Fizička aktivnost

U celini zdravlja bitan elemenat jeste svakako svakodnevna fizička vežba, jer čovek je po prirodi svojoj biće pokreta. I posle ishrane (a po nekima i čistog vazduha) ovo je svakako najvažnija komponenta složene „smese“ iz koje se „mesi“ zdravlje, najbitnija stvar u životu čoveka.

Danas postoje brojni načini vežbanja koje se uglavnom odvijaju po sve prisutnijim za to posebnim prostorima koji se kolokvijalno nazivaju TERETANE. Takođe i u kućnoj varijanti se to često radi, pa mnogi stanovnici po gradovima imaju u stanu više sprava u navedene svrhe a poneki čak i mini-teretane.

Ovakvi načini vežbanja imaju prednosti ali i nedostatke. Prednost je ta što se to brzo odvija, u skladu sa vremenom, koje je danas, kao što znamo – novac. Jedna od mana ovog načina je nespontanost, neka vrsta prisilne radnje koja deluje kao odrađivanje zadatka i samim tim deluje kao opterećenje sa malo pravog zadovoljstva.

Čini se da je bolja solucija vežbati na otvorenom kada god je to moguće jer tada imamo bolji vazduh, ali za gradsko stanovništvo ovo je jedan od većih problema s obzirom na zagađenost kako industrijsku tako i prometnu. Zato treba koristiti parkove relativno pristojnog kvaliteta vazduha.

Šta upražnjavati u svrhu vežbanja?

Najčešće je prisutno trčanje, koje je dobar način koji podstiče kvalitetniji metabolizam tj. dobru apsorpciju unetih hranljivih materija u organizmu, ali i „razbija“ depresivna stanja. Dalje, koristan je i bicikl naročito ako su staze na čistim terenima van prometnih saobraćajnica. Po mom iskustvu veoma dobro je igrati svoj omiljeni sport, za šta je potrebna ekipa što može delovati kao ograničenje i ne može se izvoditi svakodnevno jer je najčešće za to odvojen „sportski dan“, obično vikendom. Prednost bavljenja sportom (iako to možda ponekad i ne liči na sport) je kolektivnost gde čovek nije usamljen, što deluje opuštajuće na organizam. Ipak, recimo za košarkaški teren nije potrebno imati mnogo saigrača, dovoljan je samo jedan pa da se odigra „meč“. Čak i samo bacanje lopte na koš deluje veoma korisno i odlično je razgibavanje koje se ne manifestuje kao nešto monotono niti „prisilno“.

Stanovnici sela su u nesrazmerno boljem položaju, pre svega zbog čistog vazduha. A tamo je, uglavnom, fizička aktivnost sastavni deo življenja i najbolja „vežba“. Ali razvojem društva, „progresom“ na selu se sve manje radi fizički, a napretkom novih tehnologija (televizija, kompjuteri, internet…) u selima projektovanim po glupom modelu grada (ušorenost), fizikalisanje se svodi na minimum. Da ne govorimo o sve prisutnijoj modi među omladinom, sedenja po čitav dan u kući pa makar to bilo i u ovo najlepše doba godine na početku proleća.

A najbolja i najsvrsishodnija „vežba“, kada je selo u pitanju  (ili  za gradske stanovnike prilikom boravka u vikendici za lepoga vremena ) jeste raditi nešto rukama i nogama što će koristiti, kao praktični rad  npr. u vrtu, voćnjaku, vinogradu, dalje na pripremi drva za ogrev i slično. Takođe i sakupljanje gljiva spada u tu PRODUKTIVNU aktivnost koja je veoma bitna za čoveka kao vrstu.

Ovde bih izneo i jedan svoj, kako mi se čini, originalni način kada sam u prirodi koji se pokazao veoma korisnim. Naime, posle napornih sedenja za kompjuterom u svrhu pisanja, prisiljen sam gotovo svakodnevno kada sam na selu na izlazak u prirodu ne bi li amortizovao mentalne napore koje imam pišući razne tekstove, što blog, što knjige. Uvek krećem sa rancem na leđima u kojem je nešto voća i plastična flaša sa vodom od litar i po ili dva, kako kada, koja je uvek tu iako retko pijem vodu zbog obilja voća koje unosim. Ta puna flaša pokazala se kao odličan sportski rekvizit za raznovrsne vežbe koje je moguće sa njom izvesti.

Posle izvesnog vremena pešačenja stanem na neki proplanak, skinem ranac sa leđa, uzmem malo voća i dohvatim se flaše. Vremenom sam otkrio niz vežbi, a počelo je tako što sam flašu prebacivao, jednostavno iz ruke u ruku. U početku sa male razdaljine između ruku, a zatim sve veće i veće. Odlično za ručne mišiće ali i nožne. Zatim sam počeo da izvodim pokrete bacača kugle, sa jenom pa zatim sa drugom rukom. Onda pokreti bacača diska, naročito efektna vežba. Onda bacanje „lopte“ iz auta kao u fudbalu. Pa pokreti „slobodnih bacanja“ na zamišljeni koš. I konačno držanje flaše obema rukama i zamahivanje visoko kao kada se sekirom cepaju tvrda drva za ogrev. Zamahuje sa dalako unazad preko glave pa zatim duboko savijanje kao udarac „sekirom“.  Praktično nema ograničenja u pronalaženju novih vežbi, samo nedovoljno mašte može biti prepreka.

Za početak može se koristiti laganija flaša od 1,5 lit. a kasnije od 2 i još kasnije od 2,5 lit. Ovo zavisi od osobe do osobe, od veličine šaka, fizičke snage i sl.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s