Arhive kategorija: Presna ishrana

Dr Walter Veith – liberalni oblik ishrane biljnom hranom

dr Walter Veith

Kada se kaže ishrana biljnom hranom najčešće se misli na isključivo sirovu varijantu koja danas preovladava, poznatu pod nazivom veganstvo. No znamo da su mnogi autoriteti poput Arnolda Ehreta, Herberta Šeltona, pa i Kolina Kembela,  preporučivali i, na prikladan način kuvano povrće, posebno ono tvrdo, korenasto i sa puno celuloze. U ovu grupu spada i prof. doktor Valter Fajt danas prilično uticajan koji se izdvaja po svojim temperamentnim nastupima širom sveta i velikim brojem sledbenika. Iako je njegova priča u velikoj meri populistička, njegova predavanja su ipak naučna, zasnovana na činjenicama i nalazima nauke koji su ponekad iznenađujući pa i šokantni većini podložnoj opsenarskom dejstvu masovnih medija.

Dr Valter Fajt doktorirao je iz oblasti nutricionističke fiziologije. Radio je kao profesor na Western Cape univerzitetu u Južnoj Africi. Pisac je knjige „Diet and health“. Svojim pisanjem postao je poznat širom sveta, a naročito svojim karakterističnim predavanjima sa velikim brojem prisutnih. Tako, jula 2003. održao je niz predavanja u Beogradu (ukupno 14) koja su snimljena sa simultanim prevodom i danas se mogu naći na internetu.

Prof. Fajt kuvanje povrća ne vidi kao nekakav nedostatak i nedoslednost u ishrani biljnom hranom, čak štaviše tvrdi da ne treba jesti sve sirovo i da je to druga krajnost. Njegov način pripreme biljnih namirnica deluje krajnje sugestivno i gotovo da liči na gurmanski, i u nekim segmentima čak je i privlačniji od  uobičajenog načina pripreme hrane životinjskog porekla! Frutarijanski (frugivorski) koncept „voće do podneva“ ovde je zamenjen obilnim, vegetarijanskim doručkom.

Znamo da frutarijanski pravac oštro kritikuje veću upotrebu žitarica, uljarica pa i mahunarki, no prof. Fajt nema nimalo skepse kada su ove namirnice u pitanju. Žitarice (razne) koristi u priličnoj meri, ali gotovo isključivo naklijale i termički obrađene jer su poznato je, sirove gotovo nesvarljive, i ne govori ni o kakvom negativnom dejstvu istih, problem glutena gotovo da i ne postoji! (Ipak, čini mi se da treba obratiti pažnju na glutenske žitarice, poput pšenice, raži i ječma!) Koristi hladno ceđena ulja bez ustručavanja – koja se po novim istraživanjima ne preporučuju – pa i so, nerafinisanu morsku, za koju tvrdi da za razliku od kuhinjske sa samo dva elementa, ima 84 elementa i takva nema neko izrazito loše dejstvo na organizam i ne podiže krvni pritisak. Takođe visoko ceni beli luk kao namirnicu sa obiljem antioksidanata, efikasnog u borbi sa slobodnim radikalima i ne svrstava ga u „iritante“ kako to čini frutarijanstvo. Umesto danas preovlađujućeg odnosa nutrijenata 80:10:10 imamo 60:20:20

Povrće je, čini se, važno koliko i voće. Voće, logično, ne kuva već ga preporučuje u isključivo živom obliku. Nema ceđenja, kako povrća tako ni voća, danas preovlađujućeg načina biljne ishrane, već se preporučuju u celovitom obliku. Tako, blender je daleko važniji od sokovnika, a ovaj drugi gotovo da i nije potreban! Njegovi blender-produkti od povrća, uljarica i mahunarki deluju neodoljivo i krajnje ukusno i pikantno sasvim gurmanski (ovde bi trebalo obratiti pažnju da procenat masnoća iako biljnih ne ode previsoko, u svakom slučaju ne preko 20%), pa koristeći ih veoma se lako može preći sa konvencionalne ishrane na biljnu a da ne žalimo za specijalitetima od namirnica životinjskog porekla. Naročito ceni mahunarke, soju pre svega i od nje priprema razne specijalitete veoma primamljive.

Ono što izdvaja kao krajnje štetno (pored stimulansa) jesu namirnice životinjskog porekla koje biranim rečima označava kao vinovnike svih zdravstvenih nevolja čoveka! Opširno i detaljno govori o štetnosti mleka, mesa, jaja i njihovih derivata, i predlaže njihovo potpuno i odlučno izbacivanje iz ishrane! Sve bolesti moderne civilizacije dolaze od konzumiranja ovih proizvoda bilo da su proizvedeni na konvencionalni, profiterski način ili pak organskim uzgojem, njihov sastav je potpuno neprihvatljiv za naš organizam i povlači izuzetno štetne posledice razornog dejstva.

U velikoj meri učenje ovog istraživača oslanja se na biblijska pravila za zdrav i srećan život što je karakteristika svih značajnih autora iz ove oblasti.

Sve u svemu, prof. Fajt sa svojim neusiljenim i opuštenim načinom, i bogatim izborom krajnje ukusnih jela deluje optimistično i gotovo da je idalno rešenje za prelazak sa konvencionalne ishrane na sirovu biljnu koja je za najveći broj ljudi nedostižni ideal. No i ovakav način ishrane, istina nesavršen, donosi značajne benefite i nesumnjive koristi za očuvanje zdravlja kako fiziološkog tako i duševnog. A nije ga teško sprovesti u delo jer je privlačan gotovo koliko i konvencionalni, opšteusvojeni način ishrane. Zato se može preporučiti zdravim osobama.

Predavanje u Beogradu, link: https://www.youtube.com/watch?v=BY0qXth7DYg

 

Norman W Walker

                             norman walker (veća slika)                                                                     

Ovo je, svakako, jedan od najzanimljivijih i najmudrijih autoriteta područja ishrane sirovom biljnom hranom. Originalan, istrajan, dosledan, temeljit istraživač na polju ishrane, i uopšte zdravog načina življenja.

Ono što ga izdvaja jeste njegova umerenost i prirodnost. Decenijama je uporno radio na lečenju ljudi pomoću pravilne, prirodne ishrane duboko ponirući u probleme ljudskog zdravlja.

Kao i većina njegovih kolega, značajnih autora prirodne higijene i on je u mladosti imao niz zdravstvenih nevolja, ali budući lekar po profesiji hrabro je na samom sebi vršio opite ne bi li ustanovio zašto organizam ne radi normalno tj. zašto oboljeva. Najveći njegov zdravstveni problem beše ciroza jetre, teško oboljenje. Ovo se dogodilo, kako je ustanovio, zbog prevelikog unosa žitarica (treba napomenuti da je za neke stručnjake ovo čudna tvrdnja), i njegova jetra je, kako je napisao “otvrdnula poput daske.” Bio je u bezizlaznoj situaciji. Tada je doznao, gotovo slučajno, za ishranu sirovom biljnom hranom. I hrabro je počeo da ta saznanja primenjuje na samome sebi, iako je takav način tada bio sasvim neobičan i velika novina.

Boraveći u selu na jugu Francuske i hraneći se pretežno sirovim povrćem i voćem, uz pomoć čistog vazduha i sunčeve svetlosti njegovo se zdravstveno stanje znatno popravilo i uspeo je da prevlada tešku bolest.

Po svojoj prirodi, pozitivan, optimističan i biofilan uskoro je svoje zdravlje ojačao i normalizovao. Od toga vremena usvojio je trajno način ishrane sirovom biljnom hranom, i oslobodio se svih nevolja sa zdravljem. Svoje sjajno zdravlje održao je do kraja svog dugog života. Govorio je da je “konj za trke” pošto na sebi nema ni grama suvišnih naslaga masnoća koje, uglavnom znače bolesno stanje organizma.

Obožavao je boravak na otvorenom, u prirodi, čistom vazduhu i suncu. Vrtlario je i proizvodio povrće i obožavanu mrkvu koju je smatrao bogomdanom biljkom koja leči sve bolesti i održava konstantno visok nivo zdravlja, štaviše produžava životni vek.

Jedno od njegovih otkrića je ceđenje sokova, pre svega iz korenastog povrća, mrkve na prvom mestu, ali i cvekle, celera itd. Tvrdio je da sveže ceđeni sokovi najbolje odgovaraju čovečijem probavnom traktu jer se lako asimilišu i ne troše nimalo dragocene energije za proces termogeneze.

Povrće je cedio specijalnim postupkom (originalno otkriće) pomoću hidrauličkog sokovnika koji omogućava da se sve hranljive materije oslobode iz plodova i tako pomognu organizmu da optimalno i savršeno funkcioniše.

No koristiti isključivo sokove nije preporučljivo već je istovremeno svakodnevno nužno koristiti i celovito povrće, ali i voće i orašaste plodove takođe. Dakle, celovite plodove a to pre svega iz razloga što je celuloza  odnosno biljna vlakna neophodno potrebna našim probavnim organima za njihovo svakodnevno čišćenje ali i celokupnom organizmu jer u sebe deponuju razne otrove.

No sama prirodna hrana, po Normanu W Walkeru, nije dovoljna već je isto toliko važna i duševna ravnoteža i pozitivnost odnosno biofilnost. To su dve strane iste medalje imenom ZDRAVLJE. Jedno bez drugoga ne ide. Govorio je da se događalo da neki negovi pacijenti ponekad ne uspevaju ozdraviti i pored savršene hrane jer u sebi nose negativnost, bes, strahove, tugu itd., što sve znatno otežava izlečenje i dostizanje “sjajnog zdravlja” koje je njega decenijama krasilo. A nekad takvi procesi i sasvim zaustavljaju izlečenje!

Polazne osnove njegovog originalnog učenja jesu otkrića Arnolda Ehreta, iz kojih je on crpeo znanje i nadahnuće. Modifikovao ga je i prilagodio, izbacivši ono što je smatrao nepotrebnim, poput kuvanja povrća.

Još jedno njegovo otkriće jeste uvođenje destilisane vode u upotrebu umesto izvorske. Tvrdio je da voda koju pijemo nije prikladna jer sadrži suviše anorganskih minerala iz zemlje kroz koju protiče koji nepovoljno deluju na krvne sudove. Zbog toga je preporučivao “čistu” vodu to jest destilisanu, koja telu više pogoduje od izvorske. (Ovde treba reći da po ovom pitanju postoje i sasvim suprotne tvrdnje da destilisana voda šteti organizmu i da je ne treba nikako unositi, no na svakom od nas je da odluči). A ono što je po njemu najbolje jeste prirodno destilisana voda iz voća i povrća koja je organske prirode i savršeno odgovara našem organizmu. Tako, ko koristi velike količine svežeg voća i povrća dnevno, nema potrebu za unošenjem bilo kakve vode, dovoljna je ona iz biljaka savršeno čista i prirodna, ili uneti tek malo izvorske.

Za sebe je govorio da ne zna šta je to starost i da godine ne broji. Poživeo je 116 godina u savršenom zdravlju i kreativnosti! Pisao je knjige i bio fizički aktivan do kraja života! Ova činjenica jeste najubedljivija potvrda vrednosti njegovog učenja. Bolje nema jer je dokazao sve svoje tvrdnje, ponekad i radikalne, svojim dugim životom.

Skoro sve njegove knjige prevedene su kod nas i mogu se naći na internetu u PDF formatu. Preporuka: čitajte ove izuzetne knjige jer se iz njih može mnogo naučiti pre svega kako biti optimista i okrenut životu, a ne dekadenciji i destrukciji, suprotnostima pravog života.

Dudinje za doručak

Dudinja ili murva, slasno samoniklo voće našeg detinjstva danas je sasvim marginalizovano pa i zaboravljeno. Kako se to dogodilo teško je objasniti, naprosto racionalnog objašnjenja nema! Današnja deca zavedena šljašteće zapakovanim narko-proizvodima konditorske industrije na bazi belog šećera na dudinje više ne obraćaju nikakvu pažnju, a skoro da je isti slučaj i sa svim ostalim voćem.dudinje bele i roze

Dud je trajno drvo koje je u našim krajevima najčešće samoniklo. Ima široke listove, pa je omiljeno drvo na selu koje u letnjim mesecima u avlijama ispred kuća pravi dobru hladovinu. Tvrdo dudovo drvo tradicionalno se koristi za izradu buradi u koje se smešta rakija i vino.

U svetu postoji stotinak vrsta dudova, a u našim krajevima uspevaju tri vrste: beli sa najslasnijim plodovima, zatim ljubičasti (takođe veoma slasni) i crni, nakiselo slatki malo drugačijeg ukusa od prethodna dva.

Plodovi duda sadrže  slobodne organske kiseline (limunska i jabučna), i vitamine C, B, K, A, E. Zatim minerale gvožđe, kalijum i magnezijum. Takođe sadrže i veću količinu antocijana.dudinje crne

   Ovo delikatesno voće ima brojna lekovita svojstva. Za lečenje koriste se plodovi, list i kora. List duda je narodni lek za sniženje nivoa šećera kod dijabetičara. Plodovi se koriste protiv upale mokraćnih kanala i bolesti grla. Takođe i kod vrtoglavice, epilepsije, nesanice, depresivnih stanja, artritisa, očnih bolesti i za nervnu opuštenost. Kora duda koristi se kod bolesti crevnog aparata i za čišćenje od crevnih parazita.

Plodovi su prava riznica antioksidanata i smatra se da podmlađuju organizam. Zatim jačaju bubrege i čiste jetru. Koriste se i za snižavanje visokog krvnog pritiska.

Drvo duda je otporno na bolesti i tako raste sasvim organski i ničim se ne tretira pa su tako plodovi, ali i list i kora, sasvim biološki odnosno ekološki!

   Moja generacija je u detinjstvu obožavala ovo slasno voće i gotovo da smo odrasli na njemu! Meni i danas, u sezoni voća (jun mesec) bele i ljubičaste dudinje su najslasniji doručak. Uzimam ih direktno sa grana u ranim jutarnjim satima i to pre jagoda i trešanja!

Nažalost, dogodilo se da je ovo slasno i delikatesno voće nekim čudnim razvojem događaja potpuno “otpisano” i izbačeno iz upotrebe, a današnja deca i ne znaju da su dudinje uopšte jestive! U mom detinjstvu ovo aromatično voće sakupljalo se kao i svako drugo i spravljani su razni džemovi a i dobra rakija se pekla od njih jer sadrže obilje voćnog šećera.

 

100 kg trešanja za sezonu

Plod trešnje je jedno od najzahvalnijih, i po ukusu najprijatnijih vrsta voća. Obiluje vitaminima posebno neophodno potrebnim vitaminom C (askorbinska kiselina) kojeg je potrebno svakodnevno unositi jer čovek, za razliku od životinja u prirodi, nema sposobnost da ga proizvodi u svom organizmu.

Ovog ploda na našem selu (barem je tako u mom kraju) ima u izobilju i njegovo sakupljanje nekim čudnim i nemogućim razvojem situacije, izašlo je iz mode. To retko ko radi, gotovo niko, tek poneki zanesenjak koji nije zaboravio svoje srećno detinjstvo i u društvu ptica i stršljenova pentra se po granama glatke kore, među koje spada i dolepotpisani. trešnje grozd crtež free

Trešnje, one rane sorte, dozrevaju nešto pre Nikoljdana, sredinom maja u nižim predelima našeg atara koji se prostire u prečniku od 15 kilometara, a u višem, planinskom području na 600 metara nadmorske visine, krajem maja i početkom juna, tako da sezona traje 30-40 dana. Plodovi su, oni u polju relativno organski pošto se dogodi da su ponekad na ivici njive pod kukuruzom ili pšenicom, dok su oni na planini 100% organik.

Ovo je moje, mogu reći oduvek najdraže voće! Sa njim se mogu meriti samo još lubenice i grožđe. Tako za sezone ovih čarobnih plodova raznih boja i veličina (neretko su one najsitnije i najukusnije) to mi je glavna, svakodnevna hrana! Jedem ih u obilnim količinama, i sasvim sveže direktno sa drveta, po 1,5 kg ujutru i isto toliko pred veče, kao zadnji obrok dana. Mom probavnom aparatu leže da bolje ne može biti, i sve što unesem asimiluje se do zadnje kapi i nikada ne dođe do bilo kakvog vrenja ili prevremene eliminacije, što se ranije znalo ponekad dogoditi, verovatno dok sam čistio probavni aparat. trešnje sitne gomila free

Iako sebe ne smatram frutarijancem (voćojedom) danas verovatno glavnim trendom u ishrani sirovom biljnom hranom, u sezoni voća unosim velike količine svežeg voća i do 5 kg tokom dana, u dva obroka. No koliko obožavam voće, isto toliko volim i povrće, pa i orašaste plodove i semenke uljarica, i glavni obrok svakodnevno oko podneva mi je obilnija salata raznog povrća, ponekad i sa samlevenim orasima ili lešnicima.

Ne verujem da bih mogao postati čisti frutarijanac i pored sve ljubavi prema voću, i to ne zbog brige o količini unešenih proteina, već jednostavno što smatram da je to prilično jednostrana ishrana, pa i monotona. Znam da ima tvrdnji nekih autoriteta da je povrće, zapravo second-hand hrana, ali ja to nisam u stanju prihvatiti, i konzumiram ga sa zadovoljstvom. Prija mi gotovo koliko i voće. Za sada je tako, no ko zna kako će biti u budućnosti, jer čovek vremenom menja svoja uverenja.

Takođe nisam pristalica ceđenja sokova iz voća, radije koristim celovite plodove, a tada probavni organi (creva posebno) dobijaju neophodno potrebna biljna vlakna za svoje čišćenje. Jedino korenasto povrće (mrkva, cvekla, celer itd.) cedim, inače pristalica sam, generalno, unosa celovite hrane, pa i raznog povrća koje najčešće sitno narežem i narendam, dakle, bez upotrebe blendera ili miksera. Treba naglasiti da je generalno BLENDER korisniji od SOKOVNIKA jer tada ostaju biljna vlakna u soku, tj. smesi sto je neobicno bitno za pravilan rad organizma.

Cediti voće i povrće smatram da je potrebno pre svega osobama sa težim hroničnim oboljenjima, jer se tada čuva preko potrebna energija koja odlazi na apsorpciju odnosno proces varenja unešene hrane. Zdrave ili relativno zdrave osobe, verujem da bi trebale unositi celovite namirnice, voće svakako, ali većim delom, takođe, i povrće.

Glog, superbiljka

glog cvetOva u svetu raširena biljka, raste kao „divlja“odnosno organska, gotovo po svim brdima naše zemlje. Drvo je dugovečno, grmoliko veoma tvrde građe i može da naraste i više metara. Ima ga pretežno crvene boje koji se smatra lekovitijim od onog, ređeg, crne boje koji sadrži nešto više C vitamina ali manje voćnog šećera.

Cvet (sa listom) se sakuplja u aprilu a plod kasno ujesen. Neki smatraju da ga kao u slučaju šipka treba sakupljati ne sasvim dozrelog a neki čekaju da sasvim dozri, što i sam radim.

Cvet je izuzetnog mirisa, podseća pomalo na med, a sok od cveta je pravi delikates neopisivo prijatnog ukusa koji se postiže sa dodatkom prirodnog meda. Pravi se veoma jednostavno na način „hladnog čaja“ potapajući dakle cvet sa listom u vodu (recept je u jednom od starijih članaka). Danas se smatra da je od svih najbolja destilisana voda oslobođena primesa tj. raznih mineralnih materija iz izvorske vode. No može se koristiti i čista izvorska u nedostatku destilisane. Najgore rešenje, svakako, je voda iz gradskog vodovoda sa hlorom i fluorom.

Glog se može tretirati kao hrana, po onoj Hipokratovoj, prema tome strah od predoziranja je, u suštini neosnovan i opasan koliko i prejedanje. I koliko je štetno prejedati se  tako je i sa ovom biljkom. Veće količine se mogu koristiti pre svega u obliku soka od cveta i lista, takođe i čaja, a nešto manje u obliku tinkture s obzirom da je spravljena na bazi alkohola.

Glog sadrži: dragocene flavonoide, amine, proantocijanide, steroidne saponine, titerpenetanine, topivu celulozu, katotenoide, kolin, probavne enzime, vinsku i limunsku kiselinu, zatim vitamine C, K, E. Sadrži takože i kalcijum, kalaj, gvožđe, mangan, magnezijum, bakar, cink, molibden, hrom, aluminijum, selen, nikal, jod i bor.

Spektar dejstva lekovitih i blagotvornih supstanci iz gloga je prilično širok. Pre svega deluje na razne probleme sa srcem kao što su: aritmija, lupanje srca, slabost (isuficijencija) srčanog mišića, arteroskleroza, pa do teških poput angine pektoris. Po svemu sudeći ne postoji efikasniji lek za srčane bolesti , ne samo među biljkama već i u farmaciji , iz razloga što nema negativnih dejstava i može se koristiti u dužem periodu (i tada dolazi do punog efekta) i većim „dozama“ odnosno količinama kod angine pektoris, što nije slučaj sa hemijskim medikamentima.glog plod google

Dejstvo gloga donosi rezultate iz razloga što deluje „širokopojasno“ odnosno ne samo da pomaže srčanom mišiću već snižava i krvni pritisak, ublažava anksioznost i nervozu, što sve zajedno deluje izuzetno efikasno Nevolja je jedino što se kvalitetni preparati, odnosno tinkture, sirupi i kapi po trgovinama zdrave hrane ne mogu pronaći. Ono što se tamo može kupiti je napravljeno pre svega da proizvođaču donese mastan profit, zato su takvi proizvodi „tanki“ tj. preblagi i  to iz razloga štednje sirovina koje su često niskog kvaliteta i od gloga plantažno proizvedenog sa svim dobropoznatim i neslavnim karakteristikama.

Zato je najbolje da sami proizvedemo u kućnoj varijanti sirupe, tinkture, sokove… I prvi, ponekad nesavršen pokušaj u tom smeru ispašće bolji od onog iz dućana „zdrave hrane“!

Evo nekoliko načina kako se mogu „konzervisati“ cvet, list i plod gloga.

Prvo, moguće je jednostavnim spravljanjem kvalitetnog soka od cveta i lista gloga pa zatim zamrzavanjem u plastičnim flašama (najpogodnije od jednog litra zapremine). Zatim sušenjem cveta sa listom spakovanog u papirne vreće koji bez problema može potrajati do narednog proleća. Sušeni cvet se preko zime može koristiti za sve namene  kao i sirovi s tim što su tada dovoljne manje količine jer je osušeni, na neki način, koncentrovan.

Tinkture cveta sa listom, a takođe i ploda, prave se od 70% farmaceutskog alkohola ili sa kvalitetnom domaćom rakijom bez ikakvih primesa prehrambene industrije (recept u postu: U brda po flavonoide)

Dr Ričard Šulc jedan od najboljih poznavalaca prirodne medicine i neuropatije, ima recepte za spravljnje tinkture, ali i sirupa, koji je, istina nešto komplikovaniji za izvedbu, ali  vredi se potruditi jer je zaista originalan i, ne sumnjam, veoma efikasan.

Recept za sirup od gloga (po dr Šulcu):

Cele bobice gloga potopite u čistu negaziranu vodu. Koristite oko 1 kg
bobica, dok voda treba da prelazi oko 2,5 cm iznad bobica. Stavite to u
blender ili procesor hrane da bi se bobice izdrobile, a onda potopite u vodu na jedan dan. Ako nemate navedene sprave, onda bobice stavite u krpu,
pa ih izdrobite čekićem.
Na umerenoj vatri, bobice i vodu (onu prvobitnu, nemojte je menjati)
do vedite do ključanja, ali nemojte da previše ključa. Samo ih polako krč –
kajte 30 minuta na laganoj vatri. Zatim isključite šporet i neka ostanu unut –
ra još 30 minuta.
Iscedite bobice gloga i sačuvajte tečnost. Ostavite je na stranu, a kada
se ohladi, stavite je u frižider.
Uz pomoć blendera po malo dodatno izdrobite bobice. U blender sipajte
i vodu, tako da se na kraju dobija kašasta smesa.
Kad završite sa svim tim, trebalo bi da dobijete pun lonac te kašaste
mešavine od gloga. Ponovo je stavite da se kuva, ali nemojte da previše
ključa, već neka se krčka na laganoj vatri 30 minuta, i posle toga, neka
stoji van ringle još 30 minuta.
Tokom ceđenja pokušajte da odvojite onaj tvrđi deo od tečnog (sirupa).
Ovo je malo teži posao, pa je često potrebno da se koristi fina tkanina
(krpa), ali jaka, kako bi iz one smese mogao ručno da se iscedi sok i odvoji
od tvrđeg dela. Važno je iscediti što više soka iz smese, jer on i čini sirup
od gloga. Ja koristim hidrauličnu presu koja se dobija uz kupljen Norwalk
sokovnik. Odlično radi.
Kada iscedite sav sok, pomešajte ga sa onom prvobitno isceđenom
vodom. Izmerite količinu dobijene mešavine, i onda stavite da se krčka na
laganoj vatri dok ne ostane 1/4 te količine.
Tako se dobija sirup od gloga. Stavite ga u sterilisane flaše i potom u frižider. Rok trajanja mu je neograničen. Uzimajte 6-12 kašika dnevno

Paprikaš

Kako je ishrana biljnom sirovom hranom, pretežno slatkog ukusa gde, u poslednje vreme dominira voće, predlažem za promenu ljubiteljima nešto žešćeg ukusa, ovaj recept koji podseća na ona „klasična“ tj. konvencionalana jela, za koja smo svi emocionalno vezani.
Ovaj recept spada u „slana“ jela mada se može jesti bez imalo soli, ili sa malo nerafinisane, morske. Akcenat je, dakle na ljutom, koje neki smatraju nepodesnim za naše probavne organe, pa i štetnim. No, ima ubedljivih dokaza da je ljuta paprika ( a i ostale ljute biljke poput belog i crnog luka, rena, rotkve itd.) veoma korisna za ljudski organizam jer podstiče cirkulaciju krvi i time organe nagoni na aktivnost i na taj način ozdravljuje.
Moram priznati da sam ljubitelj ljutog još iz vremena kada sam se hranio čisto konvencionalnom hranom. Tada sam obožavao domaći ajvar i verovao da je to jedna od najukusnijih i najboljih namirnica. Možda bi to i mogao biti da nema u njemu rafinisanog zejtina i da se onoliko ne kuva. No nešto slično može se napraviti i u sirovoj varijanti i da opet bude isto tako ukusno.
Paprikaš koji često pripremam sa ljutom (ali stvarno ljutom) alevom paprikom podseća na, kod nas popularni ajvar. Pravim ga na sledeći način.paprika freeSweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. free
Uzmem dva oveća ili tri srednje veličine, dobro sazrela paradajza (preko zime iz zamrzivača), sameljem ih i odstranim opnu jer je teška za žvakanje, a i nesvarljiva je s obzirom da je čista celuloza. U tu smesu ubacim vrh punu kafenu kašičicu tucane ljute aleve paprike. Paprika se ubacuje u onoj količini koliko želite da jelo bude ljuto. U početku malo a zatim kada se priviknete sve više i više.
Zatim dodam oko 200 grama kukuruza šećerca, oko 100 grama graška, dve omanje mrkve sitno narendane, pola crne rotkve takođe sitno narendane. Omanju glavicu crnoga luka sitno naseckanog i dva čena belog isto sitno naseckanog. Još dve vrh supene kašike mlevenih oraha i po jednu do dve supene kašike maslinovog i nerafinisanog suncokretovog ulja. Ponekad dodam i malo naklijalog semenja suncokreta i tada izbacim suncokretovo ulje. Ponekad stavim i malo nerafinisane krupnije morske soli ako je imam ili isto takvu sitnu. Celu smesu dobro izmešam drvenom kašikom koja mi služi i za jelo, i u posudi od gline „podgrejem“ odnosno temperiram do 40 Celzijusa da bi jelo bilo ukusnije.
Za ovo jelo treba imati na dohvat ruke čisti pamučni ubrus jer je obilno znojenje pratilac ovako pripremljenog ručka. No znojenje je zdravo i ne treba ga izbegavati prilikom obroka, tako se nekada obedovalo, ljudi su bili crveni u licu i obilno se znojili komentarišući glasno svoj doživljaj a atmosfera za trpezarijskim stolom sa brojnim članovima bila vesela kako i najbolje odgovara probavi i asimilaciji unešene hrane.
Danas uz namirnice iz supermarketa telo ostaje sasvim hladno i nema nikakvih reakcija, sve je mehanički čin kao kada na pumpi sipate naftu u rezervoar automobila. Denaturisana „hrana“ bez biljnih vlakana i prirodnih sadržaja i ukusa prolazi kroz probavni trakt ne podstičući organizam na reakciju koja je znak da je organizam živ, i da prirodno funkcioniše.

Ljuta paprika za bolju cirkulaciju

Dobra cirkulacija krvi osnova je zdravlja ljudskog organizma.
Današnji način življenja unošenjem mrtve industrijski proizvedene „hrane“ dovodi do lošeg rada svih organa pa tako i lošu cirkulaciju krvi. Kada se tome doda i nedovoljna fizička aktivnost, i neretko nezdravi emocionalni odnosi sa drugim osobama dolazi se do stanja apatije i rezignacije.
Rezignacija usled frustriranosti i nemogućnosti ostvarenja ličnosti, koja je ponekad i patološke prirode (bolesna sujeta, težnja za moći radi moći) dovodi do stanja pasivnosti i apatije što se negativno odražava i na cirkulaciju krvi koja, ako je izrazito loša proizvodi brojne bolesti, pa i one najteže.
Takođe prejedanje, pored toga što izaziva veoma veliku potrošnju energije kojom organizam raspolaže, u isto vreme tokom varenja najveći deo krvi odlazi u probavni trakt, ostavljajući mnoge organe sa nedovoljnom količinom i tada nastaju smetnje u funkcionisanju, a kod oslabelog organizma te se smetnje manifestuju često i dramatično.
Kako poboljšati cirkulaciju krvi?paprika u bašti free
Danas se u te svrhe koriste uglavnom veštački stimulansi iz proizvoda prehrambene industrije, poput belog šećera, koji je nezaobilazan i nalazi se gotovo u svakom gotovom šarenoupakovanom proizvodu koji i ne mora biti „slatkiš“. Ima ga čak i u slanim proizvodima na bazi mesa, mleka i jaja!
Tu su zatim „stimulatori“ poput alkohola, kofeina, nikotina i dr. za koje se smatra da „podižu“ funkcije tela i “oživljuju“ organizam. Svakako, ti veštački stimulansi nisu pravo rešenje iz prostog razloga što imaju dejstvo droge, a droga, zasigurno vodi u zavisnost i razara organe.
Jedan od prirodnih i neškodljivih „stimulansa“ svakako je ljuta paprika, bilo da je usitnjena (tucana) ili pak celi plodovi. Lakše je koristiti usitnjenu jer se zbog svoje izrazite ljutine lakše konzumira, bilo rastvaranjem u vodi ili nezaslađenom soku, ili ubacivanjem u razna sirova jela od povrća, kojima daje izvanredan ukus i aromu poput najboljeg začina.
Ljuta paprika je jedna od svega nekoliko biljaka iz bašte „čudesnih svojstava“ i neverovatnih gotovo magičnih moći ( u tom pogledu samo joj je ravan beli luk (češnjak). Ta je lekovitost prisutna samo u vrsti izrazito ljute paprike, no mnogi ljudi nisu naviknuti na izrazitu ljutinu pa tako ne mogu koristiti blagodeti ove veoma lekovite biljke koja je u stanju da leči i bolest broj jedan današnje „civilizacije obilja“: bolest srca! A takođe veoma je korisna i kod vrsta najtežih bolesti poput kancera, leukemije, šloga i dijabeta.
Svako od nas na ovu žestoku biljku, u početku reaguje odbojno, no upornošću, stalnim i postepenim povećanjem „doze“ organizam se navikava i vremenom postaje mu „normalna“ namirniica kao i svaka druga, a ljutina se gotovo i ne primećuje, ili bar ne deluje iritirajuće i odbojno. Znojenje je redovni pratilac konzumacije, ali znojenje je i samo zdravo, no ono nije glavni činilac lekovitosti ove biljke, već je to hemijska supstanca u njoj pod imenom KAPSAICIN koji ima naročito lekovito dejstvo na ljudski organizam.
Kapsaicin deluje izrazitim i gotovo trenutnim snižavanjem visokog krvnog pritiska koji je najčešće uzrok teških stradanja organa, srca i mozga pre svega. Zbog toga srčani bolesnici ovu biljku nose sa sobom umesto štetnih hemijskih medikamenata.
Ljuta paprika ne samo da je efikasna u lečenju već je veoma dobra i u preventivi. Zato je treba redovno imati, u kući a najbolje iz sopstvenog organskog vrta, ali i u nedostatku takve ima rešenja, jer se može naći u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane baš onakve ljutine koja je i potrebna. Doduše kako je uzgajana, organski ili hemijskim tretiranjem, to ne možemo sa sigurnošću znati, ali ima očekivano lekovito dejstvo. Ovo sam proverio kupivši manju količinu u nedostatku one iz moje bašte. Pokazala se veoma kvalitetnom. Nadam se da nije nikakav izuzetak već pravilo dobre proizvodnje.
Danas postoje i gotove tinkture ljute paprike, što je elegantan način konzumiranja, no daleko skuplji od rinfuzne, tucane, za mene prihvatljivije i, ipak sigurnije.