Lekar ili nutricionista?

 

Резултат слика за optimizam

Za dobro zdravlje uobičajeno se smatra da su nam potrebni dobri lekari (ma šta to značilo) i redovna kontrola „nesumnjivih pokazatelja stanja zdravlja“ što se vrši čestim posetama hramu, poznatijem kao DOM ZDRAVLJA. U tu svrhu izmišljeno je nebrojeno aparata, instrumenata i drugih neverovatnih i nemogućih sprava i spravica.

Trgovina mernim instrumentima cveta i na tršište se svakodnevno „izbacuju“ nova čudesa tehnike i tehnologije. Do nedavno korišćeni aparati i  uređaji za razna merenja (vage za merenje težine, aparati za krvni pritisak, za nivo šećera u krvi, holesterola, triglicerida itd.itd.) stalno se zamenjuju sve novijim, i danas su dovedeni do savršenstva.

Međutim uobičajeno verovanje tzv. običnih ljudi u tehniku ne dovodi do pravog zdravlja, a ni deset puta dnevno izmeren nivo glukoze u krvi ni za milimetar neće poboljšati nivo našeg zdravstvenog stanja.I osim neke vrste zabave tim igračkama za odrasle, suma sumarum, vajde nikakve!

Koji su dometi zvanične, alopatske, državne medicine?

Oficijelna medicina može da nas zakrpi posle saobraćajne nesreće, što nije mala stvar svakako, može da „ugasi vatru“ kod akutnih stanja,  ali ne može da nas izleči praktično ni od koje bolesti! Može da nas kljuka hemijskim medikamentima po sistemu „klin se klinom izbija“ ali to nas, nažalost, neće učiniti zdravim. Naprotiv! Jer kakvog smisla ima otrovan organizam lečiti hemijskim otrovima što zapravo jesu „lekovi“?

 

Zvanična medicina može da skalpelom odreže deo tela tj. organ koji smo krajnjim nemarom spram vlastitog života  neadekvatnom hranom otrovali namrtvo. Može čak da naše krvne sudove zakrečene holesterolom nasilno raznim napravama pročišćava na način kako se čisti dimnjak, ali ne može da učini našu krv čistom koja će teći lagano, prirodno bez zastoja i koja će uredno hraniti brojne ćelije u organima širom našeg tela. Niti može da organizam načini baznim što je uslov zdravlja.  Takav „lek“ još nauka i industrija (koje su neretko dve strane iste medalje) nisu „otkrile“ a sva je prilika da se to nikada neće ni dogoditi.

Kako se stiče i održava zdravlje?

Čovek u svojim mladim danima ne oseća nikakve zdravstvene nevolje i pun je snage, bar je tako na prvi pogled. I jede sve što se nudi na tržištu bez imalo kritičnosti, glavno je da je dobro začinjeno i da prija nepcima i ukusnim pupoljcima. Verujući negde u podsvesti da je zdravlje večna kategorija naravno nimalo ne misli šta će biti sutra. To nam se svima događa. Međutim to traje tek par decenija i nastaju nevolje koje su se uz malo pažnje i ljubavi spram vlastitog života mogle lagano i elegantno izbeći. Svi mi smo sami sebi neprijatelji kada se tako nehajno odnosimo prema sebi.

Takozvana inicijacija hroničnih bolesti počinje još u pubertetu i samo je pitanje vremena kada će doći do promocije tj. do eskalacije bolesti! Čak i mnoge prividno zdrave osobe u cvetu mladosti koje na prvi pogled pucaju od snage imaju ozbiljno bolesne organe neretko i najznačajniji – srce! To su nedvosmisleno pokazale autopsije stradalih u nesrećama.

Nesumnjiva činjenica koja malo kome prija jeste da se zdravlje održava samo, pod broj jedan, prikladnom hranom pririodno namenjenoj ljudskoj vrsti, a to je, svi to znamo, (iako ne želimo da znamo) biljna u svom celovitom, neprerađenom obliku, voće, povrće i orašasti plodovi u tačno određenim proporcijama približno 80 : 10 : 10 (ugljeni hidrati, proteini i masnoće.) Резултат слика за optimizam

 

Hrana je, nesumnjivo, glavni činilac u formuli zdravlja ali zdravlje je CELINA i neophodno je ispuniti još neke uslove da bi se stiglo do tog visokog cilja i dostignuto održalo. A to su, poznato je, stalna fizička aktivnost, čist vazduh i često izlaganje sunčevim zracima. Osim toga emocionalna stabilnost je isto tako bitan uslov. Tako skup ovih elemenata dovode nas do cilja, a izostanak bilo kojeg, pogotovu glavnog izaziva zdravstvene nevolje.

Nije potrebno posebno naglašavati da današnji čovek lakomisleno trampivši svoje zdravlje (i svoji slobodu) za himere zvane profit, bogatsvo, moć, vlast itd. dospeo u ćorsokak iz kojeg mu nema izlaza, već samo zaokret u suprotni pravac i povratak na stare (proverene) staze.

Tako stigli smo do nemoguće situacije da sve goleme državne investicije u „zdravlje“ malo doprinose svrsi i sve velelepne građevine opremljene nemogućim čudesima tehnološke medicine, tzv. zdravstvenog sistema od malog su efekta. I sve se u konačnom svodi na banalan biznis pod firmom ZDRAVLJE!

Šta je stvarno rešenje nemalog problema?

Ma kako čudno i nemoguće izgledalo sama pravilna ishrana naše krvi, samim tim naših ćelija pokazala se efikasnijom od svih čudesa tehnološke medicine bogato plaćenih. A sve to što ima evidentnog uspeha u lečenju i održavanju zdravlja košta društvo neuporedivo manje. I nekako ispada – na kraju krajeva – da nam više trebaju nutricionisti nego lekari! Ova neoboriva činjenica mnogima se neće dopasti ali stvari, nažalost ili na sreću – tako stoje!

Imati ili biti (2)

foto: Thinkstock
foto: Thinkstock

Toliko sam nesrećna u tom braku da ne znam šta da radim. Mislim da ako odem od njega da ću sve izgubiti. Ne samo novac, status i posao, nego i svoju familiju. Svoju decu i roditelje.

Ušla sam u taj brak pre 5 godina i od tada živim u paklu. I to zbog čega? Zbog karijere? Da, karijera i posao su mi super od kada sam s njim, ali ja nisam srećna. Inače sam završila marketing, a moj muž ima veliku firmu u kojoj radim kao direktorka marketinga. Priznajem, nisam na to mesto došla jer sam dobra u svom poslu, nego zato što sam mu supruga. Bilo je mnogo boljih kandidata i još ih uvek ima, ali ja sam direktorka jer sam ušla u brak iz kog želim da pobegnem.

Svaki dan razmišljam i tako već 5 godina kako da ga ostavim i da sve bude kako treba. Moji roditelji i njegovi roditelji se znaju godinama i tako je došlo do toga da mi budemo savršeni par, kao da ostane sve u porodici. Kakva porodica kad ja njega ne volim? Znam de će mnogi reći da sam glupa što sam pristala na to, ali verujte mi, nisam znala da će biti ovako. Mislila sam da ću ga zavoleti. Da će ipak biti lepo. Bilo je i novca. Pa onda da ćemo putovati i da će ispasti na kraju od toga bajka. Nije bajka, daleko od toga.

Nije samo to, nego znam da me i vara. Iskreno, to mi toliko ni ne smeta jer može svoje potrebe da zadovolji negde drugde, a mene ne davi. Kako da odem iz svega toga, a da ne izgubim sve. Tu je i dvoje dece koje ne želim da povredim, kojima ne želim da kažem da njihovog tatu ne volim. A izgubiću i posao, novac i sve privilegije koje imam za sada.

Ako trpim dalje pući ću. Ako ga ostavim ostaću bez svega. Mislite da će mi roditelji biti srećni zbog toga ako ga ostavim? I oni će mi okrenuti leđa. Oni njega gledaju kao da je samo savršenstvo. Nek probaju da žive s njim. Luda sam od tog razmišljanja svaki dan.

preneseno sa http://www.b92.net