Kud je nestalo rajsko povrće?

 

Najomiljenijeg povrća moga detinjstva  (ili kako ga danas na Zapadu zovu „neslatko voće“)  danas na moju veliku žalost više nema na pijacama! Svet je pun čudesa a ovo je za mene jedno od najvećih.

Čitavo sam ovo prošlo leto bio u potrazi za paradajzom, kupovao ga na raznim prestoničkim pijacama u naivnoj veri da ću Sweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. freekonačno pronaći ali nije mi uspelo! Jednostavno ga nije bilo. Ono što sam za skupe novce dobijao na tezgama od „seljaka“ koji su zapravo kamuflirane sluge industrije „hrane“, sve je bilo pre nego paradajz. Samo na prvi pogled, vizuelno i iz daleka to je ličilo na ne tako davno jedno od najomiljenijih povrća u nas. Ali kada se opipa pod prstima to deluje odbojno i nimalo ne podseća na onaj pravi sa našeg sela kojeg sam nekada obožavao a koje se na sreću i dandanas može naći.

Kada se ovaj pijačni, uslovno i pretenciozno rečeno „paradajz“ raseče (za šta je potreban naročito oštar nož) čeka nas neprijatno iznenađenje i poveliko razočaranje. Unutra su samo neke čudne žile i nešto malo vodnjikavog soka bez mirisa i ukusa. Tih misterioznih žila ima i preko polovine ploda, ponekad i dve trećine što se, naravno, mora odbaciti!

U mojoj tužnoj potrazi na prestoničkim pijacama nailazio sam na natpise koji stoje na tezgama tik uz gomilu na kojima krupnim slovima piše: „NEMA ONO“ ali kada bi nadobudno pazario i kući ga rasekao ispostavilo bi se da itetako ima „ONO“ odnosno hemijsko-tehnološke žile od kojih me podilazi jeza jer ne znam kakva sve čudesa u njima leže, što svakako nije daleko od GMO čudovišnosti.

Matina-Tomato_92159-150x150 paradajz free

Ima tvrdnji da se danas masovno kod nas u cilju ekspresnog sazrevanja plodovi paradajza prskaju naročitim hemikalijama i da to ne rade samo moralno zaostali industrijalci već i, ne tako davno časni naš seljak, a danas bezobzirni profiter koji neretko ima jedno povrće za pijacu a sasvim drugo za svoje ukućane kao da ono na pijaci nije za isto tako nečije ukućane.

Prvu polovinu avgusta proveo sam u rodnom selu i na moju veliku radost bašte mnogih seljana koji ne proizvode za pijacu i danas imaju onaj stari paradajz koji je to zaista a ne odvratna imitacija i kamuflaža! Za tih petnaestak dana uživao sam u ovom rajskom plodu kao u doba detinjstva, i uz nešto isto „kao nekad“ voća, odnosno šljiva „ranki“ i belog, mladog kukuruza „osmaka“ to mi je bila savršena hrana, naravno samo sirova!

Hvala Bogu da na našem selu opstaju u neravnopravnom ratu sa industrijom, stare autohtone sorte, kako povrća tako i voća, pa i žitarica koje su, istina malo bitne u ishrani biljnom hranom, osim par bezglutenskih poput kukuruza. To je blago koje treba po svaku cenu  sačuvati a kojeg danas na sreću ima sasvim dovoljno, čak iznenađujuće brojnosti.

Lekar ili nutricionista?

 

Резултат слика за optimizam

Za dobro zdravlje uobičajeno se smatra da su nam potrebni dobri lekari (ma šta to značilo) i redovna kontrola „nesumnjivih pokazatelja stanja zdravlja“ što se vrši čestim posetama hramu, poznatijem kao DOM ZDRAVLJA. U tu svrhu izmišljeno je nebrojeno aparata, instrumenata i drugih neverovatnih i nemogućih sprava i spravica.

Trgovina mernim instrumentima cveta i na tršište se svakodnevno „izbacuju“ nova čudesa tehnike i tehnologije. Do nedavno korišćeni aparati i  uređaji za razna merenja (vage za merenje težine, aparati za krvni pritisak, za nivo šećera u krvi, holesterola, triglicerida itd.itd.) stalno se zamenjuju sve novijim, i danas su dovedeni do savršenstva.

Međutim uobičajeno verovanje tzv. običnih ljudi u tehniku ne dovodi do pravog zdravlja, a ni deset puta dnevno izmeren nivo glukoze u krvi ni za milimetar neće poboljšati nivo našeg zdravstvenog stanja.I osim neke vrste zabave tim igračkama za odrasle, suma sumarum, vajde nikakve!

Koji su dometi zvanične, alopatske, državne medicine?

Oficijelna medicina može da nas zakrpi posle saobraćajne nesreće, što nije mala stvar svakako, može da „ugasi vatru“ kod akutnih stanja,  ali ne može da nas izleči praktično ni od koje bolesti! Može da nas kljuka hemijskim medikamentima po sistemu „klin se klinom izbija“ ali to nas, nažalost, neće učiniti zdravim. Naprotiv! Jer kakvog smisla ima otrovan organizam lečiti hemijskim otrovima što zapravo jesu „lekovi“?

 

Zvanična medicina može da skalpelom odreže deo tela tj. organ koji smo krajnjim nemarom spram vlastitog života  neadekvatnom hranom otrovali namrtvo. Može čak da naše krvne sudove zakrečene holesterolom nasilno raznim napravama pročišćava na način kako se čisti dimnjak, ali ne može da učini našu krv čistom koja će teći lagano, prirodno bez zastoja i koja će uredno hraniti brojne ćelije u organima širom našeg tela. Niti može da organizam načini baznim što je uslov zdravlja.  Takav „lek“ još nauka i industrija (koje su neretko dve strane iste medalje) nisu „otkrile“ a sva je prilika da se to nikada neće ni dogoditi.

Kako se stiče i održava zdravlje?

Čovek u svojim mladim danima ne oseća nikakve zdravstvene nevolje i pun je snage, bar je tako na prvi pogled. I jede sve što se nudi na tržištu bez imalo kritičnosti, glavno je da je dobro začinjeno i da prija nepcima i ukusnim pupoljcima. Verujući negde u podsvesti da je zdravlje večna kategorija naravno nimalo ne misli šta će biti sutra. To nam se svima događa. Međutim to traje tek par decenija i nastaju nevolje koje su se uz malo pažnje i ljubavi spram vlastitog života mogle lagano i elegantno izbeći. Svi mi smo sami sebi neprijatelji kada se tako nehajno odnosimo prema sebi.

Takozvana inicijacija hroničnih bolesti počinje još u pubertetu i samo je pitanje vremena kada će doći do promocije tj. do eskalacije bolesti! Čak i mnoge prividno zdrave osobe u cvetu mladosti koje na prvi pogled pucaju od snage imaju ozbiljno bolesne organe neretko i najznačajniji – srce! To su nedvosmisleno pokazale autopsije stradalih u nesrećama.

Nesumnjiva činjenica koja malo kome prija jeste da se zdravlje održava samo, pod broj jedan, prikladnom hranom pririodno namenjenoj ljudskoj vrsti, a to je, svi to znamo, (iako ne želimo da znamo) biljna u svom celovitom, neprerađenom obliku, voće, povrće i orašasti plodovi u tačno određenim proporcijama približno 80 : 10 : 10 (ugljeni hidrati, proteini i masnoće.) Резултат слика за optimizam

 

Hrana je, nesumnjivo, glavni činilac u formuli zdravlja ali zdravlje je CELINA i neophodno je ispuniti još neke uslove da bi se stiglo do tog visokog cilja i dostignuto održalo. A to su, poznato je, stalna fizička aktivnost, čist vazduh i često izlaganje sunčevim zracima. Osim toga emocionalna stabilnost je isto tako bitan uslov. Tako skup ovih elemenata dovode nas do cilja, a izostanak bilo kojeg, pogotovu glavnog izaziva zdravstvene nevolje.

Nije potrebno posebno naglašavati da današnji čovek lakomisleno trampivši svoje zdravlje (i svoji slobodu) za himere zvane profit, bogatsvo, moć, vlast itd. dospeo u ćorsokak iz kojeg mu nema izlaza, već samo zaokret u suprotni pravac i povratak na stare (proverene) staze.

Tako stigli smo do nemoguće situacije da sve goleme državne investicije u „zdravlje“ malo doprinose svrsi i sve velelepne građevine opremljene nemogućim čudesima tehnološke medicine, tzv. zdravstvenog sistema od malog su efekta. I sve se u konačnom svodi na banalan biznis pod firmom ZDRAVLJE!

Šta je stvarno rešenje nemalog problema?

Ma kako čudno i nemoguće izgledalo sama pravilna ishrana naše krvi, samim tim naših ćelija pokazala se efikasnijom od svih čudesa tehnološke medicine bogato plaćenih. A sve to što ima evidentnog uspeha u lečenju i održavanju zdravlja košta društvo neuporedivo manje. I nekako ispada – na kraju krajeva – da nam više trebaju nutricionisti nego lekari! Ova neoboriva činjenica mnogima se neće dopasti ali stvari, nažalost ili na sreću – tako stoje!

Imati ili biti (2)

foto: Thinkstock
foto: Thinkstock

Toliko sam nesrećna u tom braku da ne znam šta da radim. Mislim da ako odem od njega da ću sve izgubiti. Ne samo novac, status i posao, nego i svoju familiju. Svoju decu i roditelje.

Ušla sam u taj brak pre 5 godina i od tada živim u paklu. I to zbog čega? Zbog karijere? Da, karijera i posao su mi super od kada sam s njim, ali ja nisam srećna. Inače sam završila marketing, a moj muž ima veliku firmu u kojoj radim kao direktorka marketinga. Priznajem, nisam na to mesto došla jer sam dobra u svom poslu, nego zato što sam mu supruga. Bilo je mnogo boljih kandidata i još ih uvek ima, ali ja sam direktorka jer sam ušla u brak iz kog želim da pobegnem.

Svaki dan razmišljam i tako već 5 godina kako da ga ostavim i da sve bude kako treba. Moji roditelji i njegovi roditelji se znaju godinama i tako je došlo do toga da mi budemo savršeni par, kao da ostane sve u porodici. Kakva porodica kad ja njega ne volim? Znam de će mnogi reći da sam glupa što sam pristala na to, ali verujte mi, nisam znala da će biti ovako. Mislila sam da ću ga zavoleti. Da će ipak biti lepo. Bilo je i novca. Pa onda da ćemo putovati i da će ispasti na kraju od toga bajka. Nije bajka, daleko od toga.

Nije samo to, nego znam da me i vara. Iskreno, to mi toliko ni ne smeta jer može svoje potrebe da zadovolji negde drugde, a mene ne davi. Kako da odem iz svega toga, a da ne izgubim sve. Tu je i dvoje dece koje ne želim da povredim, kojima ne želim da kažem da njihovog tatu ne volim. A izgubiću i posao, novac i sve privilegije koje imam za sada.

Ako trpim dalje pući ću. Ako ga ostavim ostaću bez svega. Mislite da će mi roditelji biti srećni zbog toga ako ga ostavim? I oni će mi okrenuti leđa. Oni njega gledaju kao da je samo savršenstvo. Nek probaju da žive s njim. Luda sam od tog razmišljanja svaki dan.

preneseno sa http://www.b92.net

 

Imati ili biti (Shizofrena ličnost našeg doba)

 

       Резултат слика за shizofrenija

Po svemu sudeći brojne, i sve brojnije čovekove mentalne nevolje produkuje obogotvoreni „idealni“ društveni sistem danas vladajući u celom svetu, poznat pod imenom kapitalizam.

Čovek je onoliko mentalno zdrav koliko je svoj i u mogućnosti da ostvari sebe kao kreativno biće. Da li je u „nezamenljivom“ sistemu u kojem teče naš jedini život tako nešto moguće? Suvišno je i reći: nije moguće!

Prosečan čovek (ma šta to značilo) danas nije u mogućnosti da se ostvari to jest da bira šta će u životu da radi i od čega će da živi kao slobodno, razumno i humano biće. Bar tako izgleda. Da bi opstao fizički, telesno on je od strane „savršenog“ sistema (perverznim i nevidljivim mehanizmima) prisiljen da radi šta mu se udeli, i šta na kosmičkoj lutriji izvuče. I da je zbog milostinje zvane radno mesto zahvalan do groba. Da rinta od jutra do mraka, i da za to dobije koliko da ne lipše i ne skapa od gladi. Kako on tako i potomstvo mu, ako ga kojim srećnim slučajem ima.

Taj „prosečan“ čovek, sinonim za ljudsku jedinku, danas je srozan na stvar, privezak (dodatak) mašini jednom od glavnih fetiša današnjice. Sveden na kolateralnu štetu a u ime, njegove svetosti – PROFITA.

KARIKATURA ZA BLOG (GLAVNA)

Zašto je to tako? Činjenica je da devedeset procenata današnjeg čovečanstva nema svoje „ja“ bez kojeg, kao što znamo, nema mentalnog zdravlja. I to je „tekovina“ sistema „nalik na ljudsku prirodu“, kako je nepodeljeno mišljenje većine.

Napraviti od ljudi AUTOMATE za štancovanje profita, to je cilj kapitalizma koji, evo već, bezmalo pet vekova dominira svetom i nema naznaka da bi mogao posustati i onemoćati zbog svoje vremešnosti. Naprotiv, sve je vitalniji i snažniji kako vreme prolazi.

Može li se nešto učiniti da se ovako neveselo i deprimirajuće stanje, sa još crnjom perspektivom, popravi i krene u pravcu promene neprirodnog, morbidnog i neizdržljivog društvenog sistema?

Svakako, odgovor je potvrdan: može!

Gde se nalazi rešenje, ili bar početni koraci u rešavanju evidentnog i ogromnog problema? Došlo je dotle da jednostavno moramo krenuti u pravcu menjanja svog sistema vrednosti svako od nas pojedinačno, jer oni koji „vode društvo u svetlu budućnost“ očito ne pokazuju nikakvu nameru da tako nešto preduzmu na nivou država.

Rečeno nije ni malo lak ni jednostavan zadatak, o čemu svedoče izborni rezultati širom sveta gde je socijalistička opcija marginalno podržana od strane biračkog tela. I čak postoje trvrdnje da je socijalizam kao sistem prošlost bez povratka jer se pokazao i lošijim od kapitalizma što, naravno, nije tačno jer ideja ostaje i pored „grube izvedbe“ u praksi i svih deformacija i organizovanog rušenja od strane moćnih kapitalističkih država.

Rečeno, dakle, nije ni malo jednostavan zadatak ali drugog nam izlaza nema. Vekovni i hiljadugodišnji nakaradni i nakazni sistemi društvenog organizovanja, uvek su proizvodili isto takve pojedince i kao svetska zajednica stigli smo dokle smo stigli – do kraja puta. Nema dalje!

Današnji čovek izdresirano i moglo bi se reći genetski (čega naravno nije i ne može biti svestan) većinom teži da postane materijalno bogat kako bi dominirao i time stvorio (veštački) životno potreban IDENTITET. To je opšteusvojeni obrazac koji se i ne dovodi u pitanje, iako je patološki i neprirodan. Imati je vrhunsko dostignuće, čime se „peglaju“ svi nedostaci takvog, u suštini, abnormalnog i antiživotnog puta.

I tako svet dobija rascepljene jedinke bez ljudskih karakteristika, automate nesposobne za osnovne emocionalne reakcije bez kojih čovek više nije ljudsko biće već mentalni bolesnik i čudovište. Otuda „nelogične“ tragedije, „hladnokrvna“ ubustva kako pojedinačna tako i masovna. Čudimo se tome i zgražavamo neko vreme, pa okupirani i hipnotisani „napredovanjem“, uspehom, karijerom zaboravimo do novog „slučaja“, „incidenta“ koji je siguran i neizbežan poput zalaska sunca.

I dolazimo do glavnog pitanja: da li je čovek nasilan, destruktivan i lud po svojoj ljudskoj prirodi? Nalazi „prave nauke“ (nažalost, postoji i ona druga suprotna rečenoj)  jasno govore da to nije tako i da „ljudska situacija“, odnosno kultura u kojoj odrasta i živi, proizvodi mentalno zdravu ili (daleko češće) nezdravu jedinku. Životne vrednosti određene kulture i društvenog sistema, naprosto preslikavaju se na svaku osobu pojedinačno.

Ukoliko su profit, „moć“, dominacija, vlast… instalirane vrednosti društvo ne može biti zdravo i produkovaće psihopate i mentalno bolesne pojedince koji slede takav sistem društvenog uređenja i vrednosnih orijentacija.

Suprotnost danas vladajućem neljudskom KAPITAL – SISTEMU jeste, moguće, komunitarno društvo uređeno prema prirodnim potrebama čoveka. Koje su to potrebe? Na prvom mestu to su ljubav i kreativnost. I ako su one ispunjene osoba napreduje, kako mentalno tako i fiziološki (uz, razume se, ispravnu, prirodnu ishranu). To je, dokazano, čovečija priroda: ljubav, solidarnost, saradnja, kreativnost, pozitivnost. Ovi elementi dovode do krajnjeg cilja svakoga od nas: do SREĆE. To je nauk velikana ljudske misli od samiih početaka ljudskog bitisanja kao homo sapijensa do danas.

Suprotno: orijentacija prema isključivo materijalnom vodi neizbežno u rascep ličnosti, odnosno bolest i NESREĆU.

Na nama, svakom pojedinačno, je da izaberemo pravi životni put, uprkos svakodnevnom bombardovanju putem masovnih medija, naših centara za razum i orijentaciju. To nije lako, ali posvećenošću zdravlju i životu, sve se negativno može prevladati i dospeti do svoga „ja“ i do slobode koji donose zdravlje i sreću. Na tome treba svakodnevno raditi i ne prepustiti se matici, već isplivati. Isplivati na obalu sreće. Čovek to može. Čovek to mora ako sebi želi dobra. A zdravi pojedinci čine zdravo društvo. Krajnje je vreme da se krene putem koji vodi iz začaranog kruga, iz beznađa.

Bogata letnja salata

 

Za ručak ili ranu večeru (oko 18 sati) u ovo letnje doba, možemo napraviti obilniju salatu od sezonskih plodova koja može podmiriti naše potrebe za mineralnim solima u velikoj meri.

Ono što češće praktikujem ovde bih da preporučim ljubiteljima prave , dobre hrane koja je izvan začaranog kruga industrijske proizvodnje kvazi – hrane koju smatramo „istinskom“ a da ni sami ne znamo zašto. Резултат слика за salate

Za jednu osobu potrebno je:

400 grama kukuruza šećerca, najbolje proizvedenog u vlastitom vrtu. Alternativa je od proverenog proizvođača, a manje pogodna varijanta je onaj iz zamrivača velikih marketa, mada i on može da prođe.Zatim dva omanja paradajza ili jedan oveći, po mogućnosti organik. Jedna glavica crnog luka, jedan kornišon, pola ljute paprike, malo maslinovog ulja i eventualno malo morske ili (ako je prava) himalajske soli.

U dubljoj posudi usuti mladi kukuruz, iseći paradajz na male kriške ili sitnije parčiće, narendati luk, naseckati ljutu (ili onu bez ljutine) papriku i krastavac. Preliti sa dve kašike ulja i malo zasoliti. Sve dobro i pažljivo izmešati.

Ovo je manje radikalna varijanta, pogodna za one koji tek ulaze u svet veganstva, a za one „istrenirane“ i beskompromisne, ova salata može biti bez ulja, soli i luka i sa više „slatke“ paprike. Ostalo ostaje u željenim količinama prema apetitu i zdravstvenoj formi.

Prijatno!

 

Letnje čišćenje organizma uz pomoć lubenica

 

Резултат слика за lubenice

Leto je dobra prilika da svoj opterećeni organizam temeljno očistimo a da nam taj poduhvat ne predstavlja nelagodu i opterećenje već, štaviše, prijatnost.

Ovo doba godine obiluje plodovima zemlje kojih na našem selu ima (još uvek) u priličnoj meri prirodnih naročito samoniklog voća ali i zasađenih koji se tradicionalno uzgajaju, barem za svoje potrebe, bez hemije, nesreće našeg vremena.

Jedna od najvrednijih biljaka odnosno plodova jeste lubenica koja je kod nas oduvek popularna, istina kako vreme prolazi sve manje zahvaljujući prehrambenoj industriji i njenom ofanzivnom nastupu sa svojim brojnim artiklima „veštacima“ kojima većina ljudi nije u stanju da se odupre.

Živimo u vremenu kada količine hrane (sve više, ispod svakog kriterijuma, niskog kvaliteta) koje unosimo, prevazilaze normalne potrebe organizma tako da se naši probavni organi – koji su osnova zdravlja – ne uspevaju izboriti sa tim enormnim količinama.

Nažalost, u našoj kulturi nema ustaljenog običaja da se organima za varenje da odmora barem jedan dan u mesecu, još bolje nedeljno, kada će biti oslobođeni titanskog napora da se izbore sa neverovatnim materijama kojima ih nerezonski i neracionalno opterećujemo. Tako, na zidovima creva talože se ostaci neasimilovane hrane što ima izrazito loše posledice po zdravlje jer se te otpadne materije putem krvi prenose po čitavom organizmu.

Još manje postoji tradicija ispiranja creva tj. klistiranja o čemu svedoči neverovatana činjenica da se u čitavoj golemoj prestonici (kako li je tek u unutrašnjosti?) ne može pronaći adekvatan uređaj za rečenu operaciju temeljnog čišćenja, već umesto traženog proizvoda dobijamo zbunjena lica prodavačica (bez)brojnih apoteka kojima tako nešto niko ne traži. Резултат слика за lubenice

Sezona godišnjih odmora idealna je prilika da svoj način ishrane preko svake mere neadekvatan i zdravlju nepodoban, „popravimo“ i barem za deset-petnaest dana upristojimo i normalizujemo tu bitnu i neodgodivu svakodnevnu potrebu.

Voće je za čišćenje organizma „izmišljeno“ a uz to je i hrana koja u sebi sadrži gotovo sve potrebne materije za pravilan rad organa i optimalno zdravlje.

Naš organizam potrebno je držati u dobro hidriranom stanju jer to omogućuje da organi rade relaksirano i bez nepotrebnog naprezanja koji ih slabi i vremenom dovodi do potpune iscrpljenosti što se manifestuje stanjem koje, uobičajeno, zovemo „bolest“.

Za hidrataciju voće je idealna hrana jer sadrži veliki procenat savršene vode koji je najčešće oko cifre 95 a neretko i više od toga! Od sveg voća, lubenice su sa svojim hranljivim materijama i količinom vode najbolje za letnju ishranu koja je, istovremeno i temeljno čišćenje.Najviše sadrže, od vitamina provitamin odnosno beta karotin izuzetno bitan za nesmetan rad celog organizma a takođe i jedan od najvažnijih minerala kalijum sličnih osobina. Ovo su, što je možda manje poznato, najprisutniji vitamin i mineral u svem voću  i lisnatom povrću, otuda velika moć ove vrste hrane na naš organizam.

Jedan od problema kojim su opterećene osobe koje se hrane sirovom hranom (voćem i povrćem) jeste baš to obilje vode, što u današnjem frenetičnom tempu i jurišu na tvrđavu profita, u gradskim uslovima otežavajuća okolnost jer je potreba za toaletom bitno veća u odnosu na osobe koje se hrane koncentrisanim proizvodima kojima konstantno imaju stanje dehidracije i zatvor creva, idealna situacija za pravljenje biznisa jer je potreba za toaletom neobično retka, čak nije ponekad ni svakodnevna, što je, treba li reći, suprotnost prirodnim potrebama čovekovim.

Zbog rečenog, godišnji odmor kako na selu, tako i na moru možemo iskoristiti na pravi način hraneći se u najvećem procentu rečenim voćem, najbolje samo lubenicama.Резултат слика за lubenice

Koje količine dnevno možemo unositi? Kod vegana one su neuobičajeno velike i idu (zavisno od telesnih proporcija i aktivnosti, kako fizičke tako i duhovne, odnosno emocionalne) do sedam, osam pa čak i do deset kilograma! Naravno osobe nenaviknute na voće neće moći ni približno toliko unositi zato je potreban kraći period privikavanja od dva-tri dana koji možemo započeti pred polazak na odmor na taj način što ćemo probavne organe osloboditi masnoća koje sa voćem nimalo nisu u dobrim odnosima za šta se, po inerciji i prenagljeno, optužuje voće a problem je, zapravo, u masnoćama raznog porekla.

Deset dana možemo izdržati samo na lubenicama, o kojima je ovde reč, čime ćemo svoj probavni aparat temeljno pročistiti. Naravno, ovo važi samo za zdrave, odnosno, relativno zdrave osobe dok se kod obolelih teže može primeniti zbog pojave naglog otapanja -u dugom periodu posloženih-toksina diljem organizma, zato je za njih potrebno prisustvo stručne osobe (nutricionista odnosno dijetetičar) koja će nadgledati proces čišćenja i intervenisati kada je potrebno, kako ne bi došlo do ozbiljnijih zdravstvenih nevolja.

Zato, ukoliko se pojave problemi treba preći na uobičajenu kuvanu hranu, ili za ovu priliku poboljšanu izbacivanjem namirnica životinjskog porekla, i možda još važnije, rafinisanih poput ulja, belog brašna i belog šečćera koje treba zameniti nerafinisanim.

Ako želimo savršenu ishranu sa svim potrebnim mikronutrijentima (minerali, vitamini, enzimi i fitohemikalije) onda to možemo postići tako što ćemo sa sobom na odmor poneti neki kvalitetniji blender.

Umesto, kako je uobičajeno vode, koristićemo lubenice tako što ćemo prvo u blender ubaciti njih pa onda neko zeleno povrće poput spanaća, zelene salate, blitve, raštana ili neku od kupusnjača. Sve dobro izblendamo i dobija se veoma ukusan napitak koji možemo pijuckati tokom celog dana a koji ima sve potrebne materije za savršen rad organizma.

Količine koje ćemo dnevno popiti prilagodićemo našem zdravstvenom stanju. Što je ono bolje količine će biti veće i s obzirom na letnje doba i znojenje idu tri, četiri pa čak i pet litara, što nije tako preterana količina kako na prvi pogled izgleda s obzirom da nam je to istovremeno i hrana i piće.

I kada se vratimo sa sela ili sa mora u grad bićemo gotovo druga osoba:lagana, poletna i puna energije. Optimistična i spremna za nove izazove. Zato vredi se potruditi jer rezultat, obično, premašuje sva očekivanja.

 

Hunza narod ili ljubav prema životu

Image result for hunza narod

Na granici između Pakistana i Indije živi, za današnje prilike, sasvim neobičan narod, u svetu poznat pod imenom Hunza što je i naziv „doline stogodišnjaka“.

To su, dakle, ljudi koji su dugovečni, što „ostatku sveta“ izgleda posve čudno pa i neverovatno jer je opšteusvojeno da je čovek kratkoveko biće koje iz tog razloga treba da grabi sve što se ugrabiti može ne bi li sebi ulepšao tih pet-šest decenija, koliko se smatra da živi „stvarno“ dok ne onemoća otrovan prizemnom hedonijom bez granica.

I da nije ovih jednostavnih, vitalnih i biofilnih ljudi, mi „hipercivilizovani“, stimulansima do grla nakljukani Evropljani, ne bi smo ni znali prostu istinu da čovek ipak nije tako bedno kratkovek kako je opšte mišljenje, i da može znatno duže požiiveti, naravno, ako ima volje i želje za tako nečim.

 

To Image result for hunza narodda žene Image result for hunza narod rađaju u šezdesetim a muškarci su potentni (bez „vijagre“) i u osamdesetim „civilizovanom svetu“ još uvek izgleda kao kakva fantastika, pa se poslednjih nekoliko decenija put doline Hunza kreću kolone znatiželjnih među kojima je i tzv. naučnika koji u životu jadva da drugo šta rade osim što dumaju, što i nije najgore kada bi to vodilo kakvom boljitku i traženju svetla na kraju tunela u kojem je „civilizovani“ čovek već odavno u dobroj meri zahvaljujući i zabludama nauke i „otkrićima“ industrijske „nauke“ kojoj je jedina svrha da služi gomilanju dolara i evra malom broju individua a na štetu preostalih 95 % kojima je na pameti samo jedno: da i oni jednoga dana dospeju među „gornjih deset hiljada“ ,odnosno, u tih pet procenata bogomdanih!

Da može drugačije, jasno i na prvi pogled pokazuju prizori iz života Hunza naprosto uslikani napravama koje svaki pripadnik „civilizovanog sveta“ nosa sa sobom kao što puž nosa svoju kućicu.  Image result for hunza narodImage result for hunza narod

Slike koje pristižu na naše blješteće sprave deluju nam nestvarno pa i zapanjujuće. Vidimo ljude svetlih očiju, čiste kože, širokog osmeha sa zdravim zubima, naprosto SREĆNE! Ti „prosti“ ljudi koji se ne razumeju mnogo u marketing i koji nisu fascinirani samokotrljajućim limenim prevoznim sredstvima, izgledaju nam kao bića sa neke srećne planete gde vladaju neke drugačije vrednosti, kao npr. da čovek treba da jede ono što mu je po Prirodi i Bogu namenjeno, da se svakodnevno kreće na čistom vazduhu i suncu, da ide na počinak kada padne mrak i da ustane odmoran sa prvim zracima sunca. I da, pre svega, voli.

Ovaj zdravi, sveži i lepi narod deluje kao prekor našem „kulturnom“ bekstvu od života i ljubavi, i našem kukavičluku i strahu od pravog života koji izbegavamo služeći se izrazima „kulturan“, „civilizovan“, „progresivan“ koji nisu ništa više od fikcija smišljenih da opravdaju životarenje bez smisla i svrhe, bez truda i napora da se shvati suština našeg bitisanja na Zemlji.

Šta jedu Hunze i čime se bave u životu?

Vidimo, a to su potvrdila i naučna istraživanja,Image result for hunza narod Image result for hunza narodda ovi spontani ljudi, bistrih glava i skladnih tela, uglavnom jedu sirovu hranu, pre svega voće i povrće. To im je glavna hrana, s tim što su ti plodovi zemlje, zaista voće i povrće a ne industrijski produkti koji vizuelno fingiraju plodove a u stvari su veštački proizvedeni artikli namenjeni isključivo profitiranju koji se, odnekud, nazivaju „namirnicama za ljudsku ishranu“.

Za vreme sezone rečeni plodovi proizvedeni prirodno, koriste se netom ubrani sa drveta, i u organizam uneseni u sirovom stanju koji – dokazano je našom „poštenom naukom“ – najbolje prijaju ljudskom organizmu.

Tako je za letnjih i jesenih meseci. Po zimi to se voće, veoma često zrele kajsije na suncu i vetru sušene, koristi prethodno potopljeno u čistu vodu bez „civilizovanih“ otrova u njoj poput hlora i fluora. Tako, energija čistog, bogatog mikrorganizmima tla, i suncem proizvedenog hlorofila, odnosno, enzima, organima ovih pametnih ljudi, čini dobro i drži ih u zdravom i snažnom stanju.

Image result for hunza narodImage result for hunza narod

Ali proleće, rano naročito, jeste oskudno prirodnom hranom, a zalihe osušenog voća (i povrća) iscrpljene. Šta tada jesti? Da li kuvati one proizvode kojih može biti u izobilju poput, npr. žitarica (kako mi ovde radimo) i tako nadomestiti nedostatak voća, ili naprosto smanjiti unos hrane na minimum sve do prvih zrelih plodova, i time dati šansu probavnim – ali i svim ostalim – organima da se „odmore“ od stalnog rada i tako relaksirani krenu u novu aktivnost. Da, upravo to Hunze i rade: poste uz malo kuvanog prosa ili heljde. I tako sve dok ne stignu zreli plodovi kasnog proleća. Image result for hunza narod

„Tajna“ zdravlja, vitalnosti i dugovečnosti je, upravo u takvom razumnom i biofilnom načinu ishrane i življenja uopšte. Ishrane na prvom mestu, a zatim svakodnevnom kretanju na čistom vazduhu i suncu. Tako nešto pseudohrišćanskoj zapadnjačkoj kulturi (čiji smo, nažalost,  hteli – nehteli, deo) apsolutno nedostaje, i otuda „bolesti“ koje se smatraju mističnim i neobjašnjivim  sa nepoznatom „etiologijom“ to jest poreklom, A, kako vidimo, reč je naprosto o autodestrukciji, nihilizmu, negativizmu pa i nekrofiliji. I trovanju sopstvenog organizma u slavu PROFITA.

 

 

"Priroda leči a lekar brine o bolesniku" Hipokrat