Gojaznost kao bekstvo od zivota

Trend gojaznih osoba na delu je širom sveta i nema razlike da li neko živi u gradu i radi u kancelariji ili na selu na čistom vazduhu. Gledam na internetu polučasovnu emisiju o seljacima iz Evropske Unije, konkretno iz jednog sela severne Italije podno Alpa. Očaravajuće lepi planinski tereni uređeni „k’o apoteka“ sa savršeno čistim vazduhom, livade pune stoke nestvarno uredne i čiste kao slika sa čokolade. Ljudi vredni i aktivni, ali više nekako rade glavom nego mišićima što se vidi po obilju koje poseduju i po uređajima novih tehnologija koje koriste.Резултат слика за gojaznost

U knjigovostvu obavezan je kompjuter, a u prevozu samohodni četvorotočkaši širokih guma, umesto konja! I obilni obedi sa gomilama hrane. Gledam mlade ženske osobe valjkastog oblika bez trunke ženstvenosti i to me ispunjava nezadovoljstvom i setom za prošlim vremenima normalnosti, jer šta je žena bez svog osnovnog obeležja? I mit o Italijankama kao lepim i privlačnim topi se pred našim očima, a takvo je globalno stanje, nažalost.

U lepoj Sloveniji slično, gotovo identično. Stariji farmer, očito pater familias brojnije porodice je, veoma aktivan, zapravo najaktivniji i u dobroj formi, za razliku od, na primer, njegovog sina…Isto i ovde mladi su mahom gojazni, odbojne spoljašnosti nekako apatični za razliku od živahnog domaćina. Gazdinstvo tj. kmetija bavi se seoskim turizmom na bajkovito zelenim terenima. Gostiju ima dovoljno a među njima dosta mladih. Vitalni, pominjani stariji domaćin, priča kako su mladi, njegovi gosti, začarani novim tehnologijama i čudom se čudi tome. Kaže da ne razume da mladi povazdan bulje u svoje blješteće spravice, više nego što gledaju svog dragog, odnosno dragu. Uzeo mi je reč iz usta, i meni je, moram priznati, poodavno ta pojava čudna i ne uspeva mi da je dešifrujem.

Stariji su Резултат слика за gojaznost, uopšte uzev, čini se, životniji i manje gojazni ali ni oni nisu ono što nekada, i ne tako davno, bejahu. Videh polet na pogrešnoj strani i ne razumeh zašto je to tako, malo je reći, neprirodno. Sve ide u jednom nepovoljnom pravcu i čoveka hvata tuga u šta se svet pretvara, a nemoćan je da bilo šta promeni. Videti jasno loše trendove a ne moći ništa promeniti, to je nevolja jer se može dospeti do rezignacije pa i do depresivnih stanja.

Glavni pravac kojim se svet kreće danas jeste gojaznost. Zapravo, to je vrsta degeneracije, odnosno izrođavanja čoveka kao takvog. Kako vreme protiče tim više je gojaznih, deformisanih osoba.To se događa iz, najmanje dva razloga. Prvo u pitanju je manipulacija udruženih industrija bolesti (prehrambene, farmaceutske i medicinske, i njihovih satelita) i drugo, nemoć pojedinca da izađe na kraj sa životom kao takvim, jer pravi život ima niz zahteva i svi se moraju ispuniti, a to je poduhvat koji čini se u mnogo čemu premaša današnja pokolenja.

Kvaziživot jeste linija manjeg otpora, lakoća postojanja i ne zahteva napor za koji je sve manje ljudi spremno, i ti su u rangu heroja.

Vegetiranje jeРезултат слика за gojaznost, na prvi pogled, životna udobnost i hedonija bez granica, jer nema neizvesnosti i bura koje pravi život neminovno donosi, a ponajmanje je strasti i ljubavnog zanosa koje tzv. moderni čovek izbegava koliko je god to moguće, a čini se da pred tako nečim ima i paničan strah.

Mehanizam je prost: žderanjem bez granica umrtvljuju se svi biofilni životni instikti i porivi, i čovek postaje tupo i inertno biće, “debele kože” koje ništa ne može da duboko takne jer ništa nije vredno unutrašnjeg mira kako se misli, no to je, naravno, racionalizacija daleko od pravog stanja stvari.

I tako dobija se biće “oslobođeno” potreba koje čoveka čine čovekom, poput potrebe za ljubavlju koja se nikako ne uklapa u težnje Vrlog Novog Čoveka i grubo mu remeti sistem vrednosti u kojem je na samom vrhu težnja za dominacijom nad svojim bližnjim.

Ljudsko biće tako postaje automat za proizvodnju novca koji posle koristi u svrhu lečenja zdravstvenih poremećaja nastalih u bezobzirnoj trci za profitom. A ono što mu preostane koristi za ispunjnavanje fiktivnih potreba koje ja interno nazivam “nepotrebne potrebe” kao što je kupovina skupih stvari koje će mu doneti prednost nad bližnjim ili pak skupa, daleka i isprazna putovanja u svrhu stvaranja veštačkog ugleda u okruženju.

Nedostatak strasti i, povezano sa tom patološkom pojavom, aseksualnost jeste glavno obeležje modernog sveta, iako se uobičajeno smatra da je seksualnost danas “oslobođena” i nije izvor nikakavih suzdržavanja ili bilo kakvog “puritanstva”. Oslobođena je strasti i zanosa no bez toga pitanje je da li uopšte moguća i da li postoji više.

A rečeno je jedan od glavnih Резултат слика за gojaznostuslova zdravlja jer u tom slučaju organizam oživljava i sve u čovečijem telu lagodnije funkcioniše. Prava seksualnost koja uključuje zdrave i duboke emocije je veliki doprinos zdravlju kako emotivnom tako (u istoj meri) i fiziološkom. Današnji čovek svojim profiterskim opredeljenjem apsolutno je zakinut za blagorodna dejstava spontanog, nepervertiranoga seksualnog čina oslobođenog straha da će na taj način biti ugrožen njegov materijalni napredak. Zato su one retke osobe koje su uspele da zadrže, uprkos svemu, svoju spontanost i sačuvaju moć empatije i emotivni odnos spram svog bližnjeg u značajnoj prednosti kada je zdravlje u pitanju pred izrođenim osobama koje su se samim tim činom izrođenosti “upisale” u tragikomični Vrli Novi Svet, svet bolesti, shizofrenije i opačina svake vrste.

Tamo gde nema ljubavi rađaju se čudovišta, davno je (i tačno) rečeno.

Svet je, nažalost, duboko zašao u društvo bezobličnih, grotesknih i beživotnih osoba i biće potrebno mnogo ozbiljnih i temeljnih promena i reformi – pre svega reforme ishrane – što bi moglo dovesti do povratka na stare staze slave kojima je, ne tako davno, čovek ponosno hodao u slavu života a ne u nerazumnom kontriranju toj svetinji.