Hunza narod ili ljubav prema životu (2)

Legenda kaže da ovaj neobičan narod potiče od evropskih naroda bele puti (kavkazoidni tip rase). Kako? Osvajački pohodi Aleksandra Makedonskog su ga sa svojim soldateskama doveli do ove udaljene teritorije podno Himalaja a neki od ratnika nisu se vratili natrag  i tako je nastao novi narod. Danas ih, prema nekim podacima, ima oko 90 000. Nekada mala kraljevina pod britanskom upravom, pripojena je 1947. godine Pakistanu i tako, nešto kasnije, postala republika.

hunce devojke

Sve je kod Hunza (ime po reci koja protiče „čarobnom dolinom“)  ili Buriša (Burusho) kako su se nekada nazivali, originalno: jezik kojim govore, izgled  pa i boja kože jer su pripadnici muslimanske veroispovesti uglavnom tamne puti. A naročito je originalan njihov NAČIN ŽIVOTA koji je već stotinu godina predmet istraživanja ljudi “ostatka sveta”. O tome postoje brojni zapisi pa i čitave knjige posvećene samo fenomenu njihovog zdravlja koje je velika enigma, posebno ljudima najbrojnije “zapadne civilizacije” trajno i dirljivo posvećenim traganju za čarobnom supstancom ili lekom koji će im omogućiti da dembelišu i jedu povazdan a da istovremeno budu zdravi. Tako najbrojnija tumačenja rečenog fenomena akcentuju, ne ishranu kajsijama (marelicama)  njihovim voćem najomiljenijim, već korišćenje u svrhu ishrane jezgra koštice rečene voćke! U tome ljudi dominirajuće kulture vide tajnu dugovečnosti i pokušavaju da merkantilizuju tu “čarobnu supstancu” verujući da su svom vekovnom, iznurujućem traganju za svetim gralom konačno stali na kraj.

Mir Muhamed Džamal Kan koji je kraljevao, kako bi drugačije, apsolutistički, živeo je suštu suprotnost svojih biofilnih podanika, jeo sve što se u zapadnjačkoj civilizaciji smatra hranom i pomalo, skriveno prezirao sklonost zdravlju, sreći i dugovečnosti svojih podređenih. I shodno svojoj životnoj filozofiji “kratko ali slatko” poživeo je 69 godina što je skoro pa polovina od onoga što pojedini predstavnici ovog zaista zdravog naroda požive! Većeg i boljeg dokaza o moći ishrane teško je pronaći.

Hunce, dakle, ponajviše jedu voće pre svega pomenute kajsije ali i jabuke, kruške, breskve, trešnje, dudinje, kupine, grožđe…Nematerijalistički orijentisani ponose se brojem stabala voća  u svom voćnjaku a ne onim što je nama „civilizovanim“ bitno, i tu čini se počinju sva nerazumevanja. Za zimski period suše na suncu omiljeno voće, ponajviše obožavanu kajsiju i tokom zime potapaju u savršeno čistu vodu rečene suve proizvode. Tako kraj zime, odnosno dobar deo proleća žive gotovo isključivo na ovom kvalitetnom soku što je neka vrsta posta koji čisteći temeljno organizam znatno doprinosi visokom nivou zdravlja.

hunce voćnjaci

Teza nekih autoriteta na polju prirodne ishrane da je tropsko voće najprikladnije čovekovom organizmu jer je to njegova autentična hrana pošto je čovek u tropskom pojasu i nastao, kako vidimo ozbiljno je dovedena u pitanje jer ovi najdugovečniji ljudi tu vrstu voća ne koriste iz razumljivog razloga.

Osim voća jedu i povrće razno, zatim nešto mahunarki i žitarica uglavnom bezglutenskih poput prosa i heljde od kojih prave posebnu vrstu hleba od integralnog brašna samlevenog na kamenom mlinu. Zatim orašaste plodove, najviše orah.

Ipak Hunze nisu stoprocentni vegani jer s vremena na vreme pojedu i nešto životinjskog porekla poput piletine ili ovčetine, a takođe i kozijeg mleka ali to su male količine i u retkim prilikama, što ne remeti zdravu nutritivnu orijentaciju. Bitno je za njihov način ishrane da se spontano i prirodno – što ne iziskuje nikakav napor –  drže zdravog balansa makronutrijenata u odnosu, otprilike 75 : 10 : 15 (ugljeni hidrati, proteini, masnoće) koji istina nije savršen ali je prihvatljiv, tim više što su sve namirnice apsolutno prirodne bez traga hemije koja je ovde sasvim nepoželjna i suvišna.

Ono što naročito treba podvući jeste činjenica da jedu „samo“ dva puta dnevno, doručak i ručak! Nikakve „grickalice“ van tih obroka, to se podrazumeva. Tako probavni aparat ostaje neopterećen što je idealna situacija za apsorpciju unete hrane i potom za metabolizam. Ovaj podatak čoveku zapadnjaku deluje potpuno fantastično i nemoguće ali to je prirodno i ne zahteva nikakav napor niti odricanje što rezultuje savršenim  zdravljem.

Naravno, hrana nije sve iako je najbitnija u formuli zdravlja pa tako u ovom slučaju postoji niz pozitivnih i povoljnih elemenata što je sve skupa zaista redak i srećan spoj koji rezultira tako značajnim fenomenom. Još su dva bitna elementa za koje je teško reći koji je važniji: fizička aktivnost i čist vazduh. A tek u kombinaciji ovo je moćan doprinos zdravlju! Na 2500 metara nadmorske visine bez bilo kakvog traga industrije vazduh je savršeno čist i takav prema istraživanjima od bitnog je značaja za održavanje optimalnog zdravlja. A ako se pritom, kakav je ovde slučaj, celodnevno udiše radeći u voćnjaku ili bašti, što ovi prirodni ljudi čine, onda je to izrazito povoljna okolnost. Treba reći da u ovom slučaju fizička aktivnost iako maksimalana ipak nije preterana i iscrpljujuća da ima negativne posledice. Kod spontanih ljudi ne postoji ni jedna radnja koja će doprinositi slabljenju organizma, tako je kod svih vrsta pa i kod čoveka, naravno ako nije opterećen opsesijama koje dovode do neprirodnosti i slabljenja tela.hunce grupa žena

Dalje, mentalni i emotivni sklop ovih ljudi izrazito je biofilan i harmoničan što se vidi na prvi pogled. Ničeg agresivnog niti destruktivnog, a to je odlika zrelih i duhovno stabilnih ljudi jer je destrukcija uvek i autodestrukcija a agresija jasan znak nezrelosti, nesigurnosti i nemoći potisnutoj duboko u podsvest. Spokoj i zadovoljstvo življenjem iz njih naprosto isijava, pojava tako retka u našoj kulturi. Koliko su na drugoj strani od svake vrste agresivnosti govori i neverovatan podatak da u njihovom društvu ne postoji nešto kao što je ZATVOR za previše „živahne“ i „temperamentne“ to jest, za one koji ne poštuju običaje pristojnosti i uljudnosti!

Ono što eventualno nedostaje, ili ga nema u dovoljnim količinama, jesu povoljni klimatski uslovi. Možda je nedovoljno sunčeve svetlosti s obzirom na geografski položaj i nadmorsku visinu, ali i to “hladno” sunce sudeći po voću koje odlično uspeva ipak je od velike koristi.

Konačno, ovde imamo ubedljiv dokaz da čovek može dobro da zdravstveno napreduje i izvan tropskog pojasa njegove pradomovine, ukoliko se dobro “ukomponuju” svi bitni elementi potrebni za celinu koja čini odlično zdravlje. A ovde imamo neponovljivo dobar sklad i rezultat je takav kakav jeste: fenomen svetskih razmera.