problem je, zapravo, u masnoćama raznog porekla.

Deset dana možemo izdržati samo na lubenicama, o kojima je ovde reč, čime ćemo svoj probavni aparat temeljno pročistiti. Naravno, ovo važi samo za zdrave, odnosno, relativno zdrave osobe dok se kod obolelih teže može primeniti zbog pojave naglog otapanja -u dugom periodu posloženih-toksina diljem organizma, zato je za njih potrebno prisustvo stručne osobe (nutricionista odnosno dijetetičar) koja će nadgledati proces čišćenja i intervenisati kada je potrebno, kako ne bi došlo do ozbiljnijih zdravstvenih nevolja.

Zato, ukoliko se pojave problemi treba preći na uobičajenu kuvanu hranu, ili za ovu priliku poboljšanu izbacivanjem namirnica životinjskog porekla, i možda još važnije, rafinisanih poput ulja, belog brašna i belog šečćera koje treba zameniti nerafinisanim.

Ako želimo savršenu ishranu sa svim potrebnim mikronutrijentima (minerali, vitamini, enzimi i fitohemikalije) onda to možemo postići tako što ćemo sa sobom na odmor poneti neki kvalitetniji blender.

Umesto, kako je uobičajeno vode, koristićemo lubenice tako što ćemo prvo u blender ubaciti njih pa onda neko zeleno povrće poput spanaća, zelene salate, blitve, raštana ili neku od kupusnjača. Sve dobro izblendamo i dobija se veoma ukusan napitak koji možemo pijuckati tokom celog dana a koji ima sve potrebne materije za savršen rad organizma.

Količine koje ćemo dnevno popiti prilagodićemo našem zdravstvenom stanju. Što je ono bolje količine će biti veće i s obzirom na letnje doba i znojenje idu tri, četiri pa čak i pet litara, što nije tako preterana količina kako na prvi pogled izgleda s obzirom da nam je to istovremeno i hrana i piće.

I kada se vratimo sa sela ili sa mora u grad bićemo gotovo druga osoba:lagana, poletna i puna energije. Optimistična i spremna za nove izazove. Zato vredi se potruditi jer rezultat, obično, premašuje sva očekivanja.

 

Hunza narod ili ljubav prema životu

Image result for hunza narod

Na granici između Pakistana i Indije živi, za današnje prilike, sasvim neobičan narod, u svetu poznat pod imenom Hunza što je i naziv „doline stogodišnjaka“.

To su, dakle, ljudi koji su dugovečni, što „ostatku sveta“ izgleda posve čudno pa i neverovatno jer je opšteusvojeno da je čovek kratkoveko biće koje iz tog razloga treba da grabi sve što se ugrabiti može ne bi li sebi ulepšao tih pet-šest decenija, koliko se smatra da živi „stvarno“ dok ne onemoća otrovan prizemnom hedonijom bez granica.

I da nije ovih jednostavnih, vitalnih i biofilnih ljudi, mi „hipercivilizovani“, stimulansima do grla nakljukani Evropljani, ne bi smo ni znali prostu istinu da čovek ipak nije tako bedno kratkovek kako je opšte mišljenje, i da može znatno duže požiiveti, naravno, ako ima volje i želje za tako nečim.

 

To Image result for hunza narodda žene Image result for hunza narod rađaju u šezdesetim a muškarci su potentni (bez „vijagre“) i u osamdesetim „civilizovanom svetu“ još uvek izgleda kao kakva fantastika, pa se poslednjih nekoliko decenija put doline Hunza kreću kolone znatiželjnih među kojima je i tzv. naučnika koji u životu jadva da drugo šta rade osim što dumaju, što i nije najgore kada bi to vodilo kakvom boljitku i traženju svetla na kraju tunela u kojem je „civilizovani“ čovek već odavno u dobroj meri zahvaljujući i zabludama nauke i „otkrićima“ industrijske „nauke“ kojoj je jedina svrha da služi gomilanju dolara i evra malom broju individua a na štetu preostalih 95 % kojima je na pameti samo jedno: da i oni jednoga dana dospeju među „gornjih deset hiljada“ ,odnosno, u tih pet procenata bogomdanih!

Da može drugačije, jasno i na prvi pogled pokazuju prizori iz života Hunza naprosto uslikani napravama koje svaki pripadnik „civilizovanog sveta“ nosa sa sobom kao što puž nosa svoju kućicu.  Image result for hunza narodImage result for hunza narod

Slike koje pristižu na naše blješteće sprave deluju nam nestvarno pa i zapanjujuće. Vidimo ljude svetlih očiju, čiste kože, širokog osmeha sa zdravim zubima, naprosto SREĆNE! Ti „prosti“ ljudi koji se ne razumeju mnogo u marketing i koji nisu fascinirani samokotrljajućim limenim prevoznim sredstvima, izgledaju nam kao bića sa neke srećne planete gde vladaju neke drugačije vrednosti, kao npr. da čovek treba da jede ono što mu je po Prirodi i Bogu namenjeno, da se svakodnevno kreće na čistom vazduhu i suncu, da ide na počinak kada padne mrak i da ustane odmoran sa prvim zracima sunca. I da, pre svega, voli.

Ovaj zdravi, sveži i lepi narod deluje kao prekor našem „kulturnom“ bekstvu od života i ljubavi, i našem kukavičluku i strahu od pravog života koji izbegavamo služeći se izrazima „kulturan“, „civilizovan“, „progresivan“ koji nisu ništa više od fikcija smišljenih da opravdaju životarenje bez smisla i svrhe, bez truda i napora da se shvati suština našeg bitisanja na Zemlji.

Šta jedu Hunze i čime se bave u životu?

Vidimo, a to su potvrdila i naučna istraživanja,Image result for hunza narod Image result for hunza narodda ovi spontani ljudi, bistrih glava i skladnih tela, uglavnom jedu sirovu hranu, pre svega voće i povrće. To im je glavna hrana, s tim što su ti plodovi zemlje, zaista voće i povrće a ne industrijski produkti koji vizuelno fingiraju plodove a u stvari su veštački proizvedeni artikli namenjeni isključivo profitiranju koji se, odnekud, nazivaju „namirnicama za ljudsku ishranu“.

Za vreme sezone rečeni plodovi proizvedeni prirodno, koriste se netom ubrani sa drveta, i u organizam uneseni u sirovom stanju koji – dokazano je našom „poštenom naukom“ – najbolje prijaju ljudskom organizmu.

Tako je za letnjih i jesenih meseci. Po zimi to se voće, veoma često zrele kajsije na suncu i vetru sušene, koristi prethodno potopljeno u čistu vodu bez „civilizovanih“ otrova u njoj poput hlora i fluora. Tako, energija čistog, bogatog mikrorganizmima tla, i suncem proizvedenog hlorofila, odnosno, enzima, organima ovih pametnih ljudi, čini dobro i drži ih u zdravom i snažnom stanju.

Image result for hunza narodImage result for hunza narod

Ali proleće, rano naročito, jeste oskudno prirodnom hranom, a zalihe osušenog voća (i povrća) iscrpljene. Šta tada jesti? Da li kuvati one proizvode kojih može biti u izobilju poput, npr. žitarica (kako mi ovde radimo) i tako nadomestiti nedostatak voća, ili naprosto smanjiti unos hrane na minimum sve do prvih zrelih plodova, i time dati šansu probavnim – ali i svim ostalim – organima da se „odmore“ od stalnog rada i tako relaksirani krenu u novu aktivnost. Da, upravo to Hunze i rade: poste uz malo kuvanog prosa ili heljde. I tako sve dok ne stignu zreli plodovi kasnog proleća. Image result for hunza narod

„Tajna“ zdravlja, vitalnosti i dugovečnosti je, upravo u takvom razumnom i biofilnom načinu ishrane i življenja uopšte. Ishrane na prvom mestu, a zatim svakodnevnom kretanju na čistom vazduhu i suncu. Tako nešto pseudohrišćanskoj zapadnjačkoj kulturi (čiji smo, nažalost,  hteli – nehteli, deo) apsolutno nedostaje, i otuda „bolesti“ koje se smatraju mističnim i neobjašnjivim  sa nepoznatom „etiologijom“ to jest poreklom, A, kako vidimo, reč je naprosto o autodestrukciji, nihilizmu, negativizmu pa i nekrofiliji. I trovanju sopstvenog organizma u slavu PROFITA.