Fizička aktivnost

U celini zdravlja bitan elemenat jeste svakako svakodnevna fizička vežba, jer čovek je po prirodi svojoj biće pokreta. I posle ishrane (a po nekima i čistog vazduha) ovo je svakako najvažnija komponenta složene „smese“ iz koje se „mesi“ zdravlje, najbitnija stvar u životu čoveka.

Danas postoje brojni načini vežbanja koje se uglavnom odvijaju po sve prisutnijim za to posebnim prostorima koji se kolokvijalno nazivaju TERETANE. Takođe i u kućnoj varijanti se to često radi, pa mnogi stanovnici po gradovima imaju u stanu više sprava u navedene svrhe a poneki čak i mini-teretane.

Ovakvi načini vežbanja imaju prednosti ali i nedostatke. Prednost je ta što se to brzo odvija, u skladu sa vremenom, koje je danas, kao što znamo – novac. Jedna od mana ovog načina je nespontanost, neka vrsta prisilne radnje koja deluje kao odrađivanje zadatka i samim tim deluje kao opterećenje sa malo pravog zadovoljstva.

Čini se da je bolja solucija vežbati na otvorenom kada god je to moguće jer tada imamo bolji vazduh, ali za gradsko stanovništvo ovo je jedan od većih problema s obzirom na zagađenost kako industrijsku tako i prometnu. Zato treba koristiti parkove relativno pristojnog kvaliteta vazduha.

Šta upražnjavati u svrhu vežbanja?

Najčešće je prisutno trčanje, koje je dobar način koji podstiče kvalitetniji metabolizam tj. dobru apsorpciju unetih hranljivih materija u organizmu, ali i „razbija“ depresivna stanja. Dalje, koristan je i bicikl naročito ako su staze na čistim terenima van prometnih saobraćajnica. Po mom iskustvu veoma dobro je igrati svoj omiljeni sport, za šta je potrebna ekipa što može delovati kao ograničenje i ne može se izvoditi svakodnevno jer je najčešće za to odvojen „sportski dan“, obično vikendom. Prednost bavljenja sportom (iako to možda ponekad i ne liči na sport) je kolektivnost gde čovek nije usamljen, što deluje opuštajuće na organizam. Ipak, recimo za košarkaški teren nije potrebno imati mnogo saigrača, dovoljan je samo jedan pa da se odigra „meč“. Čak i samo bacanje lopte na koš deluje veoma korisno i odlično je razgibavanje koje se ne manifestuje kao nešto monotono niti „prisilno“.

Stanovnici sela su u nesrazmerno boljem položaju, pre svega zbog čistog vazduha. A tamo je, uglavnom, fizička aktivnost sastavni deo življenja i najbolja „vežba“. Ali razvojem društva, „progresom“ na selu se sve manje radi fizički, a napretkom novih tehnologija (televizija, kompjuteri, internet…) u selima projektovanim po glupom modelu grada (ušorenost), fizikalisanje se svodi na minimum. Da ne govorimo o sve prisutnijoj modi među omladinom, sedenja po čitav dan u kući pa makar to bilo i u ovo najlepše doba godine na početku proleća.

A najbolja i najsvrsishodnija „vežba“, kada je selo u pitanju  (ili  za gradske stanovnike prilikom boravka u vikendici za lepoga vremena ) jeste raditi nešto rukama i nogama što će koristiti, kao praktični rad  npr. u vrtu, voćnjaku, vinogradu, dalje na pripremi drva za ogrev i slično. Takođe i sakupljanje gljiva spada u tu PRODUKTIVNU aktivnost koja je veoma bitna za čoveka kao vrstu.

Ovde bih izneo i jedan svoj, kako mi se čini, originalni način kada sam u prirodi koji se pokazao veoma korisnim. Naime, posle napornih sedenja za kompjuterom u svrhu pisanja, prisiljen sam gotovo svakodnevno kada sam na selu na izlazak u prirodu ne bi li amortizovao mentalne napore koje imam pišući razne tekstove, što blog, što knjige. Uvek krećem sa rancem na leđima u kojem je nešto voća i plastična flaša sa vodom od litar i po ili dva, kako kada, koja je uvek tu iako retko pijem vodu zbog obilja voća koje unosim. Ta puna flaša pokazala se kao odličan sportski rekvizit za raznovrsne vežbe koje je moguće sa njom izvesti.

Posle izvesnog vremena pešačenja stanem na neki proplanak, skinem ranac sa leđa, uzmem malo voća i dohvatim se flaše. Vremenom sam otkrio niz vežbi, a počelo je tako što sam flašu prebacivao, jednostavno iz ruke u ruku. U početku sa male razdaljine između ruku, a zatim sve veće i veće. Odlično za ručne mišiće ali i nožne. Zatim sam počeo da izvodim pokrete bacača kugle, sa jenom pa zatim sa drugom rukom. Onda pokreti bacača diska, naročito efektna vežba. Onda bacanje „lopte“ iz auta kao u fudbalu. Pa pokreti „slobodnih bacanja“ na zamišljeni koš. I konačno držanje flaše obema rukama i zamahivanje visoko kao kada se sekirom cepaju tvrda drva za ogrev. Zamahuje sa dalako unazad preko glave pa zatim duboko savijanje kao udarac „sekirom“.  Praktično nema ograničenja u pronalaženju novih vežbi, samo nedovoljno mašte može biti prepreka.

Za početak može se koristiti laganija flaša od 1,5 lit. a kasnije od 2 i još kasnije od 2,5 lit. Ovo zavisi od osobe do osobe, od veličine šaka, fizičke snage i sl.

Minerali za oporavak

                                           

 Zimsko doba je uglavnom oskudno voćem i povrćem, osobito zelenišem pa smo tako u manjku mineralnih materija i vitamina ukoliko ne koristimo suplemente, koje nikako ne bih mogao preporučiti.

Istina zeleniša ima na pijacama ali je izrazito lošeg kvaliteta, tj. proizveden na neprirodan način, industrijskim postupkom gde je glavni i jedini cilj profit. Takav zeleniš iz plastenika i staklenika prepun hemije gde raste na sasvim osiromašenom i „posnom“ tlu bez mikroorganizama koji stvaraju vitalne materije našem organizmu neophodno potrebne, gde biljke nemaju direktnu vezu sa suncem, koje jedino na taj način postupkom fotosinteze pravi život u plodovima, malo vredi, i tek je loša imitacija onom prirodnom koji slobodno raste na čistim brdovitim i planinskim predelima a kojeg kod nas ima u izobilju.

Vesnici proleća su upravo te zelene biljke pune života kao što su kopriva, maslačak, zelje i sremuš. I, zavisno od metereoloških uslova, već početkom marta se mogu sakupljati, pogotovu maslačak koji je već procvetao svojim karkterističnim žutim cvetovima, ali i kopriva, istina još prilično sitna i malih listova ali tada je i najvrednija. Sedmog marta, kad je ovaj članak nastao našao sam obilje maslačka i koprive i nešto zelja, a ponajmanje je bilo sremuša kojem su listovi, barem ovde, u Centralno – Istočnom delu zemlje, još mali.

Kako pripremiti ovo izrazito korisno bilje?

Postoji više načina pripreme, a među njima svakako najlošiji je onaj najčešći: kuvanje čorbe ili spravljanje pite, uobičajeno od kukuruznog brašna uz puno rafinisanog ulja i kuhinjske soli.

Može se preporučiti presna upotreba a ja sam se ovoga puta odlučio za blender. Naravno može se praviti i salata od rečenih zelenih listova ali puno je jednostavnije i brže, uz to i kvalitetno, uz pomoć rečenog blendera.

Ubace se oprani listovi u posudu doda određena količina vode i, u varijanti bez voća samo se izblenda. Dobija se odlična supa koja (van blendera) se može začiniti samlevenim orasima ili puterom od istih odnosno od badema i tome slično. Može se i malo posoliti morskom solju, mada je ukusna i bez toga jer ove biljke, kao i većina ostalih, imaju u sebi prirodnu notu slanosti.Svakako,predložene masnoće mogu se ubaciti i direktno u blender.

Druga varijanta je slatko, zrelo voće poput jabuka, krušaka i, pre svega, tropskih plodova kao što su banane, urme, narandže…

Dodaje se malo avokada (ako ga trenutno imamo) ili semenke suncokreta, bundeve i sličnog, odnosno orašasti plodovi. Dobija se izvanredno ukusan smuti sa malo vode ili kašica sasvim bez vode. Litar i po ovakvog napitka, odnosno kašice, rano izjutra pravi je motor koji će vas nositi skoro do podneva, zavisno koji posao obavljate!

Na kraju nešto o načinu sakupljanja ovog vrednog zeleniša. Koprivu pošto je još relativno sitna kidam prstima (bez rukavica) do samog tla jer drška još nije tvrda i ne odbacije se kao kada u punoj meri naraste i kada su listovi krupni.

Maslačak se najbrže sakuplja jer se mogu vaditi čitavi busenovi sa često po nekoliko žutih cvetova koji su takođe jestivi. Sakupljati još uvek sitne listove pipav je posao, zato se šakom uhvati čitav busen i može se kompletno iščupati iz zemlje. Ako ne ide onda nožićem se odseče do samog tla ili nešto u zemlji. Kompletan žbun se dobro opere i tada je spreman za upotrebu.

Ukoliko nakupite veću količinu ovog zeleniša, dobro opran se može zamrznuti u prikladnim plastičnim kesama za po jedno korišćenje koje je obično 250 grama, mada i pola kilograma dnevno nije previše pošto nema u sebi mnogo kalorija i na samom zelenišu ne možemo živeti, tek u tom slučaju dobar je za brzo mršavljenje, ali najbolja je varijanta sa slatkim, zrelim voćem i malo biljnih masti iz oraha, semenki ili avokada jer ono što nas nosi tj. što sadrži potrebne kalorije je upravo – voće.I tada je to sasvim kompletan obrok sa svim što je našem organizmu potrebno.

Svakako, treba znati da kopriva ima obilje vlakana (nekada su se čak od nje izrađivali i odevni predmeti slično kao od konoplje!) pa bi zato njenu dnevnu količinu trebalo ograničiti na stotinak grama, jer može doći do otežanog rada creva a u velikim količinama i do zatvora! Ali se u rečenoj količini može koristiti svakodnevno. U ovom pogledu pogodniji su maslačak a pogotovu zelje jer imaju manje vlakana.

.